NOVOSAĐANI: Miloš je ljubav prema bonsaiju pretvorio u biznis

NOVOSAĐANI: Miloš je ljubav prema bonsaiju pretvorio u biznis

Ovo drvce potiče iz Kine, a pre nego što je postalo umetnička forma uzgajanja u Japanu, bogati Kinezi usavršili su ovu veštinu poznatiju kao penzai i penjing.

Ipak, bonsai potiče od japanskih reči bon, što znači "plitka posuda" i sai, što znači "drvo". Drvce je pronađeno u grobnici princa Džanghuaija, a glavni "krivci" za širenje umetnosti bili su budistički monasi i pojedine delegacije koje su išle iz Japana u Kinu, a koje su biljku donosile kao suvenir. Zato danas ne postoji osoba kojoj ne zastaje dah kada u izlogu neće cvećare ugleda simpatično malo drvo, a koje je uz to neobično oblikovano, a opet ima veliku krošnju.


Mnogi Novosađani se oduševe kada ga vide i tada požele da im ono krasi dom. Takvu ljubav na prvi pogled osetio je i naš 29-godišnji sugrađanin Miloš Jovančević koji je svoju ljubav prema ovom dekorativnom drvetu otkrio pre nekoliko godina na Novosadskoj cvetnoj pijaci. Sasvim slučajno je primetio tezgu na kojoj su prodavana ova neobična drvca, a pošto ništa nije znao o tome, odmah je počeo da se raspituje kako se gaje, ali i šta je sve potrebno da uradi kako bi postao majstor zanata. Miloš se u kratkom roku naoružao znanjem, veštinom i maštom, te je krenuo da otkriva čari ove drevne kineske veštine za koji se danas vezuju Japanci. I kako to obično biva, njegova supruga Katarina je iz ljubavi prema mužu podržala ovu ideju te je ovaj mladi bračni par svoj hobi polako, ali sigurno pretočio u biznis. Naravno, Miloš je zadužen za gajenje, oblikovanje, i negu ovog slatkog drvceta, dok je Katarina vešta u plasiranju proizvoda i prodaji. Inače, oboje su zaposleni i imaju četvorogodišnjeg sina Vuka, ali ih to ne sprečava da svoj dan nakon napornog posla, posvete uzgoju bonsai drveta.

Ništa nisam znao o bonsaiju, a kao i većina ljudi, bio sam u zabludi jer sam, kao što danas mnogi misle, smatrao da je bonsai neko specijalno drvo u saksiji, koje se nakon kupovine stavi na sto, umesto dekoracije. Međutim, to je daleko od istine, jer u prevodu bonsai znači –  drvo u saksiji i ono može da se napravi od bukvalno svake vrste drveta. To  konkretno znači da se praktično svako drvo oblikuje specijalnom tehnikom, a kasnije u saksiji izgleda kao da je iz prirode, ali u mini izdanju. Visina drveta je od 15 cm do jednog metra i 40 cm – otkriva Miloš.


Miloš i Katarina svoje biljčice pažljivo gaje u stanu i u kući svojih roditelja, a u planu im je da jednog dana naprave i plastenik. Miloš kaže da mu ništa nije teško, jer da bi čovek bio uspešan prvenstveno mora da voli posao koji radi, a on obožava svoj hobi. A kakvog će oblika biti bonsai i kakve će listove, grane, cvetove i plodove imati zavisi isključivo od umeća vlasnika i vremena koje uspe da odvoji, u ovom poslu je zaista potrebna velika pažnja, trud i rad. Od Miloša saznajemo da postoje dve tehnike obrade drveta – kroz jednu se oblikuje drvo da izgleda kao u prirodi, a druga je takozvani japanski trougao u čemu su Japanci zaista svetski majstori. 

Inače, bonsai drveće može da se uzgaja iz semena ili se biljka presađuje iz prirode. Imam razne vrste koje negujem, pojedine sam našao u prirodi, neke uzgajam iz semena, a koristim lipu, brest, bor, javor i fikus. Sve te biljke su veoma osetljive na promenu uslova, ali na svu sreću postoje i one koje se lakše održavaju i nisu toliko komplikovane i zahtevne – objašnjava Jovančević. 


Prema njegovim rečima, najviše je posla u proleće kada se orezuje, dok se u fazi mirovanja presađuje. Neke vrste bonsaija čuvaju se napolju, a pojedine moraju da se drže u zatvorenom prostoru. 

Bonsaji se gaji u plitkoj posudi, pa sam shodno tome nabavio takve saksije, koje punim s 30 odsto organskim i 70 odsto neorganskim supstartom. U organski spadaju pesak, zemlja, treset, dok su neorganski šljunak, kamenčići, keramzit, najčešće granule. Bonsai drveće mora da se zaliva najmanje jednom dnevno, a kada su tropske temperature, čak i dva puta. Sem redovnog zalivanja, zahteva i posebno oblikovanje specijalnim makazama i naravno pothranjivanje – kaže naš sagovornik.

Zato se Miloš svakodnevno brine o njima, a za njihovu negu mu treba minimum  sat vremena. Sve ovo je vrlo zahtevno, jer bukvalno svako to drvce zahteva posebnu i drugačiju pažnju. Čak i saksije moraju da se okreću da bi svaka strana dobila dovoljno svetlosti. Ovo je, kako saznajemo od Miloša, poprilično skup hobi jer sve košta – od alata za oblikovanje, do saksija i ostalih dodataka. Dobar alat i rukavice su oko 120 evra pa naviše. Po pravilu, saksije su glinene i plitke, s tim da glina mora da se peče na temperaturi od 1.200 stepeni Celzijusovih, da ne bi upijala vlagu. Inače, kompletni profesionalni alat od nerđajućeg čelika poznatih kompanija košta od 4.000 do 5.000 evra. Zato ne treba da čudi što su ova drvca poprilično skupa, a cena im je od 1.000 do 6.000 dinara pa naviše.


Vrste drveća za bonsai obično se biraju po svojim karakteristikama. Kada je reč o listopadnom drveću, traže se ona sa malim lišćem i razmakom između grana i listova. Od zimzelenih vrsta dobre su one sa manjim iglicama kao što su tisa, kedar... U našim krajevima  vrlo uspešno se uzgaja i kleka. Prilikom kupovine, kupci dobijaju uputstvo, kako dalje da neguju biljku, a uvek smo otvoreni i za razgovor – napominje Miloš Jovančević.

Oceni vest:
16
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Starčević

    pre 34 dana i 17 sati

    Svaka čast majstore. :D

    Oceni komentar:
    1
    10
  • Dax

    pre 34 dana i 14 sati

    Penzionerski hobi. Rano je počeo..

    Oceni komentar:
    11
    3
  • nebesky

    pre 19 dana i 9 sati

    Specijalna tehnika mučenja drveta da se od njega napravi patuljak (čitaj: kreten)! Da tako oblikuješ psa završio bi 300 godina u zatvoru!

    Oceni komentar:
    2
    3