Nemanja Milenković, direktor fondacije "Novi Sad 2021": Gađajmo Mesec i pogodićemo zvezde

S našim ovonedeljnim sagovornikom u rubrici Gradske face popričali smo o Novom Sadu, kulturi i umetnosti, te, naravno, o lepoj priči zvanoj "Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture".

Novi Sad će 2021 godine postati Evropska prestonica kulture. Do tada je ostalo još četiri duge godine, ali i posla ima mnogo. Glavni grad AP Vojvodine će narednih godina biti svojevrsno kulturno gradilište – već se gradi nova Muzička i baletska škola, priprema se renoviranje Podgrađa, najavljena je izgradnja Youth Creative Polisa. Stručni tim okupljen u Fondaciji "Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture" ima veoma zahtevan zadatak da sastavi program koji će za tih godinu dana, a nadamo se i u godinama koje dolaze pretvoriti Novi Sad u pravi centar kulture. A čovek koji je zadužen da ovaj projekat istakne svu lepotu, istoriju, i kulturološku zaostavštinu našeg grada jeste Nemanja Milenković.

Ko je Nemanja Milenković, prvi čovek projekta "Novi Sad 2021"?

- Novosađanin. Rodio se pre 40 godina u Novom Sadu i odrastao na Novom Naselju. Živi na Limanu IV i uživa u društvu svoje porodice, familije, prijatelja i kolega, posećujući koncerte, izložbe, predstave i sl. Volim i bavim se brendovima već više od dvadeset godina. Zahvaljujući formalnom obrazovanju, počevši od istorije na Filozofskom fakultetu, pa preko master studija na Fakultetu tehničkih nauka, moje zanimanje sam kroz ljubav i posvećenost pretočio u poziv. Zaista volim brendiranje jer brend je sve, a ujedno i svako. On može može da bude i loš, jer brend je u stvari skup impresija u glavama ljudi. Zato se i trudim da kod pojedinaca, proizvoda i destinacija uvek istaknem istinu. Ističući ono najbolje i najlepše u svakom od brendova, radim na tome da se mane i nedostaci isprave. Radeći na toliko različitih poslova i projekata u različitim segmetnima komunikacijskih platformi brendova, davno sam odlučio da pored toga što želim da radim ono što volim, ostanem da živim i stvaram u gradu koji neizmerno volim. Novi Sad je, jednostavno, moj grad.

Trenutno ste direktor fondacije "Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2021". Pozicija vam sigurno ne dozvoljava da birate, ali nas zanima koje područje umetnosti je Vama najviše priraslo uz srce?

- To je interesantno pitanje, zato što ljudi uglavnom ovaj projekat doživljavaju kao da se treba opredeliti za neku određenu granu umetnosti. Meni je najvažnije da se, pre svega, razvija kultura u socioliškom smislu te reči. Tu mislim na razvitak grada, ne u kontekstu da li će ljudi odgledati neki balet ili predstavu, nego zapravo kroz decentralizaciju kulture, jer kod nas u Novom Sadu sve se nalazi u centru grada, gotovo u pešačkoj zoni. U jednoj široj definiciji, kultura je zapravo način života. Skup vrednosti, ideja i ideala koje se prenose sa jedne generacije na drugu. One zapravo definišu kako živimo i ja to stalno ponavljam. Po meni je Novi Sad kao jedna čigra, koja kada deluje da stoji, ustvari se najbrže okreće. Verujem da je Novi Sad, uz sve izazove koje ima, grad koji ima šta da ponudi, kao i da ima predispozicije da se dalje razvija. Zato mi je taj segment šireg poimanja kulture toliko važan.

Da li vas, kao direktora, poznanici, rođaci, komšije, saleću s predlozima ili zahtevima vezano za to što bi oni voleli da se u Novom Sadu uradi do 2021 godine, odnosno – kakva je reakcija javnosti do sad?

- Sa jedne strane to je kompliment, a sa druge strane teret da ljudi tako nešto dele sa mnom. Nedavno sam za neke medije u šali izjavio da sam postao predsednik svih predsednika kućnih saveta. Sve što se dešava u gradu, a što ljudi percipiraju kao loše: komunalni ili infrastrukturni problemi, pa čak i dugogodišnji problemi iz oblasti kulture, svi to povezuju sa radom naše fondacije. To je u neku ruku i normalno kad se ljudi zapitaju, je li to ta Evropska prestonica kulture?  Međutim moram da napomenem da se Evropska prestonica kulture ne dobija kao titula, već se ona stvara. Ne stvara ga samo Fondacija, već svi Novosađani. EPK nije događaj, nego jedan proces u kojem transformišete ne samo kulturu, nego i politiku, i ekonomiju, i socijalnu kategoriju grada, dakle, načina života. A, opet, Fondacija je odgovorna isključivo za program koji treba da se desi 2021. godine. Ne ove, ne sledeće, već 2021. Mi smo direktno odgovorni za taj, metaforički rečeno, softver. Indirektna posledica toga treba da bude stvaranje kapaciteta i atmosfere kako bi se to na najbolji način i realizovalo. U tom smislu, naš slogan 4 new bridges – za nove mostove, upravo to i definiše. Fondacija "Novi Sad 2021" je svojevrstan most koji treba da poveže različite aktere, pre svega kroz kulturu dijaloga. Mi se trudimo da sve te ideje nekako kanališemo i da ih precizno izradimo jer konačni program za 2021 godinu imaćemo tek negde u septembru 2020 godine. Trenutno radimo na tim kapacitetima, brusimo ideje, da bi smo stigli i do tog programa.

Godina 2017. predstavljena je kao nulta godina projekta. Koji su prvi koraci koji će se preduzeti u ovoj fazi?

 - To su reči Stiva Grina, predsednika panela nezavisnih eksperata koji su i doneli odluku da je Novi Sad zaslužio da ponese ovu laskovu titulu, ali i obavezu. Važno je da sagradimo snažne temelje za razvoj projekta. Upravo zato smo ovu godinu primarno posvetili programskom mostu Nada. Razlog za to leži u u strategiji razvoja kulture Novog Sada koja je pokazala nekoliko slabosti u oblasti kulture, a iz kojih smo mi izvukli dve ključne teme. To su kulturni kapaciteti, koji podrazumevaju ne samo infrastrukturne nego i ljudske resurse, i javni prostor. To su dve ključne teme kojima ćemo se posvetiti ove godine.

Novom Sadu je potrebno infrastrukturno osveženje. Šta će se graditi, obnavljati u sledeće četiri godine?

- Drago mi je što ste postavili to pitanje, jer što se tiče infrastrukture, to je nešto što bi se u ovom slučaju moglo predstaviti i kao hardverom projekta. Dakle, slikovito rečeno, Fondacija je najodgovornija za sam program 2021. godine, takoreći softver, a sam grad Novi Sad i njegova uprava za realizaciju infrastrukturnih projekata koji su navedeni i u pobedničkoj aplikaciji. Fasade, primera radi, tu nisu navedene, jer to je svakako obaveza i Grada, ali i samih građana, bili mi Evropska prestonica kulture ili ne. Međutim, ono što je dobro jeste to da je ovaj projekat taj koji generiše novu pažnju na grad, pa kao rezultat pobede dobijete najavu iz Vlade republike Srbije da će se 300 miliona dinara uložiti u Podgrađe i druge značajnije fasade u Novom Sadu, mimo sredstava koji su planirani za samu realizaciju projekta. Ono što je navedeno u pobedničkom tzv. bid booku su Youth Creative Polis, Muzička i Baletska škola sa gradskom koncertnom dvoranom, pešački most koji povezuje Štrand sa Ribarcem, kulturne stanice na Novom Naselju, Klisi i Sremskim Karlovcima i uređenje javnog prostora. To su sve temelji, platforme da bi se program u njih mogao implementirati. Upravo zato, ovo i jeste tako kompleksan i zahtevan projekat, jer uključuje toliko različith aktera koji na kraju treba da dovedu do zajedničkog rezultata.

Jeste li stupili u kontakt sa nekim drugimgradovima koji su do sada poneli titulu Evropske prestonice kulture? Njihova iskustva bi nam sigurno dobro došla.

- To je jedna od obaveza budućih prestonica. Već u procesu kandidature mi smo stupili u kontakt sa 21 evropskom prestonicom kulture od njih šesdesetak. Ta mreža se širi i samim tim što ste stupili u kontakt sa tim gradovima, širi vam se i ulaz i u države tih prestonica. Mi tu mrežu gradimo iz dana u dan i ona je sve razgranatija. To je važno zbog podatka da svega 13 odsto kulturnih institucija i nevladinih organizacija sarađuje sa evropskim institucijama. To je jedan od mostova koje treba da izgradimo.

Kako funkcioniše fondacija, kako je koncipiran ceo projekat?

- Može se reći da smo, u operativnom smislu, u fazi gerile. Ne zato što to je to naše dugoročno opredeljenje i princip rada, već zato što su nas fleksibilnost i prilagođavanje novim okolnostima i doveli  do pobede. Uverenje da "ne moraš biti sjajan da bi nešto započeo, već da moraš da početi da bi postao sjajan" deviza je koja nas vodi. Ne čekamo idelane uslove da bismo nešto radili. To nije lako, naročito kada još uvek nemamo ni prostor u kome zajednički radimo i funkcionišemo, no mi se trudimo da svaki novi dan postane nova pobeda. A to se već u ovih prvih tri meseca rada Fondacije pokazuje i kao jedini mogući i pravilan pristup. Formirana je Fondacija, radno telo za infrastrukturu, urađeno mnoštvo prijava za EU fondove,  na sednicama UO usvojeni su značajni dokumenti. Pravilnik o radu, finansijski plan, plan javnih nabavki nabavki, sistematizacija radnih mesta itd. Iako ne zvuče atraktivno, svi ovi dokumenti su neophodni da bi projekat uopšte zaživeo. Tim će se sve više širiti i to je jedan od izazova ovog projekta jer on treba stalno da napreduje. Svaki novi čovek donosi neku novu energiju, a s druge strane i drugačije sagledavanje i interpretaciju kako sve treba da izgleda. Veoma ja zahtevno uskladiti sve detalje, međutim do sada smo to uspevali uspešno da prevazilazimo. Tim čine uglavnom mladi obrazovani ljudi, ali sa iskutvom. To su masteri, doktoranti, doktori nauka iz najrazličitih oblasti i ja sam veoma ponosan na njih.

Na početku razgovora, pomenuli ste pojam decentralizacije. Znači li to da će projekat u velikoj meri dotaći i periferiju grada, a ne samo centar?

 - Baš taj segment mi je i najdraži. Neophodno je da uključimo i ljude iz svih delova grada, odnosno, da kulturu dovedemo i kod njih. Zbog toga su te već pomenute kulturne stanice veoma važne za nas. Treba da povežemo kapacitete i resurse koji postoje i da im damo vetar u leđa. Pomenuo sam Novo Naselje, Klisu i Sremske Karlovce kao tri stožera. Verovatno će biti i još jedan i na taj način ćemo imati četiri kulturne stanice koje će geografski gledano pokriti četiri strane sveta u gradu.

Koje su najveće prepreke na putu do cilja?

- Moj utisak je da je to uverenje. Određena uverenja, koja su zacementirana, koja ne mogu da stvaraju novi prostor za promenu na bolje. Ja to vidim u oblasti javnog sektora, kulturnih institucija, ali i nevladinog sektora. Zaista je teško promeniti ta snažna uverenja, pa time i njihove sposobnosti i ponašanja, ali u nekim segmentima smo već uspeli. Na primer, Novi Sad je dobio strategiju razvoja kulture, što do sada nije postojalo. Tako nešto, u perspektivi, transformiše grad. Ovo je šansa koju treba da iskoristimo. Zato moramo da menjamo uverenja. Uzeću Exit za primer. Ako Novi Sad, kao mali srednjeevropski grad, može da ima najbolji festival u Evropi, onda to može bilo koji grad. Potrebna je vera da je to moguće. Budva je, na primer, poverovala u Exit i dobila je Sea dance festival, najbolji evropski muzički festival u svojoj kategoriji. Kako sam prilikom predaje aplikacije za prestonicu kulture rekao: gađajmo Mesec, pa ako ga i promašimo – pogodićemo zvezde.

Kako zamišljate 2021. godinu?

- Za mene je najvažnije da dođe do suštinske promene na polju međusobnog razumevanja, povezivanja ljudi iz različitih sfera života i promena uvreženih uverenja. Ako se to desi, onda mi možemo da stvaramo čuda i kad prođe ovih pet godina. Ja sam i kroz Exit širio tu ideju kada sam razgovarao sa mladima. Na njihove komentare, "ovo ne valja, ovo nije dobro, to ja ne želim" i slično, ja sam im uvek postavljao kontrapitanje: "OK, razumem, to ne želiš. A šta je to što ti želiš?". Na to sam najčešće dobijao novo pitanje: “Kako mislite 'šta ja to želim'?“. Ljudi su jednostavno sami sebi napravili autocenzuru, da im je zabranjeno da sanjaju i da žele nešto lepše. To niko ne može da im zabrani, osim oni sami sebi. Zato je važno odgovoriti na to pitanje, šta mi u stvari želimo, jer ako se to desi onda smo već korak bliže do ostvarenja naših želja.

Koliko je ceo ovaj projekat uticao na vaš život?

- Taman toliko da mi se potvrdi uverenje da je moguće menjati stvarnost i da smo mi kreatori naših života. Zato mi toliko i znači ovaj projekat jer je jedinstven upravo po tome. Transformiše neku destinaciju kroz kulturu, a sa sveobuhvatnim uticajem na politiku, ekonomiju i sociološki razvoj njegovih žitelja. Zato sam se i prihvatio vođenju tog nezahvalnog posla. Naročito u gradu "u kom oni koji te mrze ne znaju to da sakriju, a oni koji te vole ne znaju to da pokažu". 

U PROJEKTU IZ ČISTE LJUBAVI: "Možda će nekima to zvučati pretenciozno, ali ja ne moram ovo raditi. Već 23 godine radim na najrazličitijim poslovima i projektima i uvek sam imao i imaću posla. Ja ovo radim iz čiste ljubavi, iako znam i da me mnogi neće ni razumeti ni podržati. Često je to produkt i nerazumevanja samog projekta, i, u neku ruku, to mogu da shvatim. Čak i ja svaki dan saznajem nešto novo, iako sam već više od godinu dana 24 sata dnevno u ovom projektu. Zahtevno je u svakom smislu, i zato se trudim da mom timu prenesem uverenje da ovo nije maraton do 2021 godine, već mnoštvo trka na 100 metara. Sprint, pobeda, zahvalnost na tome. Pa iz početka. Tako to postaje gradacija uspeha i tempiranje forme za sam finiš," – ističe za portal mojnovisad.com Nemanja Milenković.

Kakva nas iznenađenja očekuju za četiri godine?

- Rano je još uvek pričati o tome. Ovo je jedan organski projekat koji se još uvek razvija. Aplikacioni dokument sa kojim smo pobedili je samo dobar materijal, štof, sa kojim sada treba da krojimo i sašijemo dobro odelo, odnosno, sam program za 2021. godinu. Mnogi su bili iznenađeni i kada smo pobedili. Sada verujem da je red da Novosađani iznenade sami sebe i iskoriste ovu pobedu.

Razgovarao: Lajoš Vajda
Foto: Aleksandar Jovanović