NOVOSAĐANI: Naučnica koju deca pamte po eksperimentima i kikicama, a stručnjaci po dostignućima (FOTO)

Naša današnja sagovornica još jedan je dokaz da kada nešto volite ne postoje prepreke, već samo izazovi.

Dr Marija Lesjak, vanredna je profesorka na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu, na Katedri za biohemiju i hemiju prirodnih proizvoda, i nekadašnja televizijska zvezda odgovorna za popularizaciju nauke kroz emisiju "Kad zazvoni", emitovanu na Radio-televiziji Vojvodine. Uz njeno ime stoje dva doktorata, jedan stečen na matičnom fakultetu iz oblasti biohemije, a drugi iz molekularne biologije, na prestižnom University College London u Velikoj Britaniji.

Svoj istraživački rad usmerila je na specifične zdravstvene probleme, sa kojima se suočava veliki broj ljudi, a rezultate direktno primenjuje u njihovom rešavanju. Kvalitet njenog rada prepoznali su naučnici i organizacije, zbog čega je dobila brojne nagrade, među kojima su najznačajnije: "Dr. Willmar Schwabe" – nagrada za mlade istraživače iz oblasti istraživanja lekovitog bilja, Specijalna nagrada "Dr Zoran Đinđić" za mladog naučnika i istraživača, stipendija "Pokreni se za nauku" i Nacionalna stipendija L'Oreal-UNESCO za žene u nauci.

Kada je i kako ušla u svet nauke i čime se sve trenutno bavi, podelila je sa čitaocima portala Moj Novi Sad.

– Oduvek sam bila opsednuta velikim umovima, odnosno naučnicima koji su menjali svet. Vođena radoznalošću, jedino što je za mene imalo imalo smisla jeste otkrivanje novih stvari. Privlačilo me je da saznam suštinu funkcionisanja prirode, šta se dešava oko nas, kako funkcionišu ljudi, životinje i biljke. Zato sam se odlučila za nauku, i to za Biohemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. To je bio jedan od dva smera koji su nudili ono što sam ja želela da učim. Drugi je bio Molekularna biologija, ali sam se ipak odlučila za hemijsku osnovu života na zemlji – priča nam doktorka Marija.

Studije u Novom Sadu su išle svojim tokom, sve dok nije poželela da vidi kako se sve to radi u inostranstvu. Ubrzo je dobila stipendiju prestižnog Londonskog univerziteta UCL, na kojem je studirala od 2011. godine.

– Nisam otišla van zemlje tragajući za boljim životom u finansijskom smislu, već sam išla za znanjem. Pošto je za mene bilo nemoguće da upišem taj fakultet i odem tamo o svom trošku, konkurisala sam za stipendiju. Sam taj proces je dugotrajan, evaluacija traje nekih osam meseci, a stipendija se dobija tek za narednu školsku godinu. Da ne bih ovde gubila vreme, upisala sam doktorske studije na PMF-u i tu radila na projektu, tako da sam do trenutka dobijanja stipendije već završila eksperimentalni rad u Novom Sadu. Tamo sam krenula sa novim radom i eksperimentima, ali sam u međuvremenu došla da doktoriram na PMF-u, jer nisam želela da studije ostavim nezavršene. Stipendija koju sam dobila je moja najznačajnija nagrada. Prvo, finansijski je ogromna, jer studiranje u Londonu četiri godine košta 100.000 evra, ako ne i više. Drugo, tu stipendiju dodeljuju jednom godišnje, za 40 studenata iz celog sveta, i ja sam imala tu čast da izaberu baš mene. To je velika stvar, s obzirom na to da je u pitanju treće rangirani univerzitet u Evropi, i jedan od deset najboljih u svetu. Za mene je to bilo neverovatno životno iskustvo. Kada sam završila studije tamo, dobila sam mogućnost da predajem ovde na fakultetu, tako da sam se onda vratila u Novi Sad – objašnjava naša sagovornica.

U Londonu je počela da se bavi problemom anemije, tačnije uticajem biljaka na apsorpciju gvožđa u ljudskom organizmu. Tako je nastao "FeJuice", proizvod koji je osvojio drugo mesto u finalu takmičenja "Business Idea Competition", Evropskog instituta za inovacije i tehnologije, kao i prvu nagradu na takmičenju u Lisabonu, 2019. godine. Ovaj startap podržavaju Evropski institut za inovacije i tehnologije, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, kao i Fond za inovacionu delatnost.

– Ispitivali smo neka jedinjenja iz biljaka i došli do toga da, koliko god da unesete neke od biljaka koje su pune gvožđa, tipa spanać ili borovnica – one neće koristiti vašem organizmu, odnosno organizam neće apsorbovati gvožđe. Shvatila sam da se ti rezultati mogu primeniti u realnom proizvodu i tako koristiti ljudima, umesto da samo objavim naučni rad i sve ostane na tome. Pošto sam se bavila naukom i nisam ništa znala o biznisu, prijavila sam se na programe razvoja inovativnog preduzetništva, koji koriste naučne rezultate u svrhu formiranja nekog proizvoda. Naišli smo na odlične reakcije, dobili podršku preko evropskih programa i tako osnovali firmu. Formulisali smo dva soka protiv anemije, napravljena od voća i povrća koji se mogu pronaći kod nas na pijaci, ali i dalje radimo naučni deo, kako bi utvrdili koja je to najbolja kombinacija koja će obezbediti maksimalni unos gvožđa. "FeJuice" prototipovi su gotovi, a sam proizvod bi trebalo da izađe na tržište za okvirno dve godine, jer je dug put od formulisanja proizvoda do ulaska u postrojenje za proizvodnju – ističe naučnica.

U međuvremenu, Marija je našla lek za heliko bakteriju i tržištu ponudila sasvim nov proizvod, u okviru novoosnovane firme HerbElixa.

– Došli smo do super rezultata koji pokazuju da je određena kombinacija etarskih ulja fatalna za heliko bakteriju. Objavljivali smo rezulate u naučnim časopisima ali nismo dobili podršku da se bavimo time u sklopu naučnih projekata, ni od Srbije, ni od Evrope. Nakon nekog vremena smo odlučili da uzmemo stvar u svoje ruke, jer smo videli da ljudi žele da konzumiraju naš proizvod. Oni su nas sami pronalazili, kontaktirali i tražili da im pomognemo da se izbore sa heliko bakterijom. Kada su se ti ljudi izlečili, nakon što su pili našu kombinaciju etarskih ulja, shvatili smo da postoji orgomna potreba na tržištu koja nije zadovoljena. Na ovom proizvodu smo radili on nule i nakon osam godina istraživanja dobili jedinstveni proizvod "HerbELICO". On je potpuno prirodan i za njega koristimo kapsuliranu mešavinu etarskih ulja mediteranskih začinskih biljaka, koje su se pokazale najefikasnijim, a to su čubar, origano i timijan. Proizvod trenutno može da se nabavi samo u apoteci Vegafarma, ali uskoro će moći da se nađe u svim većim apotekama u Srbiji – napominje Marija.

Njen doprinos nauci ogleda se i u kontinuiranoj promociji koju sprovodi među mladima. Zbog mlade naučnice sa kikicama su mnogobrojna vojvođanska deca izabrala put nauke.

– Moja koleginica sa fakulteta i dobra drugarica Sanja Dožić i ja smislile smo da, na Festivalu nauke u Novom Sadu, radimo eksperimente uživo. Izvodili smo ih na licu mesta i klinci su potpuno poludeli za nama jer smo bile zabavne i dopadalo im se da gledaju eksplozije, igranje sa tečnim azotom, ono čuveno zakucavanje eksera bananom i slično. Tamo su nas spazili urednici serijala "Kad zazvoni" sa Radio-televizije Vojvodine i pozvali nas da učestvujemo u emisiji. Ako se dobro sećam, to je bilo 2009. godine, i televizijski sadržaj tog tipa je bio nešto potpuno novo u Srbiji. Mi smo smišljale naš program i imale "Naučnu kuhinju" u kojoj smo izvodile eksperimente pred kamerama i objašnjavale ih na vrlo zanimljiv način. U to vreme su nas često roditelji i deca prepoznavali u gradu, prilazili nam, tražili autograme ili da se slikaju sa nama. Čak nas je jedan otac, čije nas je dete redovno gledalo, puštao da uđemo preko reda u noćni klub u kojem je bio zaposlen kao obezbeđenje (smeh). Na emisiji smo radile četiri godine i snimile više od 100 epizoda. Ludo smo se zabavljale. Bilo je to za mene nešto potpuno novo, ali fenomenalno iskustvo, jer sam radila za decu, a oni su najinspirativnija i najzahvalnija publika – naglašava naša sugrađanka.

U vremenu kada se mladi sve manje odlučuju za nauku, Marija za kraj poručuje:

– Čini mi se da klince danas najčešće vodi ono materijalno i mislim da to nije ispravno, jer nauka omogućuje jedan jako lep život. Imate dovoljno novca da živite normalno, radite u motivišućem okruženju i potpuno ste slobodni i rasterećeni jer nemate klasično radno vreme i šefa. Sam osećaj da radite za sebe i ovaj svet puno znači, a to je fenomenalno za svakog pojedinca.