NOVOSAĐANI: Bluzer koji žudi za životom u normalnoj sredini

Iako je rastao i sazrevao u Srbiji tokom ratnih devedesetih i burnih dvehiljaditih, naš današnji sagovornik se, za razliku od mnogih svojih vršnjaka, odupreo svakodnevnom šundu i primitivizmu.

Milovan Đuđić, iliti Jimi, kako ga zovu prijatelji, rodio se u Novom Sadu 1993. godine. Nakon završene Srednje elektrotehničke škole upisao je studije Zaštite životne sredine. Frontmen je, gitarista i jedan od osnivača grupe The Petting Blues Band.

- Kod kuće se uvek slušala dobra muzika, ali ja sam prvi iz porodice koji se njome bavi profesionalno. Što bi rekli, crna ovca – kaže Jimi sa osmehom na licu i nastavlja: - Sestra je u fazi puberteta počela da svira gitaru, ali to nije dugo trajalo. Ubrzo sam gitaru uzeo za sebe i počeo da sviram. Imao sam možda 11 godina, voleo sam Hendriksa i polako sam počeo da ga skidam. I tako je počelo, slušaš pesme, odeš na svirku, gledaš druge kako rade, zanat kao i svaki drugi. Sam sam naučio da sviram, pored muzičke škole nisam čak ni prošao – priseća se Đuđić.

Iako je odrastao tokom devedesetih, Milovan nije zavoleo narodnjake, već je slušao strane grupe. Zbog toga su se vršnjaci u školi često šegačili s njim i čak ga zvali narkomanom. Međutim, mladi Novosađanin se na to nije osvrtao. S drugarima je 2008, sa samo 15 godina, osnovao  The Petting Blues Band.

- Naziv Petting je nastao u naletu pubertetskog ludila. Ipak, ime je ostalo  do danas. Bode uši, nekima se sviđa, drugi kažu da ga menjamo, ali mi smo ga ostavili. Tu postoji simbolika, jer peting je seksualna predigra, a bluz  uglavnom govori o ženi koju želiš da osvojiš – objašnjava Jimi.

Bend broji četiri člana i svi su bliski kao porodica i, kad ne sviraju, često se druže. 

- Dugo smo nastupali kao trio, ali od 2012. priključio nam se pevač Aljoša Molnar i on je autor 90 odsto tekstova, dok je muzika moja. Želeli smo da nastupamo sa autorskim pesmama. Tu su još bas gitarista Dejan Zec i bubnjar Nikola Vučetić. Ove godine smo izdali prvi album. Istrajni smo u održavanju benda, jer ne treba zaboraviti da je ovo ipak grad panka. Nastupamo u celoj Srbiji i svaki put bude sve više ljudi, naročito mladih, što nas posebno raduje. Sviramo bluz-rok inspirisan Hendriksom i Allman Brothers Bandom. U subotu 15. oktobra, od deset sati uveče, nastupaćemo u "Gerila baru" na Trifkovićevom trgu – priča Milovan.

Pre tri godine, da bi zaradio novac, ali i da bi video sveta, Jimi se zaposlio na prekookeanskom kruzeru kao muzičar. Uskoro odlazi na peto putovanje.

- Plovio sam Meksičkim zalivom, Karipskim i Sredozemnim morem. Video sam Italiju, Maltu, Palma de Majorku, Majami. Bio sam u svemirskom centru NASA-e i sedeo u raketi. U sećanje mi se posebno urezao čuveni "Bourbon street" u Nju Orleansu, koji je pored noćnog života, poznat i po uličnim sviračima. Upoznao sam mnogo novih ljudi, imao dodira sa različitim kulturama i sve je to bilo jedno ogromno pozitivno iskustvo. Uskoro idem za Dubai, Abu Dabi i Indiju – kaže Jimi.

Kad ne putuje po svetu, sagovornik portala mojnovisad.com kod kuće živi od muzike. Pored svog benda, kao gitarista nastupa i s drugim poznatim grupama. Pokojni otac ga je naučio i raznim zanatima, tako da zna da popravi  ili prepravi napajanje za gitarsku pedalu i  pojačala. Kako kaže, spojio je elektroniku i muziku.

- Mogu da živim od muzike, jer sam se tako organizovao. Sad sam još mlad, volim da sam u pokretu, ali bilo bi teško ako bih morao prehraniti porodicu samo od sviranja. Pošto sam apolitičan, smetaju mi ljudi na političkim pozicijama koji određuju ko gde može da svira. Ti ljudi bi trebalo da se bave svojim poslom, a ne da organizuju muzičke festivale samo da bi oprali novac – tvrdi Đuđić.

Ovaj mladić ima svoj svet i svoje prijatelje. Televiziju ne gleda, već preko Jutjuba servira sebi sadržaje koje želi da gleda i sluša. Po sopstvenom priznanju, najviše mrzi da bude u kontaktu sa primitivnim ljudima.

- Imam planove, ali još uvek nisam odlučio da li da ostanem, ili da odem odavde. Voleo bih živeti u normalnoj sredini koja me ne bi opterećivala egzistencijalnim problemima – završava Jimi.