NOVOSAĐANI: Apciklažom do privlačnih upotrebnih predmeta od tetrapaka

U zemlji u kojoj se svesno i nesvesno apciklira (iako mnogi ne znaju šta ovaj pojam znači), jedina je koja pravi apciklirane tetrapak novčanike i kreativno prenamenjuje tu vrstu ambalaže u kombinaciji sa stripovima i drugim starim papirima. Njena priča ima veliku ekološku poruku, ali i nesumnjivu umetničku vrednost, a proizvodi osvajaju simpatije na prvi pogled.

Nina Blažević rođena je 1984. godine u Sarajevu, kao petnaestogodišnjakinja se sa porodicom seli za Novi Sad, gde završava srednju tehničku školu (smer za modelara odeće), a potom filozofiju na Filozofskom fakultetu.

Do otvaranja svoje radionice zanimljivog imena "Nezaborav" (nazvanoj po čuvenoj pesmi Net King Kola), koja se nalazi u jednom od pasaža Dunavske ulice, radila je manje kreativne poslove, uglavnom kancelarijsko-administrativnog tipa, pisala je za video igre i druge stvari. Prošle godine je donela odluku da joj apciklaža bude glavni posao u životu, najlepši koji je mogla poželeti, nakon dugog vremena za koje je predstavljao samo hobi.

Zbog, još uvek, nedovoljno poznatog pojma, za naš portal najpre objašnjava šta je apciklaža i u čemu je njena vrednost.

– Najveći značaj apciklaže sastoji se u ponovnoj upotrebi predmeta koji su već korišćeni i kao takvi potrošeni, izgubili svoju namenu i funkcionalnost. Apciklaža je proces koji uz kreativnu, često i umetničku obradu takvih predmeta stvara nove upotebne predmete sa istom ili novom namenom i funkcijom – započinje Nina svoju priču i nastavlja:

– Kada ljudima objašnjavam šta je to što pravim i šta je apciklaža, često pomisle da nisam dobro izgovorila reč reciklaža, pa me isprave. Onda ja jednako ljubazno ispravim njih, a nekada prođe nekoliko krugova dok se nađemo oko konsenzualnog razrešenja razlikovanja ta dva procesa – kroz smeh priča naša kreativna sagovornica.

Navika da se stvari ponovo koriste ili prenamenjuju nije joj strana još iz primarne porodice. Zapravo, retko ko od nas ne apciklira, i ne razmišljajući o tome. Recimo, ako ste ikada staru potkošulju ili platnenu pelenu iscepali i koristili kao krpu – vi ste apciklirali. Ukoliko ste od starih guma za auto napravili saksije za cveće – to je apciklaža. Ipak, ekspanzijom interneta i društveih mreža, kao i širenjem ekološke svesti, na apciklažu je bačeno novo svetlo.

– Internet mi je bio glavni izvor inspiracije i prozor u svet mogućnosti kad je apciklaža u pitanju. Kreativnost ljudi širom sveta, pa i kod nas je bezgranična, kao i ljubaznost mnogih da podele sa svima rezultate svojih slučajnih ili namernih eksperimenata. U poslednjih desetak godina koliko intencionalno pratim celu tu kreativnu scenu, videla sam hijade sjajnih primera i tutorijala. Tako sam i dobila ideju za apciklirani tetra pak novčanik i u opštem naletu oduševljenja, lično isprobala – kaže Blažević.

Od tada Nina unapređuje dizajn na više načina, a mnogi njeni novčanici su izašli iz opsega modela koji su kroz tutorijale ponuđeni na netu.

– Ono za šta volim da primim zasluge jeste moja ideja da takav jedan novčanik "presvučem" u strip sa omiljenim superherojem. Oduševljavala me je pomisao da napravim novčanik kakav sigurno niko nema. Srećom, imala sam dupliće stripova koji su do tad samo stajali na gomili, a u tom trenutku i za njih se stvorila nova namena. Od tada sam probala ukrasne papire, štampane dizajne, razne časopise, ali se uvek nekako vratim junacima iz stripova – sa ponosom priča kreativna Novosađanka.

Pored već gotovih modela, ona kupcima daje mogućnost da sami donesu strip ili papir koji žele na novčanicima i to je, kako tvrdi, mnogima upravo najbitnija stvar. Njene apciklirane novčanike ne kupuju samo ljubitelji stripova i pop kulture, niti isključivo ljudi kojima je bitno da iza svega stoji jedna zelena filozofija i anti-konzumeristički pristup, već i svi kojima je zanimljiva mogućnost da na novčaniku imaju motiv koji njima nešto znači (poput slika unučića ili dece).

– Moram reći da su kupci ipak češće žene, samosvesne, samostalne i vrlo originalne kako u stilu odevanja, tako i u pristupu životu, ekološki osvešćene, autentične, ali i mlade devojke koje imaju tendenciju da se razviju u takve žene – opisuje Nina, ne skrivajući radost što je ovakvih osoba sve više.

Od trenutka kada prazna ambalaža stigne do nje, Nini je potrebno oko tri do četiri sata za pravljenje jednog novčanika. Desi se da joj i ceo dan treba za jedan novčanik, jer je ključni momenat planiranje dezena, sa ciljem da oblik i šara zajeno daju najbolji mogući rezultat.

– Nekada ceo dan samo spremam tetrapake za krojenje, nekada ih samo "oblačim", nekada se bavim nekim drugim kreativnim poslom koji odrazumeva izradu dizajna po porudžbini za novčanik ili dizajniranje i izradu nekih drugih predmeta od papira ili kolaža i slično – opisuje naša sagovornica.

Činjenica je da kreativni proces uvek stavlja na probu našu disciplinu, strpljenje, motivaciju, a nekad i fizičke mogućnosti. Tako se Nini dešavalo da, ne jedan projekat, izvede skoro do samog kraja, ali zbog nezadovoljstva urađenim sve jednostavno baci. Ipak, češće je njeno zadovoljstvo napravljenim, a pogotovo kada čuje i vidi reakcije kupaca.

Pored novčanika, ova kreativka planira da proširi ponudu, koju su već obogatili dispenzeri za higijenske kesice za kućne ljubimce, koji su takođe veoma popularni.

– Nastali su iz mog ličnog iskustva i potrebe i pokazali se kao jako zgodni, jer omogućavaju da higijenske kesice stoje uvek uz povodac i da su uvek pri ruci. Naravno, biće tu i drugih stvari, fascikle, torbice za duvan, cegeri, futrole za mobilni, nešto od toga sam već pravila, nešto je u eksperimentalnoj fazi, na proveri funkcionalnosti. Lepo, ali polako napredujem ka šarolikosti asortimana.

Unutar svoje radionice bavi se i drugim vrstama stvaralaštva, koje za cilj ima prioritetno estetski dojam ili poruku. Metodom papiroreza (papercutting) od slojeva papira poput kolaža pravi slike ili druge vrste ukrasa, čestitke, obeleživače stranica za knjige i slično.

– Trodimenzionalni papirni ukrasi, najčešće cveće, su nešto u čemu uživam. Volim da slikam i crtam, bavim se izučavanjem i vežbanjem krasnopisa, rukopisanjem (handlettering). Osim toga izvan radionice bavim se aikidoom, pisanjem članaka i recenzija za filmski blog Filmozofija strave, volim second hand i vintage rasprodaje u kojima povremeno i sama učestvujem, šijem i vezem... – nabraja svoje brojne aktivnosti ova mlada žena.

Vrednost onoga što Nina radi potvrđuje i Sertifikat Ministarstva privrede da su njeni radovi proizvodi ručnog rada i umetničkog zanata, koji je nedavno dobila., što umnogome utiče i na dalje planove.

– Sa takvim priznanjem cilj mi je da svoju priču proširim što više, nađem distributere za svoj proizvod, uspostavim saradnju sa suvenirnicama i koncept shopovima, ovde, a možda i u inostranstvu. Volela bih da se oprobam i sa drugim vrstama ambalaže koja nastaje u domaćinstvu, te nađem nove i zanimljive načine njene prenamene i konačno da i sama ljudima dam ideje, a možda nekad u budućnosti i prostor u kome bi mogli da se bave apciklažom u svoje slobodno vreme, prvo možda iz zabave, ali posle i zbog svesti o tome koliko stalna potrošnja i konzumerizam kome smo planetarno potčinjeni u stvari jesu pogubni za planetu na kojoj živimo. Ali korak po korak... – navodi novosadska preduzetnica.

Nina kroz sajmove i izložbe, kao što su "NS market", "Noćni bazar" i beogradski "Mixer", ali  i putem društvenih mreža Fejsbuk i Instagram dolazi u kontakt velikim brojem ljudi, u želji da širi svest o apciklaži. 

– Planiram da napravim sve što se od tetrapaka može napraviti, a da bude upotrebljivo i trajno. Jako je bitno da svaki od proizvoda koji predstavim prođe izvestan stres-test, tako da budem sigurna da će ljudima zaista koristiti i ispunjavati svoju funkciju, a ne samo stajati za ukras ili kao suvenir. Najtužnije su stvari koje kupujemo da bi ih posedovali, a ne zato što nam zaista trebaju – završava svoju priču Nina Blažević.

Tekst: Svetlana Bogićević
Foto: Aleksandar Jovanović