NAŠ PREDLOG ZA IZLET: Carska bara – ambijent kao iz Đoletovih pesama

Privlači li vas vožnja brodićem po slikovitim barskim predelima, šetnja kroz banatsku "džunglu" stazom dužine četiri kilometra, uz mogućnost da vidite neku od 250 vrsta ptica, 50 vrsta sisara, 24 vrste riba i 500 biljaka i uživate u netaknutoj prirodi i bujnoj vegetaciji? Ne propustite da posetite potpuno nestvaran krajolik i doživite avanturu zbog koje nije potrebno da putujete daleko: napravite izlet do Carske bare!

Na samo 60 km od Novog Sada, 55 kilometara od Beograda i svega 15 km južno od Zrenjanina, nalazi se specijalni rezervat prirode "Stari Begej – Carska bara", koji se sastoji od tri velike bare: Carske, Tiganjice i Perleske, rasprostrt na oko 17.000 hektara, sastavljen od rečnog, barskog, močvarnog, livadskog i šumskog ekostistema, stanište svih 10 vrsta evropskih čaplji, ali i orla belorepana (najveće grabljivice u Evropi), vidre, divlje mačke i drugih ugroženih vrsta. Ovaj rezervat je 2004. godine proglašen jednim od deset savršenih mesta i nalazi se pod zaštitom UNESCO-a.

ZLA SUDBINA ONIH KOJI SU OVDE LOVILI

Priča se da je Carska bara dobila ime po prestolonasledniku Ferdinandu, koji je ovde često dolazio da lovi kada je bio gost tadašnjih vlasnika Kaštela Ečka, porodice Lazar. Kako saznajemo od Milivoja, on nije bio jedini plemićke krvi koji je posećivao ovdašnja lovišta, a zanimljivo je da su svi koji su ovde lovili na kraju tragično stradali. Za princa Ferdinanda znamo kako je završio, dok su princa Rudolfa, dok je ručao sa ljubavnicom Marijom Večerom, ubili politički neistomišljenici. I Janoš Lukač, sin Lazara Lukača koji je kupio ovaj deo Banata 1781. godine na licitaciji u Beču, izgubio je život u dvoboju braneći čast jedne dame. Poruka: ovde ne loviti, sem kamerom ili fotoaparatom.

Polazna tačka za obilazak, bilo brodićem ili peške, je izletište rezervata, gde turiste dočekuje Milivoj Putić, menadžer turizma, zadužen za koordinaciju svega što se ovde dešava. Ovaj simpatični čovek na nas je ostavio izuzetno pozitivan utisak, najpre svojim autentičnim stajlingom u safari fazonu, a potom i gostojubivošću. Pun je znanja i informacija o rezervatu i živom svetu, koje će rado podeliti i sa vama. Sa njim se praktično dogovarate oko svega i kod njega kupujete karte za brodić i ulaz na pešačku stazu.

Na samom izletištu, pored pristaništa za brodić i ulaza na stazu, nalaze se i drveni stolovi sa klupama, gde možete popiti kafu, sokove ili pivo i pojesti sladoled koje ste kupili u obližnjem lokalu, kao i dečije igralište. Tu se možete opskrbiti i suvenirima i čuti zanimljive podatke o ovom jedinstvenom mestu koje Milivoj govori pred svaki polazak brodićem.
 

Vožnja brodićem, kroz trsku i šaš

S obzirom na to da su godinama ranije za Carsku baru organizovane uglavnom grupne posete, nismo znali kako sve funkcioniše kada poželite da dođete individualno. Srećom, nabavili smo Milivojev broj telefona (063 325 868) i rezervisali mesta na brodu dan ranije, što i vama toplo preporučujemo, kako biste osigurali ovo izvanredno iskustvo. 

Cena vožnje za odraslu osobu je 450, a za decu školskog uzrasta 400 dinara. Redovni termini polaska brodića su subotom i nedeljom u 13 i u 15 časova, ali se, po potrebi, prave i dodatne vožnje, pa ih je tog dana kada smo mi stigli bilo još dve. Na dodatne vožnje išli su oni koji nisu rezervisali mesta unapred, ali su oni morali da čekaju novi termin. Da ne biste gubili vreme, svakako je praktičnije da se najavite i nekoliko dana ranije za određen termin polaska i isplanirate preostalo vreme za nešto drugo. Ko želi može iznajmiti i čamac na vesla, u koji staju četiri osobe, po ceni od 1.000 dinara.

Starim tokom reke Begej vozili smo se brodićem "Carica", u koji staje 17 putnika i doživeli neponovljive trenutke. Živopisni barski predeli opasani vrbacima, baš kao iz najlepših Balaševićevih pesama, prostirali su se svuda oko nas. Oblaci koji se ogledaju u vodi, delovi obrasli u trsku i rogoz, poneka žabica na lokvanju ili barska kornjača na deblu (ona je najveći prečistač u rezervatu, jer jede uginulu ribu), bezazlena belouška i lepi vilin konjic, sve je doprinelo tome da se osetimo kao deo prirode. I to one čiste, netaknute, jer ovde je strogo zabranjeno ubiti životinju ili uništiti biljku. 

VILIN KONJIC – AGRESIVAN LJUBAVNIK

Među najbrojnijim stanovnicima Carske bare su i vilini konjici, za koje smo od našeg vodiča čuli pikanteriju. Naime, mužjake ove vrste insekta bije glas da su najveće siledžije, jer imaju dva polna organa: primarni i sekundarni. Primarni se nalazi ispod klešta na vrhu repa i kada dođe vreme parenja, on sam sebi ubaci seme iz primarnog polnog organa u sekundarni (rupicu ispod grudi) i onda hvata ženku kleštima za glavu. Ako ženka ne pristaje na parenje, on joj otkida glavu. Interesantno je još i to da kada je ženka oplođena i ne želi više da se pari, ona promeni boju tela u boju mužjaka, kako bi ga izbegla. Ukoliko je ipak prepozna, ona legne na list lokvanja ili rogoza i pravi se da je mrtva.

Na našoj vožnji videli smo čak četiri od deset vrsti čaplji: belu, žutu, sivu i purpurnu, koje su elegantno, na jednoj nozi, stajale na vodi ili nadletale naš brodić. Ko ima brze reflekse i dobar fotoaparat, mogao je da napravi fenomenalne fotografije, ali i slike načinjene običnim telefonom izgledaju umetnički, jer je priroda uredila sklop najlepših boja. Takođe smo sreli patke, rode, kormorane i malene vodomare, najmanju vrstu ptice koja se hrani ribom, a živi u rupama u obali. Da prepoznamo vrste životinja, pomogao nam je i naš kapetan Mirko, koji nam je ukazivao kad se neko stvorenjce pojavi.

Saznali smo i da je izgrađen novi, veći brod, u kojem će moći da se vozi pedesetoro ljudi, i on će uskoro krenuti da radi ture.

Stazom zdravlja duž banatske "džungle"

Kada smo se, dan pre dolaska u rezervat, čuli telefonom sa Milivojem da rezervišemo mesta na brodiću, rekao nam je da ulaz u "džunglu" staje 150 dinara za odrasle i 100 dinara za školarce, dok mlađa deca ne plaćaju. Kada smo, nakon vožnje brodićem, odlučili da ovaj božanstven predeo obiđemo i peške i doživimo ga i iz druge perspektive, a ne samo sa vode, ubrzo nam je postalo jasno zašto se upotrebljava baš ova reč.

Da biste istražili sve lepote prirode ovog rezervata, potrebno je da krenete "Stazom zdravlja", dugom oko četiri kilometra. Biće to jedna lepa, duga šetnja u kojoj nema šanse da se izgubite, jer je dovoljno da samo pratite raskrčenu stazicu koja je toliko uska, da će, ukoliko sretnete nekog ko vam dolazi iz suprotnog pravca, neko od vas morati da zastane i propusti ovog drugog. Negde na četvrt staze nailazi se do drvene platforme na vodi, sa koje možete posmatrati vodenu površinu i napraviti sjajne fotografije.

Uz zelenilo na sve strane, mir, tišinu, cvrkut barskih ptica i kreket žaba, laganom šetnjom stići ćete do nekadašnjeg vidikovca, sa kojeg se pružao veličanstven prizor na Carsku baru, dok nije izgoreo u požaru 2018. godine. U planu je izgradnja novog, a dotle se kraj pešačke rute završava ostacima drvene stazice okruženim visokom trskom. U svakom slučaju, čeka vas povratak natrag na izletište istom stazom iz drugog pravca, pa ćete još uživati u lepotama retko bogate flore i faune.

Ukoliko želite da iznajmite vodiča koji će sa vama da obiđe rezervat (najčešće se to radi za grupne posete), potrebno je da izdvojite 3.000 dinara, a nema sumnje da je obilazak sa Milivojem još zanimljiviji i uzbudljiviji.

ŽABE ZASLUŽNE ŠTO LETI NEMA KOMARACA

Sezona obilaska rezervata "Carska bara" traje od aprila do oktobra, a krajolik je zanimljiv u svako godišnje doba. Ipak, kako nam je rekao naš domaćin, proleće je najbolji period, jer je to vreme kada su ptice najvidljivije posetiocima, s obzirom na to da jure za hranom kako bi nahranile svoje tek izlegle ptiće. Uz to, saznali smo i da leti ne bude komaraca, iz razloga što ima jako puno žaba, a punoglavci žaba jedu larve komaraca koje žive u vodi. Ukoliko neki ipak izleti, njega dočekuju vilini konjici kojih ovde ima 18 vrsta, a noću postaju plen slepim miševima. Lanac ishrane dalje teče ovako: da ne bi bilo previše žaba – jedu ih dve vrste zmija, čaplja pojede beloušku i, na kraju, orao belorepan pojede čaplju

Naš savet je da pripremite udobnu obuću i da, koliko god toplo bilo, obučete nešto sa dugim nogavicama, jer ćete usput prolaziti tik pored vrlo visoke trave, kopriva, kao i raznih bubica. Staza je ravna, ne iziskuje naročitu kondiciju niti penjačke sposobnosti, ali je potrebno vreme dok odete do kraja i vratite se istim putem. Na njoj smo sretali i porodice sa vrlo malom decom, a mališani se ne žale na umor od pešačenja, što nam ukazuje na to da staza ni njima nije prenaporna.

Takođe predlažemo da za obilazak odaberete vedar dan bez padavina, jer ako vas zatekne pljusak usred "džungle", nećete imati gde da se sakrijete, sve dok se ne vratite nazad, a to može potrajati. 

Čak i po najvrelijim danima, na stazi vam neće biti pretoplo, jer drveće pravi debeli hlad, ali na brodiću nije loše imati šešir ili kačket. I obavezno ponesite flašicu sa vodom!

Jedina mana koju smo uočili je nedostatak uređenog sanitarnog čvora (postoji jedan u blizini ulaza u džunglu, ali ne bismo ga preporučili za upotrebu), pa je najbolje da toalet obavite u obližnjem hotelu "Sibila", koji se, kao i ceo rezervat, nalazi u vlasništvu Ribarskog gazdinstvA Ečka. Gazdinstvo poseduje i čuvena ribnjačka jezera, koja su i zaslužna za to što je Carska bara jedan od najznačajnijih orintoloških stanica u Evropi (kažu da su kormorani toliko kradu ribu iz ribnjaka da su primorani da ih rasteruju zvukom topova).

Šta još obići u okolini 

Rezervat je okružen selima Perlez, Belo Blato, Ečka, Lukino Selo i Stajićevo, a u okolini postoji nekoliko lepo uređenih restorana sa odličnom hranom. 

Jedan od najpopularnijih je restoran "Trofej" u etno selu Tiganjica, svega nekoliko minuta od izletišta rezervata, u kojem smo i mi ručali. Sastoji se iz više celina sa ogromnim vrtom, u kojem se nalaze dečije igralište, ergela konja, mini zoo vrt sa paunovima, nojem, kozama, lanetom i drugim životinjama. Sve je uređeno u stilu seoskog ambijenta, a na raspolaganju je zaista veliki broj stolova. Na meniju ćete naći sve, od uobičajenih jela, do specijaliteta od divljači. Još jedan restoran za koji smo dobili preporuku, "Salaš kod stare dunje", ovog puta nismo stigli da obiđemo, a on se nalazi u Stajićevu i takođe je koncipiran u etno maniru.

Ne propustite da svratite u selo Ečka, gde se nalazi lovački dvorac "Kaštel", sada pretvoren u hotel sa restoranom, a u čijem veličanstvenom vrtu se možete prošetati, ručati (jelovnik je nešto ekskluzivniji) ili popiti kafu uz fontanu. U delu vrta nalazi se i dečije igralište, kao i poligon sa spravama za vežbanje. Upravo u ovom dvorcu skupljali su se gorepomenuti plemići, kao i drugi grofovi i kraljevi, a podigao ga je 1820. godine sin vlastelina Lazara Lukača, Agošton. Čak je i slavni kompozitor Franc List u njemu održao jedan od svojih prvih koncerata, kao devetogodišnji dečak.

I dok ovaj dvorac predstavlja primer dobro revitalizovanog spomenika kulture, u njegovoj neposrednoj blizini, na osamljenom mestu, nalazi se oronula ruševina nekadašnjeg vodotornja, poznatija kao "kula u Ečki", koja svojim misterioznim izgledom mami ljubitelje nekih davno prošlih vremena, jer neodoljivo podseća na napuštene dvorce iz filmova. U njoj je, nažalost, sve propalo i nije bezbedno ulaziti, ali ako uživate da fotografišete, vredi joj se približiti i ovekovečiti ovu ruiniranu građevinu za koju verujemo da bi mogla da se restaurira i pretvori u nešto primamljivo turistima, umesto što je prepuštena zubu vremena.

Sve u svemu, vredi posetiti ovaj deo Banata. Dok nije počela pandemija, 80 posto poseta bile su ekskurzije, a česti gosti bili su i stranci. Sada se sve svodi na individualne dolaske domaćih izletnika, među kojima se nalaze porodice sa decom, grupice mladih, ali i stariji ljubitelji prirode. Zato je idealan momenat da u svoj plan izleta ubeležite i čaroban predeo čijim lepotama nisu odolevali ni carevi i plemići – Carsku baru sa okolinom.