"NASUVO I FRIŠKO": Vojvođanska jela od testa koja Novosađani mogu da probaju baš ovde

Vojvođani obožavaju jela od testa i ona su podjednako zastupljena u bačkoj, sremskoj i banatskoj kuhinji. Ovi "testasti" specijaliteti vode poreklo iz Nemačke i Slovačke, gde postoje testa za trenutnu i za kasniju upotrebu. Za kasniju upotrebu prave se uglavnom trgančići, tarana, rezanci i flekice, a jedno od omiljenih jela Vojvođana su flekice s kupusom ili krautfleke, za koje Sremci kroz šalu kažu "da se njima bolestan leči". Oni koji nisu ljubitelji kupusa, obožavaju nasuvo sa krompirom ili grenadir marš, a za njim po popularnosti ne zaostaje ni nasuvo sa makom ili sirom. Naravno, Vojvođani uživaju u svakom zalogaju šufnudli, gomboca i tašaka, jela koje mogu da se posluže slana sa zaprškom ili slatka, sa džemom.

Ipak, ovi starinski specijaliteti iz bakinih kuhinja iziskuju i dosta vemena, posebno ako se testo mesi, i zato se čini da se u gradovima sve manje nalaze na porodičnom meniju. Jednostavno, mlađe domaćice ili ne znaju ili ne stižu da ih naprave. Međutim, Novosađani sada imaju priliku da sve te specijalitete i probaju u novootvorenom lokalu "Nasuvo i Friško", koji se nalazi na Limanu 4, a u kojem bračni par Ivana Vuković Pejčić i Radivoj Pejčić pripremaju ukusne vojvođanske specijalitete. Zahvaljujući njima dvoma, Ulica 1300 kaplara sada više liči na fini seoski šor kojim se širi miris dinstanog luka, uprženih prezli i slatkih mekika.

Ivana je glavna u celoj priči, a njen suprug je tu da joj pomogne da, kako kažu, "odnese, donese i prinese". Sem što pripremaju izvrsnu hranu, njih dvoje su se potrudili da komšiluku podare bar malo sećanja na detinjstvo, te se u njihovom lokalu mogu videti stari tanjiri koji stoje unatraške, tufnaste šerpe i lonci, starinski radio, fenjeri i lampe. Sve to su fino i s ukusom upakovali u interesantan enterijer jer zidove lokala krasi moleraj. Ispred restorančića se nalaze klupice, stolice i dva stola na kojima, baš kao nekada, obavezno stoje vaze sa cvećem. Ono što svakako upada u oko jesu crvene džezve zalepljene na oluk. Zato i ne treba da čudi što ih je komšiluk za kratko vreme zgotivio i čak se i utrkuju ko će da im donese više starinskih ukrasa koji sada upotpunjuju čitav ambijent. Ivana i Radivoj planiraju da u budućnosti na jedan zid kače i stare fotografije svojih komšija i njihovih predaka. 

– Po struci sam poslastičarka i tim poslom sam se bavila osam godina. Sada sam glavni kuvar u svom lokalu. Nisam ni sanjala da bi to moglo jednog dana da se desi, ali na ovu ideju je došao naš prijatelj Milan koji me je skoro tri godine nagovarao da pokrenem posao. On nam je i predložio da kuvamo isključivo vojvođanska jela koja domaćice retko prave, a to su upravo nasuvo sa krompirom, makom, sirom, orasima, kao i gomboce i ostale vojvođanske špecije. Posle dvoumljenja, ipak smo se odvažili na ovaj korak, zakupili smo lokal i, što je najvažnije – sve smo sami uredili i sredili. Trebalo nam je punih mesec i po dana da sve završimo  – priča Ivana.

Sve predmete i stvari koje im se nalaze u lokalu doneli su od svojih baba, deda i roditelja iz rodne im Kule, a pojedine sitnice su kupovali na Najlonu. Posebno je zanimljiva foto-galerija na zidu jer je krase stare slike njihovih porodica. Hekleraj, koji visi po zidovima, načinile su spretne ruke njihovih majki i baka, a valjak za moleraj su kupili od jedne porodice iz Begeča.

– Lokal smo otvorili bukvalno pre nekoliko dana i za sada smo veoma zadovoljni, ali i iznenađeni koliko smo dobili pozitivnih komentara. Mogu vam reći da sve odlično ide, od testa, preko čorbica do sendviča i krofni koje deca obožavaju. Na meniju imamo doručak, ručak i večeru. Za doručak služimo leba masti i alevu papriku, pečena jaja, sendviče – naglašava naša sagovornica.

Za ručak se obično krčka neka čorbica, bela, paradajz, pileća, a nakon toga valja napuniti stomak i sa ručno rađenom domaćom testeninom. Ivana je naprosto iznenađena koliko se ljudima svidela njihova ideja, pa ona već sada svaki dan utroši po tri do četiri kilograma testa da bi "nahranila" sve mušterije. Novosađani za sada najviše poručuju nasuvo s krompirom, a zavoleli su i šufnudle koje se tope u ustima.

– Sve pravim po domaćoj recepturi koje sam uzela od moje mame. Mesim na isti način kao i ona, bez obzira što je ovo restoran. Kada umesim, testo obavezno ostavim da se odmori pola sata, kasnije od njega napravim jufke, pa ga razvlačim, oblikujem i sečem. Nešto sečem ručno, a nešto i na starinsku ručnu italijansku mašinu koja je bila veoma popularna u seoskim kujnama. Interesantno je da su komšije počele da nam poručuju i drugu vrstu hrane, pa se već pitaju da li ću kuvati gulaš, grašak s piletinom, boraniju. Mušterije dođu, upišu šta žele da jedu i evo baš danas sam kuvala gulaš, a od nedelju ću i grašak. I zato je sasvim izvesno da ćemo proširiti meni. Očito je da su Novosađani željni starih i pomalo zaboravljenih jela – priča Ivana.

Iako su sugrađani navikli da po ekskluzivnim restoranima vojvođanske specijalitete plaćaju po paprenim cenama, to nije slučaj i kod ovog bračnog para, jer kod njih domaćinske porcije staju između 55 dinara, koliko treba izdvojiti za hleb namazan s mašću do 330 dinara, koliko staje porcija ukusnih specijaliteta od domaćeg testa.

– Kada je reč o doručku, za sada se izdvojio slovački sendvič sa domaćim kulenom. Kulen kupujemo od jedne porodice iz Bačkog Petrovca. Takođe dosta naručuju i šufnudle, dok deca obično u poslepodnevnim satima dođu na užinu i tada kupuju krofne. U porciju idu tri krofne, a one se, po želji, mažu s domaćim džemom od kajsija ili šljiva, a i sa Nutelom – priča Ivana.

Inače, sem ovih specijaliteta, u "Nasuvo i Friško" sugrađani mogu da pojedu i kajganu sa povrćem ili slaninicom, garnirane sendviče, šnenokle, palačinke iz bakinog tiganja, koh i Jelenin kolač dana. Za sada nemaju porudžbine preko Wolta ili Glova ali, kako kažu, i to planiraju.