NOVOSAĐANI: Kada se spoje nauka i mašta, mogućnosti za razvoj su neograničene

NOVOSAĐANI: Kada se spoje nauka i mašta, mogućnosti za razvoj su neograničene

Za rad sa najmlađima potrebno je mnogo ljubavi, strpljenja i kreativnosti. Onima koji imaju sve to, polazi za rukom da menjaju dečju svest i na taj način rastu i sami. Tim stopama ide naš današnji sagovornik.

Dr Vuk Rajović rođen je u Novom Sadu, u porodici dr Ranka Rajovića, osnivača Mense Srbije i autora inovativnog programa učenja, koji je sastavljen iz različitih aktivnosti i igara za decu, temeljen na saznanjima o razvoju i radu mozga. Odrastajući uz NTC program i knjige Uroša Petrovića, razvio je specifičan način rada sa decom, što ga je motivisalo da i sam postane koautor dva naučno-popularna romana.

Doktorirao je na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, u oblasti ekološke energetike, a baveći se naučno-istraživačkim radom učestvovao je u osmišljavanju radnog materijala za decu školskog uzrasta NTC radionica i dela programa NTC Science. Organizator je i realizator kampova za decu, predavač na radionicama, autor nekoliko međunarodnih naučnih radova i član tima zadužen za realizaciju akreditovanog stručnog NTC seminara. Vedar duh, radoznalost, otvorenost za nove ideje i igru, učinile su da bude omiljen, kako među klincima tako i među svojim starijim kolegama.


– Upisao sam smer Eko-energetsko inženjerstvo na Tehnološkom fakultetu jer su mi zelena tehnologija, energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije bili privlačni. Na fakultetu sam, kao i u srednjoj, učio polagano i kampanjski, pa sam jedva izvukao prvu godinu. Pošto je u to vreme Ranko već razvijao NTC program, kada sam upisao drugu godinu počeo sam da primenjujem njegove fore i fazone, jer mi je on pokazivao kako da nešto bolje naučim i duže zapamtim. Sećam se jedne lekcije iz mikrobiologije, gde sam lipide naučio crtajući asocijaciju – fudbalskog trenera Marčela Lipija sa tompusom, zato što je on stalno imao tompus u ustima
(smeh). Kada sam 2012. godine završio fakultet, počeo sam da radim u NIS-u, u sektoru Energetike. To mi je baš bila struka, za to sam se školovao i krenuo da gradim karijeru u tom smeru. Međutim, posle dve, tri godine posao je počeo da biva monoton, jer je svakog dana sličan i nije bilo izazova, koliko je bilo u NTC programu. Tako sam vikendima krenuo sa Rankom na radionice i seminare i polako se sve više interesovao za tu priču, nakon čega je usledio otkaz u NIS-u i potpuni prelazak u NTC – priseća se naš sagovornik.



Vuk je sa svojim kolegom i prijateljem Nemanjom Bojanićem napisao naučno-popularni roman iz hemije "Branko i Stanko – U svetu atoma“, i to još 2017. godine. Na opštu radost dece, uskoro dolazi i drugi deo romana. 

– Mi smo još na fakultetu krenuli sa brošurama za studente, kako bismo im olakšali neke ispite. Međutim, shvatili smo da je predznanje većine slabo. Onda smo krenuli unazad i shvatili da, jedino gde možemo da napravimo razliku jeste kod dece u osnovnoj školi, jer ako hemiju razumeju na pravi način čim počnu da je uče, ni na fakultetu neće imati problema. Onda smo krenuli da pišemo skečeve i predloge za emisije, kako da naučno-popularno približimo hemiju i taj materijal se razvijao vremenom. Tako je nastao naš prvi roman "Branko i Stanko – U svetu atoma". To je avanturistički roman u kojem dva dečaka idu na vašar i slučajno upadaju u strukturu atoma. Branko se budi na jezgru atoma, a Stanko na elektronu, koji kruži oko jezgra. Personalifikovali smo proton i elektron, koji u romanu razgovaraju sa našim junacima, čiji je zadatak da pobegnu odatle i spasu se, a usput rade NTC tehnike i otkrivaju svet hemije. Oni tu nauče šta su proton, elektron, neutron, periodni sistem elemenata, jonska veza, kovalentna veza i slično. On je namenjen deci u šestom i sedmom razredu, ali su nam se javljala i mlađa deca koja su ga čitala i to nas je motivisalo da napišemo i nastavak "Branko i Stanko – Put u elementarijum". Cilj nam je da do kraja ove kalendarske godine knjiga bude u štampi – kaže Vuk.

 


U želji da podstakne decu da uče kroz igru, ovaj dvojac osmislio je društveno igru "Hemikado", ali i deo programa NTC Science, koji se sprovodi u saradnji sa Tehnološkim fakultetom.

– "Hemikado" je društvena igra, pomoću koje deca mogu da nauče osnovne hemijske elemente i osnovne hemijske molekule. Kao inspiracija poslužila nam je stara igra "Mikado", u kojoj se drveni štapići izvlače jedan po jedan iz gomile, dok drugi ne smeju da se pomere. Mi smo štapiće ofarbali u različite boje, a svaka boja predstavlja određeni element. Na primer, plava boja je vodonik, narandžasta boja kiseonik, i ako je zadatak da napravite molekul vode (H2O), onda treba da se izvuku dva plava štapića i jedan narandžasti. U sklopu te igre smo napravili još jednu igru za osnovne fizičke veličine gde deca, već kroz nekih pola sata, usvoje svih sedam osnovnih fizičkih veličina, a radi se po principu memorije – objašnjava Vuk.



– Program NTC Science namenjen je deci od šestog do osmog razreda i tu smo iskoristili NTC metode, ali i naše znanje sa fakulteta. Cilj nam je bio da napravimo zanimljive eksperimente, koje deca mogu da ponove kod kuće, a koji pozivaju na razmišljanje i povezivanje, odnosno razvijaju funkcionalno znanje. Imamo sporazum o saradnji sa fakultetom, tako da u njihove laboratorije dovodimo decu, da vide opremu i rade neke eksperimente. Oni na taj način uče naš program i zainteresuju se za prirodne nauke. Recimo, jedan eksperiment izgleda ovako: dve narandže stavimo u lavor, ali ga prekrijemo peškirom tako da deca ne vide šta je unutra. Ja im kažem, "Ovde su dve narandže, jedna je potonula, druga pluta. Zašto?". Onda oni kreću sa potpitanjima, zaključcima i super idejama, pa nabrajaju: "jedna je trula, jednu ste probušili...", .dok ne otkriju da je jedna oljuštena, a druga nije. Kada to otkriju, onda ih pitamo "Koja pluta, a koja je potonula?". Tu ponovo mozgaju, dok ne skinemo peškir i oni vide da je oljuštena narandža potonula, a ona sa korom pluta. Onda ih izazivamo da zaključe zašto je tako, i u tome i jeste čar, da ih kroz igru motivišemo da mozgaju i to kroz tako jednostavane eksperimente –
napominje naš sagovornik.



Vuk na NTC programu radi već četiri godine, gde je uveliko angažovan i u organizacija NTC centara, koji su rasprostranjeni širom Srbije i regiona.

 – Sada pokrećemo i NTC Global projekat, koji sam počeo da razvijam sa koleginicom Janom Mančić. To se desilo spontano kada smo, zbog epidemije, morali da se prebacimo na onlajn sistem rada. Preko aplikacije Zoom smo krenuli da radimo seminare i edukacije, nakon čega nam se javio veliki broj naših ljudi, koji žive u inostranstvu, sa željom da program učinimo dostupnim i u njihovim državama. Tako da sada već na spisku imamo desetak zainteresovanih država iz celog sveta, pa ćemo polako da se širimo na više od 17 država gde se NTC već primenjuje – dodaje Rajović.



Na pitanje šta su prednosti, a šta mane odrastanja uz jednog od vodećih stručnjaka u oblasti razvoja dece, kao i u kojoj meri mu je NTC program pomogao kada se i sam našao u ulozi roditelja, Vuk odgovara:

– Prednosti i mane se prepliću u tome što, šta god da uradimo, nema ulepšavanja stvari,  nego se direktno kaže šta bi trebalo da promenimo kako bismo bili bolji. To u nekim trenucima može da bude mana, jer se zapitaš "Da li je li moguće da ništa nije dobro?", ali te, s druge strane,  natera da budeš još bolji. Zahvaljući otvorenom pristupu, bez zamotavnja, osetio sam koliko sam brzo napredovao u poslu, jer ko će ti iskrenije reći šta nije dobro od roditelja. Prednost je i to što mi je NTC pomogao da kroz druge oči posmatram ulogu roditelja, jer sam od svojih kolega dosta učio na seminarima koji se bave ranom stimulacijom dece, radu sa trudnicama i mladim roditeljima. Izbegavam greške koji roditelje često ponavljaju, primera radi - ako se devojčica rodi stavljaju u sobu sve svetle, roze stvari, a dečacima svetlo plave ili zelene, a davnih dana je dokazano da se prva stimulacija deteta dešava kontrastima, jer u tom uzrastu vidi zamućeno. Takve, praktične stvari mi je lako da odmah primenim, ali puno toga dolazi intuitivno i posmatrajući svoje dete kao individuu učim još više, i na taj način ću sigurno vremenom moći još više da doprinesem NTC programu.

Oceni vest:
15
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Aranicki dr Nada

    pre 10 dana i 1 sat

    Naravno da znam ko su dr.Ranko Rajovic direktor Mense za Srbiju i njegova supruga Jelka ginekolog onkolog u Sr Kamenici.Ali fo sada nisam cula za njihovog uspesnog sina Vuka niti njegove knjige.Volela bih da ih kupim.ne znam gde. Isto me interesuju decije radionice gde se mogu informisati.

    Oceni komentar:
    0
    3
  • Jelka

    pre 9 dana i 18 sati

    Izvrsno urađen tekst, pleni novinarskom veštinom.

    Oceni komentar:
    0
    2