NOVOSAĐANI: Dimitrije i Nina klasičnoj muzici daju originalan pečat

Oni su akademski obrazovani, ali znaju kako da uklope vrste muzike koje deluju nespojivo. Podučavaju decu i mlade prvim notama, a ispunjavaju životne želje i roditeljima koji su odvuvek maštali da sviraju ili pevaju. Povremeno organizuju besplatne događaje za svu mališane, sa kvartetom nastupaju u pozorišnim predstavama, u mnogo čemu su drugačiji, a ne zaboravljaju ni na reciklažu i humanost.

Dimitrije Beljanski rođen je u Novom Sadu 1995. godine, a Nina Henig Beljanski 1994. godine u Subotici. Upoznali su se 2014. godine na studijama muzičke pedagogije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Dimitrije je nešto kasnije upisao i kompoziciju, pa je paralelno završio oba smera, a nakon toga je i doktorirao. Njih dvoje zajedno vode muzičke radionice "Presto", koje se polako proširuju i na ostale vrste umetnosti, a aktivno sviraju i u svom kvartetu Pneuma.

Još kao studenti, imali su sastav Mešap kolektiv, gde su mešali klasičnu muziku sa pop i rok, pa čak i pomalo sa turbo folkom, što je iskakalo iz uobičajenih okvira i bilo zanimljivo publici, a sa tim su nastupali isključivo u KC Labu.

– Prva pesma koju smo objavili u okviru toga bila je "Crno i zlatno" od Seke Aleksić, preko koje smo svirali Abbu i Betovena. Namerna nam je bila da "treš" pesme otpevamo u smut džez aranžmanu, da to zvuči kao da je neki hit Frenka Sinatre – opisuje Dimitrije za portal Moj Novi Sad.

Bio je tu njihov mladalački izduvni ventil, gde su svirali ono što se na Akademiji ne izvodi.

Ipak, kako su završavali studije i dešavale su im se neke ozbiljnije prilike, te su formirali kvartet Pneuma, gde su se fokusirali na savremenu klasičnu muziku domaćih i stranih autora. Prošle godine im se desio odskok u radu, uzeli su učešće na dve pozorišne predstave.

– Jedna je "Jevanđelje po Dostojevskom", koja se izvodi u SNP, a druga je "Bogojavljenska noć" u Pozorištu mladih. U obe sviramo kao kvartet na pozornici. Takođe, kao kvartet smo svirali i novogodišnji koncert u subotičkoj Sinagogi, koji je bio rasprodat. To je bio spektakl – konstatuje Dimitrije.

Sa kvartetom su imali još puno lepih i interesantnih projekata.

– U okviru jednog od njih svirali smo po zabačenim vojvođanskim selima, gde niko nikad nije svirao klasičnu muziku, i to repertoar koji se može čuti na Kolarcu ili u Beču. To je bio veliki doživljaj za stanovnike tih sela, jer se kod njih nikad ništa ne dešava. Bili su oduševljeni, nisu osetili nikakvu distancu, jer bih pre izvođenja svake kompozicije ispričao nešto o njoj i kompozitoru, kako bih im približio priču – priseća se Beljanski.

Pored toga, već godinama rade i ostale projekte u saradnji sa Dunavskom sonatom, koja je poznata po tome što organizuje koncerte na raznim nesvakidašnjim mestima, pa su svirali na novosadskim pijacama, domovima za stare, autobuskim stajalištima, na Štrandu, bazenima...

Kad su završili studije, zadesila se godina korone. U istom danu su masterirali, a toga dana, pred komisijom, Dimitrije je i zaprosio Ninu. Mladi par je imao u vidu da je nelaženje posla za muzičare jedan od težih zahteva, pa su razmišljali šta dalje.

– Pomislili smo da bi bilo dobro da radimo nešto svoje. Pošto smo završili muzičku pedagogiju, a meni je oduvek bila želja da radim sa decom, počeli smo da razrađujemo ideju. Registrovali smo udruženje građana "Presto" koje se bavi muzičkom edukacijom dece i omladine – kaže Nina.

Deca i mladi imaju opciju da uče klavir, gitaru, violinu, violončelo i harmoniku, kao i da pohađaju časove pevanja. Nedavno su osnovli i dečiji hor, a od prošlog meseca su započeli još nešto novo i nesvakidašnje u našem gradu.

– Radimo gudački orkestar sa mlađim uzrastom, sa decom od šest do deset godina. ... Tu su se prijavila i deca koja idu u druge muzičke škole, jer je otvoreno za sve. Vidim da im je jako zanimljivo, da vole i da se raduju, vežbaju kod kuće, a očekuju ih i nastupi – ističe mlada violončelistkinja.

Pored dece, imaju i puno omladine, a čak su i njihovi roditelji postali zainteresovani za ove radionice, pa su neki od njih, dok čekaju dete, počeli i sami da idu na časove.

– Imamo jednu mamu koja dolazi na časove pevanja, dok njena ćerka ide na časove klavira, a jedan tata je krenuo na časove gitare. Tokom godine imamo i akcije poklon časova, što je super prilika da svi koji imaju neku dragu osobu koja je nekada želela da nauči da svira ili peva mogu da joj poklone čas. Tako je jedna baka poklonila čas violončela svojoj unuci koja je došla kod nje na raspust, a posle nam je javila da je devojčica nastavila da uči ovaj instrument u Austriji – naglašava Nina.

Dimitrije nam je, pak, ispričao slučaj mlade devojke koja je imala želju da na tekst koji je napisala iskomponuje muziku. On je zajedno sa njom seo za klavir i uspeli su da njene stihove u jako lepu, emotivnu pesmu, koju su i snimili.

– Imali smo i jednu studentkinju medicine koja je kao devojčica želela da svira violinu, ali nije uspela da položi prijemni za muzičku školu. Javila nam se njena mama, sa željom da izenadi ćerku. Devojka je dolazila na časove i lepo savladala, veoma je muzikalna, pa je i nastupala u okviru naših koncerata. Istina je da je za profesionalno bavljenje muzikom potrebno početi sa sviranjem u dečijem uzrastu, ali apsolutno nikada nije kasno da počnete ako želite da svirate za svoju dušu – zaključuje Henig Beljanski.

Pored Dimitrija koji drži časove klavira i Nine koja podučava violončelo i solfeđo, imaju i saradnike: muzičko zabavište za decu od četiri do sedam godina vodi Čedana (poznata kao Divna Forest), koja drži i časove harmonike, Tatijana Tomić je zadužena za časove violine, Miloš Milivojević za časove gitare, Tamara Knežević podučava klavir, a Vera Zečević drži pevanje.

Po programu, najbliži su onom iz osnovne muzičke škole, te su njihove radionice šansa za sve one koji nisu bili uspeli da je upišu, pa su je upisali vanredno, te im ostaje da samo na kraju ispolažu ispite. Pored toga što im dolaze vanredni učenici muzičkih škola, koje pripremaju za ispite, rade i pripremu za upis u srednju muzičku školu.

– Naše polaznike pripremamo i za takmičenja. Ninina osmogodišnja učenica Magdalena je pre dve nedelje osvojila prvo mesto na takmičenju u Beogradu i proglašena je za laureata. Narednih dana ja vodim jednu svoju učenicu na takmičenje. Ipak, drugu polovinu naših učenika čine oni koji muzikom žele da se bave samo iz ljubavi, pa imamo dosta srednjoškolaca koji planiraju da osnuju neki svoj bend – priča mladi pijanista i kompozitor.

Nakon četiri uspešne godine, sada šire priču, pa su otvorili i dramski studio i likovni atelje, a imaju još planova.

– U aprilu prelazimo u novi prostor, u centru grada, u Dunavskoj 16. Tad planiramo i nove projekte, kao što je muzička laboratorija, gde će se raditi elektronska muzika na sintisajzerima. Te časove će držati jedan od roditelja dece koja idu kod nas, budući da se on celog života muzičar bavi tom vrstom muzike i ima odličnu opremu – pričaju Beljanski.

Nekoliko puta godišnje organizuju i besplatne radionice pravljenja instrumenata od recikliranog materijala: rolni toalet papira, kutija, čačkalica, gumica, slamčica, tegli, kartona... Poenta je da deca nauče da se sve može iskoristiti, pa tako nastaju zvečke, Panove frule, ali i origami replike malih klavira, nastale od vrednih ručica najmlađih. Ova radionica uvek izaziva veliko interesovanje, pa je prošli put došlo čak četrdesetoro mališana.

– Jesenas smo pravili takođe besplatan događaj za svu decu: karaoke maskenbal, gde ih je takođe bilo baš puno. Tako maskirani su pevali, ali ne uz matricu, kako je to uobičajeno, već uz pratnju Dimitrija na klaviru, a dobili su i nagrade za najbolji kostim i najbolju pesmu – opisuje naša sagovornica.

Jedan od projekata koje ponovo planiraju je "Nova scena", što podrazumeva javni poziv za mlade kompozitore od čijih dela će njihov kvartet izvesti koncert, a već su takav koncert održali u Svilari.

Dimitrije je i sam tražen i kao kompozitor, pa je prošle godine komponovao muziku za "Vremensku kapsulu" u okviru Kaleidoskopa kulture, koji su postavili i sproveli koreograf Aleksandar Boškov i glumica i drmaska pedagoškinja Sonja Leštar, a u istom projektu oprobao se i kao glumac.

Da mladi bračni i muzički par Beljanski krasi i humanost, dokazuje njihovo učešće u projektu gde su održavali besplatne časove muzike za decu koja nemaju finansijskih sredstava, a prvi put se susreću sa muzikom. Radili su sa 15 polaznika, koje su spremili za završni koncert i svi su bili odlični. To im je jedno od dražih iskustava i zato planiraju da ga ponove.