NAŠA TEMA: Kako žive novosadski programeri

NAŠA TEMA: Kako žive novosadski programeri

Kada nekome kažete da radite u IT kompaniji, prve reakcije obično budu: "Lako je tebi", "Sigurno imaš ogromnu platu", "Ti možeš da biraš posao"... Koliko su te pretpostavke istinite, proverili smo sa novosadskim programerima.

IT sektor je najbrže rastući sektor na svetu i svakako jedan od najperspektivnijih. Broj firmi u Novom Sadu raste iz meseca u mesec, pa tako već imamo trocifren broj kompanija koje se bave nekom sferom informacionih tehnologija. To su mali startapi koje broje imaju tek po nekoliko zaposlenih, ali i velike korporacije koje posluju na internacionalnom nivou i broje preko 1.000 radnika.

Prema istraživanju sajta za zapošljavanje IT kandidata u Srbiji "HelloWorld.rs", prosečna neto plata programera je 1.225 evra, a u Novom Sadu su najplaćenije pozicije Software Developer i IT manager sa neto zaradom od 3.000 evra. 

Te brojke vam se dopadaju i voleli biste da se nađu i u vašem novčaniku? Proverili smo sa našim sugrađanima koliko je vremena i truda potrebno do biste od poslodavaca dobili ovakve ponude, kakvi su generalno uslovi rada u ovim kompanijama, te koliko je jednostavno pronaći posao kada si junior, a koliko kada iza sebe imaš višegodišnje iskustvo.


– Sa svojih 14 godina radnog staža u struci, sada sam senior developer koji je radio u četiri firme. Najveći problemi zbog kojih sam napuštao firme su: politika firme, međuljudski odnosi u firmi, kao i u grupi. Dobra stvar je što smo mi trenutno vrlo tražena "roba" pa lako možemo da menjamo poslove i da zbog toga dobijamo raznorazne pogodnosti
 započinje priču Srđan M.

Sagovornici napominju da je mediorima i seniorima mnogo jednostavnije da pronađu posao, nego juniorima. Posebno onima koju su prekvalifikanti i bez iskustva. Sve više je dostupnih kurseva na tržištu, nakon kojih kandidati neretko traže posao i više od godinu dana, bez uspeha. Ipak, upornost i usvajanje novih veština se većini isplate.

– Iako sam po zanimanju vaspitačica, koja je kroz život radila razne poslove, IT svet me je uvek zanimao. Čula sam za zanimanje QA (testiranje softvera) i nakon istraživanja odlučila da upišem kurs za manuelnog testera. Nakon uspešno završenog kursa znala sam da sam tek na početku i da je automatsko testiranje sledeći korak. Šansu za unapređenjem znanja mi je dao IT Bootcamp gde sam uz stručan tim uspešno savladala gradivo. Ubrzo nakon završenog kursa kompanija "Emakina" je prepoznala moj potencijal i odlučila da mi pruži šansu. U ovoj kompaniji sam nešto više od pola godine i ona trenutno ispunjava sve bitne stavke: pozitivna atmosfera, stručan tim koji je uvek spreman da pomogne bez obzira na senioritet, HR koji je tu da sasluša, otvorenost da se nađe rešenje za svaki problem i da uvek može da se napreduje i usvaja novo znanje, ukoliko se pokaže interesovanje za to – kaže Ivana R.


Da veliki broj IT kompanija posebno vodi računa o dobroj atmosferi i različitim benefitima za zaposlene, koji se ne ogledaju samo u plati, potvrdili su svi sagovornici. Mnoge kompanije nadmeću se u pružanju povoljnosti za zaposlene, među kojima je najčešće privatno zdravstveno osiguranje, fitnes vaučeri, obroci u firmi, rezervisana parking mesta i dodatna tehnička oprema.

– Više puta sam bio svedok da se odnosi u kompaniji (kako menadžmenta prema zaposlenima, tako i između samih zaposlenih) mogu promeniti u zavisnosti od okolnosti. No, u globalu, iz mog iskustva i iskustva ljudi koje poznajem, odnosi novosadskih IT kompanija prema svojim zaposlenima su jako dobri. Sigurno je da na to utiče i velika potražnja za iskusnim radnicima, ali bilo da se poredi sa drugim branšama, ili da se gleda u odnosu na zaposlene u IT-u van Srbije, nama u Novom Sadu je vrlo dobro. Poštuje se slobodno vreme zaposlenog, omogućen je napredak gotovo svima koji ga žele, brojni benefiti se daju kako bi motivisali ljude da se priključe i ostanu u kompaniji – izdvaja Miroslav N.

– Moja IT priča neformalno je krenula '98 godine kada sam pohađao letnju školu programiranja za decu na PMF-u, a profesionalnu karijeru započeo sam 2012. godine kada sam došao na praksu u kompaniju "Vega IT". Za ovih devet godina radio sam na različitim tehnologijama kao backend, kao frontend, a ponekad i fullstack developer da bi sada otpočeo novu karijeru kao team lead. Ono što je meni važno jeste koja je to prilika koju neka pozicija u kompaniji donosi. Za mene je to definitivno mogućnost napretka, prilike za dalje usavršavanje i potraga za novim izazovima – nadovezuje se Nemanja M.


Svi sagovornici slažu se da je u ovoj sferi stručno usavršavanje jedna od najbitnijih stavki.

– Firma u kojoj sam sada zaposlen je procenila da sa dosadašnjim iskustvom u IT-u i matematičkim afinitetima (prethodno sam radio u toj sferi kao asistent na FTN-u) mogu, uz određenu obuku, mentorstvo i sertifikacije da postanem profilisan u Big Data oblasti, te sam i raspoređen na projekat gde radim sa ljudima i na temama koje će mi omogućiti napredak. Posebno me raduje što ovo nije izolovani slučaj, IT kompanije ulažu u napredak ljudi i omogućuju im prelazak u srodne oblasti i na druge tehnologije, za koje zaposleni izraze interesovanje. Bio sam i u velikim korporacijama i u startapima, radio sam na desktop aplikacijama, vodio projekte i išao kod klijenata, a evo me sada i u Big Data svetu. Upravo ta mogućnost da se isproba mnogo različitih mogućnosti i stalno uči jeste jedna od najvećih prednosti ove branše - naglašava Miroslav N.

Veličina i značaj projekta na kojem radite svakako je jedan od najvažnijih motivatora.

– Poslednjih šest godina radim na poziciji Design Verification inženjera u kompaniji "Elsys" tokom kojih sam imao priliku da radim na velikom broju projekata iz različitih oblasti. Posao verifikacionog inženjera obuhvata planiranje, organizaciju zadataka i na kraju modelovanje čitavog okruženja za proveru ispravnosti digitalnog dela čipa. Zbog velikog poverenja klijenata, dobio sam mogućnost da vodim projekat u automotiv oblasti. Ta oblast je posebno zahtevna zbog dodatnog nivoa sigurnosti koju svaki čip mora da poseduje. Imao sam to zadovoljstvo da sa svojim timom uspem da završim proces verifikacije i sertifikacije čipa najvišeg nivoa sigurnosti (ASIL D) koji služi za kontrolu volana u automobilu. Tržiste za HW inženjering u Srbiji je trenutno na veoma visokom nivou, parira svetskom u svakom smislu, mada to nije izgledalo tako početkom protekle decenije – zadovoljan je Marko K.

Upitani da li postoje i neke loše strane ovog posla, sagovornici kažu:

– Loša strana posla je što je softver vrlo apstrakna stvar, pa potrebe klijenta i ono što dobije često nisu ista stvar, što zahteva prepravke i dodatni rad, a da pritom ni klijent u većini slučajeva ne zna šta mu tačno treba. Najveći problem su rokovi koji se gotovo uvek probiju, uglavnom zbog nerealno postavljenih ciljeva, loše procenjene količine posla i neostavljanja vremena za nepredviđene okolnosti – priča Srđan M.


– Par puta sam čuo da se u pojedinim firmama juniori zapostavljaju ili im se daju užasni projekti i dosadne teme za rad, ali moram priznati da je u firmama u kojima sam lično radio situacija bila drugačija – juniorima i generalno novozaposlenima je pružana svesrdna pomoć da lakše uđu u posao i nauče šta im je potrebno za rad, brzo bi bili gurani u vatru i nadređeni se prema njima nisu ponašali nadmeno
  prenosi Miroslav N. svoje iskustvo.

Zarade seniora za srpski standard jesu visoke, jer one najčešće iznose minimalno 1.500 evra i idu do 6.000 evra, nekada i više. Uz to, veliki broj kompanija nudi i bonuse u odnosu na učinak, koji su uglavnom kvartalni ili godišnji. Zarada ipak nije blistava kada ste početnik, jer je za juniore bez iskustva u Novom Sadu plata najčešće iznosi između 350 i 550 evra.

– Većini ljudi je primaljivo sada da se bave IT-em, prvenstveno jer misle da će odmah da dobiju visoke plate, nakon povoljnih i brzih kurseva. Početnici moraju biti svesni da takve uslove neće dobiti odmah, kao i da kursevi nisu dovoljni, već da se suština uči dodatnim stalnim usavršavanjem i radom, odnosno iskustvom u struci  napominje Srđan M, a Miroslav N. se nadovezuje:

 Posmatrajući svoj put kroz rangove, zaista se može napredovati sa zaradom, recimo moja trenutna plata višestruko je veća od početne koju sam imao kada sam tek "ušao" u IT.


Za kraj,
Marko K. zaključuje:

 Često kroz šalu pričamo da, sa poslovnog aspekta, mi kao da ne živimo u Srbiji, jer na naš posao utiču samo svetski trendovi, a ni na koji način lokalna pitanja. Moja velika nada je da ce sve više profesija u Srbiji izaći na taj nivo i da će sve više mladih ljudi dobijati prave prilike bez obzira koji put odaberu.

Oceni vest:
10
15

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Verzija 2.0

    pre 20 dana i 21 sat

    Naši programeri žive odlično, kao bubrezi u loju... (jer bubreg u loju nema posla, ničim se ne bavi).
    Razvili su softver za američke izbore, evo upravo ga dorađuju za srpske.
    Poboljšana verzija 2.0.

    Oceni komentar:
    43
    14
  • Milana

    pre 20 dana i 20 sati

    IT strucnjaci u Srbiji zaradjuju basnoslovno u odnosu na druge profesije ali je i najveca njihova plata na visini plate nekog hauzmajstora na zapadu. Nije cudo sto strane firme angazuju nase programere, jeftina radna snaga. S druge strane, nasima je plus sto ne moraju da ostavljaju svoju zemlju, pa svima dobro!

    Oceni komentar:
    11
    49
  • Tačno je sve za jeftin rad

    pre 20 dana i 14 sati

    Znam konkretan slučaj jednog programera, koji je razvio dodatak za jedan važan biznis softver. Ne bih detalje.
    Naručilac je bio iz Austrije, službenik jedne firme, koji nije imao pojma sa IF -> THEN, a kamoli šta drugo. Radio je kancelarijski posao, druge vrste.
    Programer je bio pošteno plaćen za svoj dodatak - 400 evra.
    Kasnije je saznao da je taj službenik prodao njegov rad firmi za 20.000 evra.
    Jer, on je bio državljanin, imao račun tamo...

    Oceni komentar:
    1
    23
  • Miloš

    pre 20 dana i 14 sati

    Zive ko carevi.. Mi ostali bedno. Jednostavno je tako.

    Oceni komentar:
    18
    14
  • Bane

    pre 20 dana i 4 sata

    "softver vrlo apstrakna stvar".
    Ne, filozofija i teologija su apstraktne, softver je vrlo realna stvar.
    Em' imaju veće plate od ostatka zemlje, 'em žele da ispadne da su posebni.

    Oceni komentar:
    20
    12
  • Gleamer

    pre 20 dana i 2 sata

    kako koji.
    sa juniorskim platama je tesko, budete pokriveni za stan, troskove i hranu, poneki izlazak ali jako malo. kad imate decu, pretesko.
    mediorska je vec fina, da ne razmisljate od odmoru, gde cete otici, da li mozete da izgurate mesec.
    seniorska je vec ozbiljna, u novom sadu se sa tom platom odlicno zivi.
    ja sam promenio profesiju, tesko je kad ucis od samog starta, tesko je sa pocetnickom platom i sad mi je tesko... dugorocno gledano, nastavljas da ucis u usavrsavas se, plata raste, ne mlatite se sa raznoraznim "poslodavcima" koji vas ucenjuju i 80% stvari zavisi od vas, da li ce te napredovati, usavrsavati...
    nije sve crno belo a nije ni idealno... ali malim koracima prvo, sve ce doci na svoje mesto

    Oceni komentar:
    0
    41
  • Bjanka

    pre 20 dana i 48 minuta

    Ne razumem ove koji pljuju po programerima i ogorčeni su. Ne smeta vam što pevaljke i pevači, razni ministri i članovi partija, i još neka javna lica za koja se ni ne zna šta rade, žive u preskupim vilama i putuju na Havaje i u Kan i nose dizajnersku odeću, ali su vam problem ljudi koji su se obrazovali i učili godinama i koji rade pogrbljeni 10+ sati na dan, polako gube vid i kičma im se krivi (imala sam savršen vid sad +4 i raste i svakodnevne užasne bolove u vratu i leđima), koji non-stop od osnovne do danas uče i izučavaju takmiče se sa klincima i opet zarađuju 3-5x manje od programera u Evropskim državama (i žive tek normalno, ništa bogataški)? Smetaju vam ljudi koji pošteno zarađuju za život? Ako je toliko lako "Verzija", i ostali, pa lepo postanite i vi programeri. Jer ništa ne moraš da radiš a pare samo kaplju. Bes, ljubomora, da i komšiji crkne krava, ogorčenost, sve lepe osobine pojedinaca u ovoj državi. Svaka čast na komentarima, otmeno i sa klasom.

    Oceni komentar:
    3
    88
  • Verzija 2.1

    pre 19 dana i 23 sata

    E moja Bjanka. Srpski živalj na ovim prostorima nikada nije imao sluha za sarkazam.
    Izmisliše u svetu međunarodnu oznaku za to, radi takvih koji to ne osete.
    Koristio bih je, međutim znam da niko drugi U Srbiji ne zna za nju. (!)
    Izrekao sam u prvom komentaru samo ono, što prosečan srpski građanin misli na osonovu naslova dnevnih novina.
    Bacio kost, izgleda uspešno.

    By programer, koji zna kako žive i ostali programeri.

    Oceni komentar:
    1
    16
  • Bjanka

    pre 19 dana i 22 sata

    Ok, Verzija, moja greška, ponekad mi sarkazam pobegne. Ali to je tačno, ljudi misle da programeri ništa ne rade a zarađuju na tone, iako plate variraju i ima ih čak vrlo niskih (znam i koje firme ali ne smem da navodim ovde), a moraš da se takmičiš sa ostalima i učiš ceo život kao večiti fakultet.
    Ja sam reagovala kao programer koji stalno sluša kako mi super živimo, ništa ne radimo i neverovatno smo bogati, i prestala sam da govorim da sam programer jer svi onda misle da plivam u novcu (spojler: ne plivam uopšte, živim normalno, ne žalim se). I koliko sam puta čula kako je "lako tim programerima", a niko od tih ljudi da postane programer kad je tako lako. Mnogo pogrešno usmerene gorčine.

    Oceni komentar:
    2
    28
  • Verzija tužno posmatra

    pre 19 dana i 21 sat

    Radim u jakoj firmi i često gledam večiti problem Balkana i Srbije.
    Negativnu selekciju.
    Mladi programeri koji idu po burek ostaju, sve što valja beži.
    Oni koji imaju sreće otvore privatnu firmu pa posle znanje prodaju spolja, za pravi novac.
    Kad kažem pravi, to znači za srpske uslove 10.000 evra pa naviše, čak i ako aplikacija zaslužuje i vredi više. Večito imamo problem nadmoći u Srbiji, koja se ne zasniva na znanju.
    Kao što kada pomeneš Windows, odmah se javi sve što zna reč setup pa do onih pravih
    u večitoj borbi sujete.
    Tako je nažalost i kod programiranja.
    Zato nikada nećemo biti konkurentni, jer je pojam tima ovde ipak mislena i verbalna imenica. A za velike stvari treba ipak multidisciplinarnost i saradnja.
    To na zapadu nikada nije bio problem.
    Osim možda u Beogradu, ovi što se bave grafikom. Njima izgleda lepo ide.
    Inače, oprosti na onom moja Bjanka, dopadaju mi se tvoji komentari, pa sam to privatizovao.

    Oceni komentar:
    3
    15