Nedelja, 21. jul: Najtopliji dan u istoriji merenja globalnih temperatura

Nedelja, 21. jul, obeležila je najvišu prosečnu globalnu temperaturu od početka merenja, pokazuju preliminarni podaci organizacije Kopernikus, službe EU posvećene proučavanju klimatskih promena.

Prosečna globalna temperatura vazduha tog dana dostigla je 17,09 stepeni Celzijusa, neznatno premašujući prethodni rekord od 17,08 stepeni postavljen prošle godine, izveštava Rojters.

Tokom protekle sedmice, značajni delovi SAD-a, Evrope i Rusije suočili su se s intenzivnim toplotnim talasom.

Klimatske promene, podstaknute emisijama fosilnih goriva, doprinele su ekstremnim vrućinama širom Severne hemisfere.

Kopernikus navodi da svaki mesec od juna 2023. godine, već 13 meseci zaredom, beleži najviše temperature od početka merenja.

Pojedini naučnici ukazuju da bi 2024. mogla da nadmaši prošlu godinu po vrelini, usled toga što su klimatske promene i prirodni fenomen El Ninjo još više podigli temperature ove godine, prenosi N1.rs.

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) istakla je pred početak Olimpijskih igara u Parizu da oborenim klimatskim rekordima poslednjih godina nismo ponosni i pozvala je države da "promene igru" i deluju u korist planete.

WWF-ova kampanja pred Olimpijadu u Parizu obuhvata film koji naglašava broj oborenih klimatskih rekorda tokom 2023. godine, koristeći sportski jezik kako bi ilustrovao ekstremne vremenske nepogode. Njihova poruka je jasna – "Svet obara previše klimatskih rekorda".

Direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije Dunja Macoko Drvar rekla je da će na Olimpijskim igrama ljudi pokazati šta neverovatni napori mogu da postignu i da je sada potrebno da lideri država pokažu istu odlučnost i rešenost kao; sportski šampioni i postave klimu i prirodu na put oporavka.

– Promene klime utiču na sve aspekte života, pa tako i na sportske rezultate, ali i na mogućnost održavanja određenih sportskih događaja. Analize uticaja klimatskih promena na različite vrste društvenih aktivnosti pokazuju da će sredinom ovog veka uslovi za, na primer igranje fudbalske utakmice, biti neprihvatljivi u skoro celoj Evropi tokom 30 odsto letnjih dana, a biciklističke trke u južnim delovima kontinenta neće biti vožene u 10 do 30 letnjih dana – rekla je Macoko Drvar. 

Istraživači sa Univerziteta Portsmouth upozorili su da intenzivne vrućine na Olimpijskim igrama u Parizu mogu da ugroze sportiste na Igrama.

Izveštaj "Prstenovi vatre" sugeriše da Pariz ima potencijal da nadmaši rekordne temperature koje su sportisti doživeli na poslednjim igrama u Tokiju.

– Promena igre je moguća. Imamo rešenja, samo treba da ih ubrzamo. Prošle godine smo videli rekordan rast u generaciji obnovljive energije. Sada sledi obaranje ovog rekorda iz godine u godinu, kao i nove pozitivne klimatske akcione prekretnice u oblastima kao što su energetska efikasnost, dekarbonizacija industrije, očuvanje i obnova prirode, izgradnja otpornosti na ekstremne vremenske uslove i klimatsko finansiranje za zemlje u razvoju – istakla je Drvar.

Ona je podsetila i da je 2023. bila najtoplija godina zabeležena do sada, sa mnogo oborenih nacionalnih temperaturnih i ekstremnih vremenskih rekorda.

Kako je precizirala, rekordi uključuju najduži tropski ciklon zabeležen u Mozambiku, Grčku suočenu sa najvećim požarima u istoriji EU i nove temperaturne rekorde u Francuskoj, Kini, Tajlandu, Bangladešu, Kongu, Haitiju, Omanu, Peruu i drugim državama.

– U Beogradu je tako 2023. godina najtoplija ikada, uz odstupanje od proseka srednje godišnje temperature za čak 1,8 °C. Temperature su ostale visoke i u 2024. godini, pri čemu je jun 2024. dvanaesti uzastopni mesec u kome globalne temperature dostižu 1,5°C više u odnosu na predindustrijsku eru – dodala je ona.