Novosađani: Najveselija družina na kafe-kvizu

Siniša Sušić (na slici skroz desno) rođen je i odrastao na Limanu. Tvrdi da mu je život doneo mnoge radosti, ali da mu je Novi Sad uvek u srcu.

"Kao i sva deca voleo sam da se igram u dvorištu gde smo se skupljali sa drugarima iz komšiluka. Omiljene igre  bili su fudbal i igra lopova i žandara i uvek smo ostajali do kasno u noć. Završio sam Osnovnu školu Žarko Zrenjanin a posle srednju elektrotehničku. Do početka rata dosta sam putovao i kad god bi se vraćao u rodni grad srce bi mi tuklo kao ludo čim bih sa mosta ugledao svetla Novog Sada. Tako je i danas. Omiljeni delovi grada su mi Štrand, kej posebno deo kod Filozofskog fakulteta, i naravno Petrovaradinska tvrđava bez koje Novi Sad ne bi bio ono što jeste. Sredinom devedesetih godina upoznao sam svoju buduću suprugu Ljilju i ubrzo se i oženio sa njom. A onda su došli brak i najveća sreća, to su naša deca Sara i Marko. Ponosan sam vlasnik prodavnice bejbi opreme, koja nosi kćerkino ime, kroz koju su prošli mnogi Novosađani, kako znani tako i neznani. Posebno sam ponosan što su  neke bebe, koje su spavale u svojim prvim krevetićima kupljenim kod nas, danas već napunili 16 godina. Takođe  smo obukli puno budućih glumica i manekenki u svoja prva svečana odela. Puno ljubavi i rada smo moja porodica i ja uneli u tu radnju i jako smo srećni što trajemo toliki niz godina."

 Supruga i deca Siniše Sušića

U zadnjih godinu dana Siniša dvaput mesečno ide s društvom na kafe-kviz koji se organizuje u kafiću “Beza” kod Štranda.

"Taj kviz sam otkrio slučajno kada me je zvao moj drugar Laki. To je nešto zaista fenomenalno, ne toliko zbog same igre koliko zbog prijatelja i druženja. Pitanja su iz različitih oblasti, ali iskreno, mi i nismo nešto uspešni, već se dobro zabavljamo i smejemo. Ekipa se sastoji od mojih drugara Lakija, Mie, Bojane i mene. Našu tim smo nazvali 'Naopaki' i mislim da smo najveselija družina na tom kvizu. U početku često smo se plasirali na zadnjem ili predzadnjem mestu, naravno to nama nikad nije smetalo, i uvek nam je simpatično kada gledamo neke ekipe kako se nepotrebno nerviraju. Danas ljudi teško žive, nervozni su, ovakvo druženje nam dobro dođe da se opustimo i da zaboravimo na sve probleme. Toliko predaha možemo sebi dopustiti,"  kaže sa osmehom na licu Siniša Sušić.