NOVOSAĐANI: Ljubav prema psihologiji i pisanju udruženi u razvoju ličnog brenda

Naša današnja sagovorica je psiholog, autor i edukator koji će vam pomoći da postanete najbolja verzija sebe.

Aleksandra Birta Ilić još od najmlađih dana voli da sluša i piše, govori i pomaže. To je odredilo njen životni put. Karijeru je započela neposredno nakon studija psihologije, a vremenom se neprestano razvijala u više, usko povezanih, pravaca. Danas, nakon dvadeset godina rada, iza sebe ima pozamašno iskustvo u radu sa ljudima, velik broj edukativnih tekstova, održanih predavanja i radionica, kao i dve knjige. Kontinuirano pomaže pravilan rast i razvoj kako dece, tako i odraslih. Moderno rečeno, ona je influenser u svojoj struci. Influenser za prave stvari.

– Psihologiju sam kao predmet dobila u drugom razredu srednje škole i odmah sam je zavolela. Već tada sam znala šta ću studirati. Oduvek sam volela da razgovaram sa drugima, da slušam probleme i dešavanja u njihovim životima, da im ponudim razumevanje ili savet. Interesovao me je čovek generalno, kao predmet ispitivanja, moj unutrašnji život i život drugih ljudi, u tom smislu. Zato sam se odlučila za psihologiju. Pošto sam bila aktivna kao student, osnovali smo Klub studenata psihologije "Transfer", koji i danas još uvek postoji. Nakon završetka studija, mi iz kluba smo otvorili agenciju "Tim centar", u kojoj sam radila od samog početka. Uporedo sam radila i u Centru za socijalni rad i sve to mi je vremenom postalo stvarno naporno, jer sam radila po 12, 13 sati dnevno. Morala sam da napravim izbor i odlučila sam se da ostanem u Centru, pošto je privatna firma još uvek bila u razvoju – Aleksandra se osvrće na početak karijere.

Kako sama kaže, isplatilo joj se, jer je zbog takvih okolnosti nekoliko godina kasnije počela da otkriva čari blogovanja i pisanja. On je vremenom izrastao u ozbiljan onlajn biznis.

– Pošto sam radila sa velikim brojem mladih u Centru za socijalni rad, jedno od pitanja koje sam im stalno postavljala je bilo "Šta ti radiš ovako za sebe, u slobodno vreme, pored škole i izlaska?". I onda sam u jednom trenutku upitala to samu sebe, jer sam išla svakog dana na posao, radila na projektima i dosta izlazila, ali već neko vreme nisam radila ništa za svoj lični razvoj. Oduvek sam želela da pišem, još kao mala sam tražila da mi kupe pisaću mašinu i pisala sam dečje priče. Ta ljubav me je dovela do sveta bloga, koji je tih godina bio aktuelan, kao danas društvene mreže. Krenula sam iz hobija, sa idejom da radim recepte i kretivne DIY (uradi sam) projekte. Postepeno sam otkrivala čari bloga i nisam od toga zarađivala, ali sam širila svoju mrežu onlajn poznanstava i ulazila u taj svet – kaže naša sagovornica.

Prekretnica ka novom načinu blogovanja dogodila se 2013. godine, nakon što se porodila.

– Dobila sam sina i imala sam potrebu da svoja roditeljska iskustva podelim sa drugima, pa sam na blogu počela da pišem o tome. Prve reakcije su bile odlične, moje blogove su delili vodeći portali iz te oblasti, kao što su "Bebac" i "Najbolja mama na svetu". Krenula sam da pišem o roditeljstvu i onda sam shvatila da to mogu da proširim, jer imam u svojim rukama znanje iz psihologije i puno profesionalnog i ličnog iskustva, a to je ono što ljudima zaista treba. Tako sam počela da pišem i o ličnom razvoju, jer je to tema koju jako volim, to je moja ekspertiza i držim je u malom prstu. Ljudima se to dopalo i od tada do danas se bavim upravo ovim oblastima – navodi Aleksandra.

Učešće na velikom projektu "Ex-YU blogeri", 2016. godine, pomoglo joj je u daljem razvoju bloga. Naša sagovornica objašnjava kako je sve to izgledalo.

– "Coca-Cola" je finansirala taj projekat sa ciljem promocije bloga, kao načina moguće zarade. Ja sam od nekih 210 prijava, proglašena među devet najboljih, na teritoriji bivše Jugoslavije. Tu sam puno naučila kako da profesionalizujem svoje pisanje, ali i da ga SEO optimizujem. Cela ta priča digitalnog marketinga se preda mnom otvorila. Onda sam se i u tom smeru obrazovala i evo, i dan-danas sam skoro 100% "one man show". Sama sam kreirala svoj sajt, naučila kako se pišu tekstovi koji su čitljivi a koji su SEO optimizovani, pa sam ceo sajt sama optimizovala. Onda su krenule društvene mreže i tu sam se dodatno edukovala kako da moj sadržaj bude autentičan i da privuče čitaoce
.

Jedno vreme se aktivno bavila pisanjem za druge, ali je sve ipak vraćalo na jedan put, a to je pisanje za svoju dušu i građenje brenda Aleksandra Birta. Sada je njena poslovna misija isključivo edukacija i pisanje iz oblasti roditeljstva i ličnog razvoja.

– Dvadeset godina radim sa mladima, sa pojedincima i sa porodicama, a roditeljsko iskustvo broji skoro sedam godina. Sve to se slilo u moj prvi proizvod, izdat pre četiri godine, a to je Dnevnik srećnog odrastanja "Naša avantura". On je specifičan i jedinstven proizvod na našem i svetskom tržištu, jer počinje kao radosnica, ali se nastavlja kao nešto mnogo više. Obuhvata period od trudnoće, u kojem majka može da zapisuje razne beleške, i nastavlja se sve do punoletstva deteta. U njemu su pokriveni svi važni izazovi u svakom periodu deteta, koji su u vezi sa socijalnim i emocionalnim razvojem. To nije knjiga gde ima teorije i detaljnih saveta u tom smislu, već 193 stranice mesta za beleške, popisanih afirmacija, zanimljivih igrica i vežbica, koje podstiču da se na zanimljiv način gradi ljubav između deteta i roditelja. Uz pomoć njega roditelj detetu može da pomogne u osnovnim izazovima socijalnog i emocionalnog razvoja, a kada se dođe do puberteta, tu se nalaze i vežbice koje roditelj može i na sebi da primenjuje – govori naša sagovornica.

Da je ovaj proizvod poklon s dubljom vrednošću i odličan motivator za decu i roditelje, svedoče dva tiraža koja su rasprodata skoro u potpunosti. Dnevnik možete da poručite isključivo sa sajta, jer je autorka sama odgovorna i za plasman proizvoda.

– Nakon njega, napisala sam eKnjigu o dečjem besu i tantrumima. To je tema sa kojom mi se najviše roditelja obraća i ja sama, kada sam nailazila na takve probleme, nisam imala gde da se edukujem. Iako sam psiholog, u roditeljstvo sam ušla kao "tabula rasa", baš kao i drugi, i suočila se sa svakakvim borbama, pre svega sa sobom a onda i sa svojim detetom. Falili su mi konkretni saveti šta uraditi u tim situacijama, i onda sam sve to što sam slušala, pričala i snimala, objedinila u jednu elektronsku knjigu. Roditeljima puno znači da mogu da pročitaju konkretne primere, iznete na osnovu mog ličnog i profesionalnog iskustva, i da znaju da nisu sami u takvim situacijama – naglašava Aleksandra.

Dragocena iskustva objedinjena u jednu celinu

– "Akademija ličnog napretka" je kruna svega što sam do sada radila. Ona ima za cilj da se, tokom pet meseci, radi na svim važnim životnim oblastima: uverenjima, samopouzdanju, organizaciji vremena, roditeljstvu i poboljšanju odnosa sa drugima. Ciljna grupa su mi mahom žene, koji najčešće imaju decu i koje pored rada na roditeljstvu žele da rade i na sebi, jer kada radimo na sebi i svojim "bagovima", tek ćemo onda moći da budemo dobar roditelj. To mi je polazna osnova. Polaznici "Akademije" dobijaju mesečno po nekoliko sati snimljenih materijala i vežbe na zadatu temu, preko mejla tokom celog meseca mogu da mi postavljaju pitanja, a krajem meseca imamo uživo uključenje preko aplikacije Zoom, gde im na listu licu mesta dodatno razjašnjavam stvari. Sav snimljeni materijal i vežbe, zauvek ostaju kod njih, kako bi mogli da nastave da uče i pregledaju ga. Prijavljuju se ljudi iz celog sveta, a najviše iz Beograda i Novog Sada. Ima puno roditelja koji su svesni današnjeg konteksta života i da ono kako su radili naši roditelji više ne pije vodu. Oni su u svoje vreme imali svoje probleme i svoja rešenja, a naše vreme nosi nove probleme i nova rešenja, tako da u skladu sa zahtevima današnjice treba da gradimo svoj život i svoje roditeljstvo – govori Aleksandra.

Naša sagovornica naglašava da ima posao iz snova i da je moguće promeniti stvari nabolje ako si uporan i spreman da daš svoj maksimum.

– Jedan od mojih najvećih uspeha je to što sam uspela da sačuvam sebe i svoj žar za ovim poslom, i pored užasno teškog posla u Centru za socijalni rad, u kojem se radi sa ubicama i nasilnicima i odakle sam u par navrata bukvalno jedva živu glavu izvukla (bilo je fizičkih napada i pokušali su da me ubiju). Uprkos naučenoj bespomoćnosti i stalnoj kuknjavi, koju otprilike dobiješ u opisu radnog mesta u državnoj ustanovi u Srbiji, uspela sam da se oduprem i da uz taj posao izgradim ozbiljan onlajn biznis, ne samo po pitanju novca nego i po pitanju ostvarenja svojih snova. To je za mene dokaz da se možete ostvariti i u zemlji Srbiji, i da se može uprkos pesimizmu i situacijama u kojima ste životno ugroženi. Možeš da se izdigneš kada veruješ, promeniš fokus razmišljanja i ne odustaješ.