Muzeji Novog Sada: Posvećeni publici, edukativni ili tek zgrade za čuvanje predmeta?

Jeste li ste se nekad zapitali čemu služe muzeji? Koja je uloga muzeja u društvu? Znate li da se za muzej često upotrebljava i naziv galerija, kad je reč o većim zbirkama slika i skulptura? Da li su muzeji edukativne institucije i u službi zajednice? Koliko u Novom Sadu ima muzeja? Da li su novosadski muzeji posvećeni publici i kreiraju sadržaje za nju? 

Krenimo redom... 

Naravno, da je muzej mesto gde se čuvaju zbirke predmeta iz umetnosti, istorije, nauke, etnografije, tehnike, prirode… Međunarodni savet muzeja je nedavno, nakon duge debate, dao novu definiciju šta čini jedan muzej, a koja suštinski nije menjana još od sedamdesetih godina prošlog veka. 

– Muzej je neprofitna, trajna institucija u službi društva koja istražuje, prikuplja, konzervira, interpretira i izlaže materijalno i nematerijalno nasleđe. Muzeji su otvoreni za javnost, dostupni i inkluzivni, negujući diverzitet i održivost. Funkcionišu i komuniciraju etički, profesionalno i uz učešće zajednica, nudeći različita iskustva za obrazovanje, uživanje, razmišljanje i deljenje znanja  stoji u definisanju uloge muzeja u društvu. 

^{Muzej Vojvodine}

Novina u ovoj formulaciju su reči diverzitet, održivost, etički i inkluzivni, što ipak ukazuje na izmenjenu ulogu muzeja u društvu. Samim tim bi i novosadski muzeji trebalo da se pridržavaju ovih odrednica i menjaju se jer svet i publika, jasno je, to isto čine. Morali bi muzeji Novog Sada da osluškuju potrebe posetilaca i kreiraju sadržaje za njih, da stvaraju za publiku i njoj budu posvećeni. I pre nego što krenemo u analizu i virtuelnu turu, podsetimo se reči naše Gradske face i muzejskog čoveka.

– Danas mora da postoji strategija, mora da postoji taj marketinški momenat i u kulturi. Moraš da znaš gde gađaš, koliko šalješ i onda tačno možeš da dobiješ povratnu informaciju. Nije sve u novcu, dobra izložba može da se uradi i sa malo sredstava  poručio je Darjuš Samii.

Sudeći prema zvaničnoj prezentaciji grada novisad.rs, u Novom Sadu postoje samo četiri muzeja: Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Galerija Matice srpske (GMS), Muzej Vojvodine i Muzej grada Novog Sada. S druge strane Turistička organizacija Novog Sada (TONS) na svom sajtu navodi da je Novi Sad grad muzeja, što se mora priznati zvuči malo pretenciozno jer šta onda reći za Pariz, Beč, Amsterdam, ali za razliku od svog osnivača bar imaju obuhvatniji spisak muzeja, ali ne i potpun. Na listi TONS-a su i Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića i prirodnjačka zbirka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

^{Prirodnjački muzej}

TONS još navodi i Muzej prisajedinjenja što je zapravo odeljenje iliti stalna postavka Muzeja Vojvodine i Zbirku strane umetnosti, zaboravljajući da je naglase kao depandans Muzeja grada Novog Sada.

S obzirom da zvaničnici, predstavnici Novog Sada, čiji je posao da ga promovišu nisu naveli sva muzejska zdanja, red je da ih mi nabrojimo. Naš grad ima i Pozorišni muzej Vojvodine, Muzej tamburice, Muzej lovstva, ali i privatni Manual muzej zaboravljenih umetnosti. Treba istaći i ŽeNSki muzej koji predstavlja digitalizovanu zbirku građe vezane za život i rad žena koje su obeležile istoriju Novog Sada. U strukturu muzejskog fundusa uključeni su istraživački projekti i teorijski tekstovi koji ga istorijski i kulurološki kontekstueliziraju. Pored istorijske perspektive ŽeNSki muzej prati, predstavlja i afirmiše savremeno žensko stvaralaštvo i delovanje kroz svoju Onlajn galeriju i Čitaonicu. Ovaj sjajan projekat svakako zaslužuje da se grad diči njime, pogotovo kad se zna da je sajt realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Novog Sada i podržan od Ministarstva kulture i informisanja.

"Dajte mi muzej i jа ću gа nаpuniti", reče Pikaso. U duhu rečenice čuvenog genija pogledali smo od čega su satkani neki od novosadskih paviljona. 

Balašević i Studio M 

Prema najavama zvaničnika, Novi Sad bi u skorijoj budućnosti mogao da dobije još dva muzeja. Jedan je posvećen novosadskom kantautoru Đorđu Balaševiću, a drugi je "Muzej 20 21". Kod prvog je javnost podeljena na kojoj lokaciji treba da se nalazi jer prema idejnom rešenju muzej će se nalaziti u Univerzitetskom parku, a struka i stanovnici Limana smatraju da zdanje treba da bude na Salajki kako se ne bi narušavao park. Čak je i predložena zgrada u Temerinskoj 1, koja je već zaštićena kao kulturno dobro, a u kojoj trenutno ne postoje sadržaji. 



Radovi na "Muzeju 20 21" podrazumevaju obnovu Studija M i rekonstrukciju zgrada Radio Novog Sada i Novosadske trgovačke omladine. Studio M bi trebalo da zadrži sadašnji izgled i svoju ulogu značajnu za muzičku scenu grada. Sam muzej predstavljaće kulturu Vojvodine, od filma, književnosti, stripa, do fotografije, slikarstva i muzike odnosno biće prikazano bogato stvaralaštvo i značajni kulturni dometi Novog Sada i Vojvodine u 20. i 21. veku na savremen tehničko-tehnološki način. 

Galerija Matice srpske važi za najbogatiji umetnički muzej srpske umetnosti novijeg doba. Umetnički fond joj je oko 5.000 dela od velikog značaja za srpsku istoriju umetnosti i kulturu. Osim te činjenice, Novosađani su zaista ponosni i na menadžment muzeja koji na fantastičan način vodi ovu ustanovu i promoviše naš grad na najbolji mogući način. Moderno, a u isto vreme toplo. Marketinški odlično, a opet odmereno. Kreativno, stvaralački zanosno, krajnje edukativno, GMS je ponos ne samo Novog Sada, nego cele države. 

Onda ne čudi što GMS godišnje poseti nekoliko desetina hiljada ljudi, a prošla, titularna EPK godina je bila posebna jer je zdanje obišlo oko 130.000 posetilaca. Od ukupnog broja poseta oko 15% je publika iz Evrope i sveta, dok je dodatnih 30 odsto posetilaca iz države i regiona, najviše iz Beograda. Istraživanja koja su sproveli pokazuju da publika najčešće dolazi u GMS kada je u toku izložba koja ih interesuje, na prateće programe kako bi svoje goste upoznali sa gradom i nacionalnom kulturom, ali i kako bi se odmorili i proveli kvalitetno vreme sa svojim porodicama. Galeriju publika vidi kao mesto očuvanja kulturnog nasleđa i reprezentacije nacionalnog identiteta kroz umetnička dela, ali i kao prostor negovanja slobode, prava i tolerancije. 

Naravno, da GMS posvećuje pažnju i edukativnom programu, a jedan je u toku "Bio jednom jedan slikar... Uroš Predić" dok su subotom kreativne radionice za decu. Ovi programi za mlade su izuzetno posećeni, a rezultat su izložbe dečijih radova. Takođe, u sklopu međunarodnog projekta za mlade "The Melting pot" kreirana je društvena igra "Galeum" kako bi se i drugim mladima na zabavan i zanimljiv način približila umetnička dela koja se nalaze u stalnoj postavci Galerije. 

Tri rimska paradna šlema predstavljaju jedinstvene primerke svoje vrste na području Evrope i decenijama se izdvajaju kao neformalni zaštitni znak Muzeja Vojvodine. Jedini je muzej u svetu koji čuva tri primerka šlemova tipa Berkasovo, uz to jedan od njih je najraskošnije dekorisan od dosada otkrivenih. Iz njegovog okrilja proizašli su i Muzej grada Novog Sada, Pozorišni muzej Vojvodine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode... ali i dalje je organizaciono razgranata ustanova, pa pored spomenutog Muzeja prisajedinjenja, depadansi su i Medicinska muzejska zbirka-Pasterov zavoda, ali i odeljenja u Kulpinu i Bačkom Jarku. 

Godišnje ga poseti oko 80.000 ljudi, od čega su 30 odsto turisti. Sajt je bogato opremljen sa svim potrebnim informacijama, virtuelnim turama, publikacijama i suvenirima. Posvećeni su i edukaciji, a posebno ističu "Igraonicu" i "Teatrić" kao najposećenije programe sa višedecenijskom praksom za najmlađe. Međutim, u žiži javnosti su i muzejske kreativne radionice za penzionere, osobe sa invaliditetom, porodični programi, muzejske učionice...

U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) ističu da muzeološko-istraživački pristupaju čuvanju i izložbenoj prezentaciji dela savremene umetnosti druge polovine 20. i 21. veka, povezujući lokalnu umetničku scenu sa internacionalnom. Sadržajem sajta se ne mogu pohvaliti, ali tu je link ka staroj verziji, pa možete videti kako je to nekad bilo valjano. Mora se istaći da bude nekad izložbi i događaja koje se u gradu danima prepričavaju. 

U 2021. posetilo ih je 3.619 ljudi dok je prošla EPK godina donela broj od 8.344 posete. Ističu da, MSUV nastoji da uz svaku tematsku i problemsku izložbu organizuje radionice i prateće programe za učenike ili studente. Svakog petka organizuje se (besplatna) radionica škole slikanja dostupna najmlađoj publici. Godinama uspešno sarađuju sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu i Departmanom za arhitekturu i urbanizam FTN-a kroz radionice, edukaciju i postavke izložbi studenata završne godine, ali i sa školama kroz radionice i  izložbe dečijih radova.

Spomen zbirka čika Jove Zmaja i zavičajna zbirka Sremski Karlovci su postavke Muzeja grada Novog Sada. I podzemne vojne galerije, i veliki ratni bunar, i Zbirka strane umetnosti je deo gradskog muzeja. Tu je trenutno i fantastična postavka "Mileva: Mi smo stena" koja pleni međunarodnu pažnju svojom inovativnošću.

Međutim, ceo sprat muzeja na Tvrđavi gde se nalazi atraktivna izložba "Novi Sad od 18. do 20. veka" je zatvoren za javnost, iako se ova postavka ističe u svakom turističkom vodiču kao biser naše varoši. Manjak volje, nemar ili nešto treće su uskratili Novosađane i turiste za kulturno-istorijsko nasleđe grada kojim se toliko dičimo. 

Na zatvorena vrata smo i mi naišli jer jedino od Muzeja grada Novog Sada nismo dobili odgovore o broju posetilaca, pratećim programima, radionicama... Iako iz muzeja na svom sajtu ističu da su društveno odgovorni, da su mesto susreta različitih ideja i interkulturalnog dijaloga, u stvarnosti je, nažalost drugačije.

Za razliku od ove tuge, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog posebnu pažnju poklanja edukativnim programima zasnovanim na interaktivnom principu. Imaju stalnu postavku "Dodirni i oseti” za slepe i slabovide i aplikaciju "Muzej za sve” namenjenu gluvim i nagluvim osobama, kao i svima koji umetnost žele da iskuse na nesvakidašnji način. 

Galerija likovne umetnosti poklon zbirke Rajka Mamuzića predstavlja i promoviše vrhunske domete likovne umetnosti socijalističke Jugoslavije i vizija im je društvo u kojem je vizuelna umetnost prepoznata kao važan doprinos ukupnom društvenom i kulturnom razvoju. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je na površini od 850 m² smestio stalnu prirodnjačku izložbu u kojoj se prikazuje bogatstvo biološke i geološke raznovrsnosti naše zemlje, a u toku godine smenjuju se različite tematske postavke.

^{Galerija Rajka Mamuzića}

Umetnost i muzeji mogu da doprinesu unapređenju mentalnog zdravlja odnosno ublaže depresivnost, anksioznost i stres, pa ne čudi što su se "preko bare" muzeji našli na listi lekova koje psihijatri mogu prepisati u tretmanu lečenja depresije. I Novi Sad se može pohvaliti akcijom "muzej na recept". 

– U okviru stalne postavke, na drugom spratu, kreiran je kutak – "Soba za prepuštanje umetnosti" tokom pandemije, koji uz određeno umetničko delo "komunicira" sa ostatkom adaptiranog prostora i posetiocu stvara posebnu atmosferu sa fokusom na opuštanje i prepuštanje, negujući kako fizičko, tako i mentalno zdravlje publike. Tokom ove tri godine nastavili smo da na mesečnom nivou izlažemo novo umetničko delo iz naše kolekcije uz odgovarajuću muziku i atmosferu kako bismo doprineli da ovaj prostor bude što prijatniji za uživanje. "Soba za prepuštanje" umetnosti je i dalje omiljeno mesto naše publike za odmor, ali trenutno nije dostupna zbog adaptacije izložbenih prostorija. Ovo je sjajna prilika i da otkrijemo i jednu novost. Projekat "Kultura za zdravlje – kultura na recept" pokrećemo u drugoj polovini godine zahvaljujući Institutu za javno zdravlje Vojvodine  poručili su iz Galerije Matice srpske.

^{Delić izložbe "Sava Šumanović i evropski realizmi između dva svetska rata"}

Daleko od toga da je Novi Sad grad muzeja, ali svakako ima šta da ponudi. Uvek može, a i moralo bi bolje, samo treba biti predan svom poslu, raditi ga iz ljubavi, ali i slediti primer uspešnih ustanova i inventivnih ljudi, kojih na svu sreću još uvek ima u ravničarskom gradu.

"Poseta muzeju je potraga za lepotom, istinom i smislom u našim životima. Idite u muzeje što češće možete".

Priredio: Dejan Ignjić