NOVOSAĐANI: Džijudžicu braća nižu medalju za medaljom

Kažu da imati brata ili sestru znači imati sve u životu. Oni su večni prijatelji, koji će vam uvek biti podrška i izvor ljubavi. U vremenu poremećenih društvenih vrednosti, kada su mladima često uzori estradne zvezde i učesnici rijaliti emisija, jedan osnovac krenuo je stopama starijeg brata sportiste i počeo da trenira drevnu veštinu samoodbrane.

Braća Budimir, sedamnaestogodišnji Bogdan i dvanaestogodišnji Filip, rođeni su u Novom Sadu i žive sa roditeljima. Stariji pohađa Srednju medicinsku školu i planira studije medicine, dok mlađi namerava da nastavi školovanje u Karlovačkoj gimnaziji. Obojica treniraju džudo i džijudžicu u Džudo klubu Vojvodina. Bogdan je do sada osvojio devet zlatnih, tri bronzane i četiri srebrne medalje i trenutno je prvak Srbije u džijudžicuu u kategoriji do 85 kilograma. Filip ima dve zlatne medalje sa državnih prvenstava, a poslednja je iz aprila ove godine u kategoriji do 55 kilograma.

– Jedno vreme sam se bavio veslanjem i fudbalom, džudo sam počeo trenirati pre deset godina, a 2014. sam promenio klub i došao u Vojvodinu i od tada sam kod profesora Janoša Kopasa. Uz džudo, džijudžicu me je privukao jer ima razne tehnike, udarce, bacanja, a opet nije nasilan kao MMA. Niko u porodici se nije bavio ovakvim sportom. Tata je igrao košarku, a mama balet i iznenadili su se kada su čuli šta sam odabrao – počinje svoju priču Bogdan sa osmehom na licu.

Pored mnogih medalja koje je osvojio na domaćim takmičenjima, najdraže mu je zlato sa Evropskog prvenstva u Budimpešti koje je održano u aprilu ove godine.

– U septembru planiram da učestvujem na Balkanskom prvenstvu u Bukureštu, a posle nadam se i na evropskom i svetskom takmičenju. Trenutno imam braon pojas i voleo bih uskoro da polažem i za crni. Za postizanje daljih uspeha puno nam znači i nova sala koju je Džudo klub Vojvodina nedavno dobio – kaže ovaj srednjoškolac.

Sagovornik portala Mojnovisad.com trenira svaki dan osim nedeljom, a pored borilačkih veština ide i u teretanu i trči. Bavi se aktivno i manekenstvom, a iako je kao model dobio poziv u Indiju, odlučio je da sačeka i da ostane u Srbiji, jer je još previše mlad za takvu karijeru.

– Nameravam da upišem Medicinski fakultet i da postanem fizioterapeut jednoga dana kako bih radio sa sportistima i pomagao ljudima. Voleo bih u inostranstvu da izučim i kiropraktiku i da to znanje primenim kod kuće – priča Bogdan.

Mladi Novosađanin će leto provesti u Fažani u Hrvatskoj, gde će raditi kao fitnes-instruktor.

Njegov mlađi brat Filip završio je šesti razred osnovne škole i trenira sa bratom u istom klubu.

– Bio sam se u fudbalu nekih dvanaest neseci, a na karate sam išao tri i po godine. Međutim, video sam Bogdanove treninge i privukla me je disciplina, jer se nije pričalo u sali i svi su slušali trenera. Zamolio sam roditelje da pređem kod njega u klub i složili su se sa tim. To je bilo pre četiri, ili pet godina, i nisam se pokajao – priča Filip.

Od tada je ovaj osnovac osvojio dve zlatne medalje na državnim prvenstvima, a u kolekciji ima i dva srebra i četiri bronze.

– Imam zeleni pojas, a uskoro ću polagati i za plavi. Želim u ovom sportu da postignem što više mogu. Nameravam da upišem Karlovačku gimnaziju, jer volim da učim jezike. Planiram i da studiram i hteo bih jednoga dana postati trener – kaže Filip.

Braća Budimir tvrde da ih bavljenje sportom ispunjava. Redovni treninzi im pomažu u boljoj koncentraciji i disciplini pri učenju. Za džudo i džijudžicu kažu da su veštine koje se koriste samo u klubu i na takmičenjima, a van toga se smeju primenjivati isključivo samo u samoodbrani.

Tekst: Aleksandar Jovanović
Fotografije: Aleksandar Jovanović i privatna arhiva porodice Budimir