Naši đaci ispod proseka, preko 80 odsto funkcionalno nepismenih

Svake godine trogodišnje obrazovne profile upiše u proseku oko 11.000 učenika, a ove škole redovno pohađa oko 31.000 đaka.

Ako se ovaj podatak ukrsti sa nalazom poslednjeg ciklusa PISA istraživanja da među petnaestogodišnjacima iz trogodišnjih srednjih škola ima između 79 i 95 odsto funkcionalno nepismenih, jasno je da nije reč o zanemarljivoj populaciji đaka koju obrazovni sistem i društvo treba da "pusti niz vodu".

U Srbiji svaki treći učenik ne dostiže osnovni nivo pismenosti u čitanju i nauci, a u matematici 43 odsto, po čemu smo dve decenije ispod međunarodnog proseka.

Iako se može učiniti da broj funkcionalno nepismenih među đacima trogodišnjih profila nije razlog za brigu, jer je u pitanju svaka četvrta ili peta mlada osoba, te da im nije ni potrebno da budu funkcionalno pismeni pošto oni ionako rade nisko kvalifikovane, rutinske poslove, Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji se dugi niz godina bavio upravo PISA studijom, kaže da takvo razmišljanje ima smisla samo ako se gleda kratkoročno i iz perspektive sadašnjeg trenutka. S tog aspekta se može razumeti i tumačenje da ovi mladi imaju niže sposobnosti za učenje čim su završili u trogodišnjim školama, te nema puno smisla raditi dalje na njihovom obrazovanju, već je sasvim dovoljno i za njih i za nas kao društvo da oni imaju neku vrstu treninga za specifične veštine koje im trebaju za neki sasvim određeni posao, piše "Danas".

U sagledavanju ovog pitanja iz šireg kadra i dugoročne perspektive, Baucal najpre ukazuje da imamo sve manje dece, ilustrujući to podatkom da se početkom osamdesetih u Srbiji rađalo oko 100.000 dece godišnje, a danas između 60.000 i 65.000.

– Možda smo nekada mogli da se ponašamo "rasipno" sa obrazovanjem dece i da biramo koga ćemo da obrazujemo kvalitetno, a koga ćemo da ostavimo da bude slabo obrazovana osoba, ali sa ovakvim demografskim trendom predložio bih da zauzmemo ozbiljniji stav i da nam kvalitetno obrazovanje svakog deteta bude izuzetno važno. Drugo važano pitanje je šta je društveni cilj kada je reč o obrazovanju dece i mladih u trogodišnjim programima. Da li nam je cilj da mlade osobe odmah posle škole rade kakav takav posao samo da bi mogle da prežive ili da oni budu dugoročno zapošljivi – navodi Baucal.

On podseća da nisko kvalifikovani poslovi koji zahtevaju izvođenje jednostavnih, rutinskih aktivnosti nestaju sa tržišta rada čak i kod nas i pita koji je onda smisao da neku mladu osobu školujemo samo za takav posao.

– Šta će ta osoba da radi ako takvo radno mesto nestane i šta ćemo mi kao društvo da uradimo po tom pitanju? Iz tih razloga je bolje da ne odustanemo da i učenici u trogodišnjim srednjim školama budu funkcionalno pismeni pošto će im taj nivo obrazovanja omogućiti da budu dugoročno zapošljivi, da nastave da uče iz svog profesionalnog iskustva, da menjaju poslove – ukazuje Baucal.

U PISA istraživanju je uobičajeno da se umesto termina znanje koristi izraz pismenost ili kompetencija. Biti pismen ukazuje da je reč o znanjima koja se smatraju osnovnim obrazovnim kapitalom koji je učeniku neophodan da bi nastavio školovanje i da bi se uspešno snašao u ličnim i profesionalnim ulogama kao odrasla osoba, a kompetencija u ovoj studiji ne znači samo da je neko stekao odgovarajuća znanja, već i da zna kad i kako može da ih primeni. Drugim rečima, naglasak je na funkcionalnim znanjima, a svi zadaci u PISA testovima su vezani za realne situacije u kojima se učenici mogu naći.

Objašnjavajući razliku između funkcionalne pismenosti i nepismenosti Baucal ističe da funkcionalno nepismena osoba ume da se snađe samo u jednostavnim i dobro poznatim situacijama, i to ukoliko na raspolaganju ima rešenje šta i kako treba da se uradi u toj situaciji.