NOVOSAĐANI: Cool je biti u stanju da tajne prirode podeliš s drugima

Pred manifetaciju "Noć istraživača", koja će se ove godine održati 30. septembra, u rubrici "Novosađani" predstavljamo vam desetoro naših sugrađana – cool naučnika i naučnica, koji će nam pomoći da razbijemo stereotip da se naukom bave samo "dosadni štreberi", čiji se ceo život svodi na rad u laboratoriji, obavezno nose naočare s velikom dipotrijom i hodaju pogrbljeno. Ali istina je, uglavnom, potpuno drugačija…

Mlađen Jovanović docent je na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Doktorirao je 2011. godine sa disertacijom “Srednje pleistocene lesno-paleozemljišne sekvence Vojvodine”. Govori ruski i engleski jezik, a služi se nemačkim i francuskim. Odličan je u prilagođavanju multikulturalnom okruženju, ima vrlo dobre organizatorske sposobnosti, bavi se planinarenjem, visokogorstvom, speleološkim istraživanjima, kao i radovima na visini, fotografijom.

Po broju radova u međunarodnim časopisima, kao i po broju citata radova u međunarodnim časopisima, Mlađen Jovanović se nalazi na drugom mestu u Srbiji, u oblasti Geonauke i astronomija. Po klasifikaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološko razvoja, rangiran je kao A1 istraživač.

Član je i "ŠIPAK" AD – alternativne družine, a ne akcionarskog društva. “Šipak” je nastao septembra 2013. godine s planom da, šetnjama po Fruškoj gori, zainteresovanima priušte aktivno proveden odmor, a ciljna grupa su oni koji su retko (ili nikad do sad) upražnjavali ovu vrstu aktivnosti. Planinarenje po Fruškoj gori je izabrao iz profesionalnih i sportskih razloga: geologiju Fruške gore je želeo da upozna svojim očima, a usput su mu ture od 40+ km poslužile kao priprema za uspone na visokoplaninske vrhove.

Do sada se popeo na planinske vrhove Damavand (5.671 m), Mon Blan (4.810 m), Kastor (4.228 m), Poluks (4.092 m), Gran Paradizo (4061 m), kao i na više vrhova od preko 3.000 metara. Usponi se obavljaju u pretežno cool uslovima, a rashlađivanju doprinose i lednici po kojima se kreće. Nakon rashlađivanja na lednicima, obično ode i do nekog od (više-manje) aktivnih vulkana, po novu dozu sumporvodonika.

U predahu između vrhova, učestvuje na planinarskim (ultra)maratonima (Sky running i Treking liga).

Jedan je od osnivača i predsednik je upravnog odbora udruženja "Čuvari kampusa", čija misija je obezbeđivanje harmoničnog odnosa između ljudi i napuštenih pasa u kampusu Univerziteta u Novom Sadu, a vizija – pet friendly kampus sa kontrolisanom i ograničenom populacijom pasa. Sedište Udruženja nalazi se na Trgu Dositeja Obradovića 1 (Rektorat). U ovom poslu mu pomaže i keruša Kloi – ova lepotica na tri šape svima pokazuje šta znači boriti se u životu.

Na isti način je cool i naučna oblast kojom se bavi – rekonstrukcija klime Ledenih doba.

Rođen je 1974. godine, živi i radi u Novom Sadu, (još) nije oženjen.

Šta je cool?

- Uživati u slobodi nauke, baviti se onim što voliš čitavog života, a uz to biti u stanju tajne prirode podeliti i sa drugima

Nauka kojom se baviš, ukratko...

- Pravljenje scenarija za crtani film "Ledeno doba 1". Kako je taj crtani već napravljen, a ostali njegovi delovi nisu vredni pomena, onda se bavim rekonstrukcijom prirodnih procesa koji su se na površini naše planete odvijali tokom Ledenih doba. Ili barem verujem da se time bavim.

Hobi kojim se baviš...

- Alpinizam, planinarenje, tumaranje po lednicima, inhaliranje vulkanskih gasova, prebiranje po stenama, ukopavanje u lesnu prašinu.

Tačka spoja nauke i hobija...

- Ako ovom prilikom prećutim da nauku smatram za hobi – s obzirom koliko je volim i sa kojim žarom se bavim nekim njenim aspektima, ipak ne mogu izdvojiti jednu tačku spoja nego samo njihovo potpuno prožimanje: 

Personifikacija Ledenog doba u Panonskom basenu su lesne zaravni. Materijal koji ih gradi potiče iz Alpa i Karpata (a ko se vere po tim vrhovima?). Lednici melju ove silne planine (isti oni lednici po kojim tumaram i iste one stene koje sakupljam), pretvarajući ih u fin prah koje reke nose i talože, a potom taj materijal vetar podiže i akumulira u vidu lesnih naslaga (u koje se ukopavam). Kad-kad, na "doboš tortu" lesnih zaravni padne i sloj vulkanskog pepela (sa onih vulkana na kojima sam inhalirao sumporvodonik i druge mirise iz unutrašnjosti naše užarene planete).

Život postoji i izvan laboratorije, zar ne?

- Iz laboratorije se takav život može samo naslućivati i pokušati eksperimentalno dokazati. Srećom, pa je dobar deo laboratorija u kojim radim pod otvorenim nebom, a često i iznad tog neba.

Tvoja poruka u susret Noći istraživača...

- Nauka i naučnici treba da izađu na svetlost dana i da budu prisutni ne samo tokom i u formi festivala nauke.

COOL UVOD U NOĆ ISTRAŽIVAČA: Naučno-popularno predavanje doc. dr Mlađena Jovanovića – "Da li je Ledeno doba bilo baš COOL?" – održaće se u petak, 23. septembra, u klubu "The Quarter", a početak je najavljen za 20 časova.
- Predavanje će pokazati koji su razlozi nastanka Ledenog doba, kojim tempom je nastupilo zahlađenje, kolika prostranstva je pokrivao led... U svetlu opšte opčinjenosti klimatskim promenama, potrebno je napraviti i poređenje prirodnih procesa u prošlosti i ovih savremenih, za koje se veruje da ih čovek izaziva. O ovome će svedočiti: sedimenti sa dna mora, lesna prašina, lednici Alpa i vulkani Mediterana – poručuje predavač i naš današnji sagovornik u rubrici Novosađani.