NOVOSAĐANI: Nežni džin Dragutin je umetnik među teškašima i borac među slikarima

NOVOSAĐANI: Nežni džin Dragutin je umetnik među teškašima i borac među slikarima

"Prva i najbolja pobeda je osvojiti sebe", govorio je grčki filozof.

Za Platona svi znamo, ali da se on povezuje sa MMA je za većinu nepoznanica. Naime, pankration ili pankracija (grčki-sveborba) je borilačka veština koja je bila spoj rvanja i boksa, a upotrebljavale su se i tehnike s nogama i bila je jedna od disciplina u antičkim igrama. Platon je bio jedan od boraca i pobeđivao je.

Stoga, nemojte se čuditi što je naš današnji sagovornik MMA borac, ali i master slikarstva. Dragutin Jegdić ima 33 godine, odrastao je u Sečnju, igrao je rukomet, hobi su mu lov i ribolov, završio je master akademske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Gorana Despotovskog, od 2014. godine trenira luta livre, a već dve godine je profesionalac u mešovitim borilačkim veštinama.

Na Akademiju umetnosti sam primljen iz četvrtog pokušaja, a sva tri puta sam bio blizu crte da se upišem (smeh). Iskreno, sa slikarstvom sam se rodio, crtam od kad znam za sebe. Majka mi je rekla da sam već sa 18 meseci držao pravilno olovku. Kao mali sam odlazio kod umetnika, gledao slike, davali su mi knjige koje sam “gutao”, te bih svakodnevno crtao i preko 20 crteža. Tokom srednje škole sam išao na pripreme za Akademiju kod zrenjaninskog slikara Radiše Lucića od koga sam dosta znanja pokupio, a posle sam se samo nadograđivao. Nisam hteo da odustanem, bilo je Akademija ili ništa. Sigurno ima i do genetike jer je očev stric pravio crkve u kamenu, a ceo Pivski manastir je preselio, kamen po kamen. Ujak mi je dobro crtao i bio bluz muzičar. Bio sam veoma posvećen student, Akademija me je u mnogome oblikovala kao čoveka, a naglasio bih da su mi predavanja kod Dragana Proleta bila jako dobra, pravi je mag. Hteo sam da upišem doktorske studije jer se otvorila mogućnost da budem profesor na fakultetu, ali pogurali su neke druge (smeh), pa sam odustao od doktorata – rekao je na početku razgovora Dragutin.

Čovek treba da bude širok koliko mu biće njegovo dozvoljava. 


Jegdić je član Udruženja likovnih umetnika Vojvodine, imao je grupne izložbe, ali i izlagao samostalno. Zanimaju ga i savremeni mediji, pa je s kolegom Mladenom Stojanovićem uradio mnoge instalacije, performanse, video radove od kojih su neki bili deo međunarodnih projekata. Kako kaže kroz slikarstvo je naučio načine komponovanja, kadriranje, perspektive, svetlost, na koji način kolorit utiče na čoveka i onda je to znanje prenosio kroz sve medije.

Zbog načina života retko slikam jer slici se treba vremenski dosta posvetiti. Više radim digitalne kolaže za svoju dušu jer je brži proces realizacije. Imam u planu kad ćerkice porastu da se vratim klasičnom slikarstvu. Sve je to razvojni put jednog umetnika i ličnosti. Na studijama prođeš kroz akademski pristup slikarstvu, a posle je to tvoj odgovor na svet u kojem živiš. Trenutno sam bliži nekom minimalizmu, pojednostavljujem stvari. Važno je imati ideju, određeni koncept da razviješ smisleno, pa ga onda realizuješ kroz medij. Neka ideja može banalno izgledati na fotografiji ili u obliku video rada, ali će biti dobra u formi skulpture ili suprotno. Medij je tu samo da bi plasirao ideju na najprikladniji i najčistiji način − objasnio je naš sagovornik.


Za sebe kaže da nikad nije bio problematičan, nikad se nije tukao, osim jednom kad je morao da zaštiti slabijeg, a uvek su ga privlačili borilački sportovi. Pogotovo ga je zanimala brazilska džiu džica (BJJ) odnosno luta livre, što su praktično iste veštine, s tim što se BJJ radi u kimonu i neki zahvati su malo drugačiji. Luta livre se smatra sirotinjskom veštinom jer je nastala u brazilskim favelama, a BJJ je bila privilegija više klase. Kako nam je objasnio Dragutin, brazilska porodica Grejsi je izmislila BJJ i tad su došli na ideju  da kroz borbe bez pravila pokažu dominantnost svoje veštine. Idealno tle za to je svakako bila Amerika. Odlučili su da izazovu borce iz drugih borilačkih sportova kako bi pokazali da je BJJ najdominantnija veština. Sve borce su savladali bez obzira na njihovu veliku kilažu i fizičku snagu, te je tako devedesetih godina prošlog vek nastao MMA kakvog poznajemo u današnjem obliku.

Našao sam klub Family fight team, video da imaju dobre borce i sa 25 godina krenuo rekreativno na luta livre. Sticajem okolnosti vremenom su mi prepodnevni termini treninga više organizaciono počeli da odgovaraju. Iako je to bio MMA termin, krenuo sam s treninzima. Atletski sam se osećao sposoban da iznesem sve segmente MMA sporta, imam dobru bazu u parteru, građen, nosilac sam luta livre braon pojasa, te sam kroz treninge, sparinge i pomaganje borcima u njihovim pripremama nadogradio veštine i u ostalim segmentima slobodne borbe. Moj mentor i menadžer Damir Mihajlović me je ubeđivao da se oprobam u profesionalnim MMA borbama jer je verovao da posedujem neophodne alate za to. Iako me to nije u početku zanimalo, odlučio sam da probam, kad se već krljam na treningu. Na sparinge nam je dolazio Darko Stošić, naš najbolji teškaš i ozbiljno ime u MMA, jer nije mogao u Beogradu da nađe teškaše za trening. Kad osetiš jednog Stošića, vidiš gde si, učiš od njega, onda i odlučiš da odradiš meč. To bi bilo kao da treniraš rukomet i vikendom ne igraš utakmice (smeh). Većini ovaj sport deluje brutalno, ali pravila čuvaju borce, pa je MMA generalno bezbedniji od recimo boksa. U MMA je mešovita borba s puno rvanja, greplinga (Grappling), klinča, kikova, a u boksu udarce primaš većim delom u glavu. Za MMA u svakom aspektiu moraš biti dobar. Sad klinci već dolaze kao formirani borci, a pre je bio sukob stilova jer si imao naglašenog parteraša ili udarača – čuli smo od Dragutina.

Ne može glup čovek da se bavi ovim sportom, mozak mora da ti radi sve vreme...

Najvažnije je mlade skloniti sa ulice

Dragutin ima planove da filijalu kluba Family fight team otvori u svom selu.
− Od opštine smo dobili prostor da otvorimo klub u Sečnju, ali i dalje čekamo sredstva koja su nam obećali kako bi mogli da kupimo strunjače. Želimo u selu da širimo sportski duh, učimo mlade pravim vrednostima i sklonimo ih sa ulice. Prate klinci šta radim, pa želim to da iskoristim i na pravi način utičem na njih, da vide da MMA nije tabanje i tuča već kefalo i upornost, a i da nauče da ne potcenjuju druge ljude. Ne moraju svi biti takmičari i profesionalci već je važno da treniraju makar rekreativno, da imaju neku okupaciju, da se ne predaju drogama, alkoholu i kriminalu. Podržavam bavljenje svakim sportom, može i muzika ili gluma, važno je da deca imaju neku aktivnost i fokus – jasan je Jegdić.

 

Prema Dragutinovim rečima, ako je čovek velik, ćelav, istetoviran, odmah je svima asocijacija na kriminal. Ranije su MMA borci radili kao izbacivači, pa ih mangupi potkupe za sitnu lovu. On smatra da su i mediji za to krivi jer odmah u naslov stavljaju “MMA borac prebio…”, a kad je reč o advokatu ili teniseru to se ne naglašava. Po njemu i danas ima momaka iz tog miljea, ali nije kao što je nekad bilo, sad su borci studenti, fakultetski obrazovani ljudi, IT stručnjaci, hirurzi. 

Ne može glup čovek da se bavi ovim sportom. Mozak mora da ti radi sve vreme, da praviš finte, da pratiš reakcije protivnika, da rasporediš energiju, da te ne pojede adrenalin, da sprovedeš taktiku jer ako si došao da se biješ srcem, neće te biti. Smeta mi malo to povezivanje s nekom uniformisanošću koja je postala mejnstrim. Kao umetnik, karikiram, nosiću crne pantalone i biću neuredan, mršav, otkačen kako bi bio drugačiji po svaku cenu, a zapravo ću potpasti u jedno stado gde su svi isti. Čovek treba da bude širok koliko mu biće njegovo dozvoljava. Meni borba u kavezu unosi mir, dođe mi kao meditacija. U genima mi je ratobornost jer su mi svi preci ratovali. Ja sve to izbacim u kavezu. Iako imam 120 kilograma, nisam grubijan, naprotiv (smeh). Volim pse, prirodu, ne odvajam se od ćerkica, hobi su mi lov i ribolov, miran sam i običan čovek koji samo voli to što radi – rekao je MMA borac.


Dragutin za sada ima dva profesionalna meča i dve pobede, a u poslednjem je tehničkim nokautom u drugoj rundi savladao Dritana Bajramaja iz Austrije koji iza sebe ima 170 mečeva u različitim borilačkim sportovima. Trenira pet do šest puta nedeljno, a kad je u pripremi za meč odradi osam do 11 treninga u toku sedmice. Kako nam je objasnio, forma se diže tokom priprema, ali se dve sedmice pred meč spušta intezitet treninga, kako se ne bi preforsirao. Isto je tako važan i oporavak organizma jer telo ne bi izdržalo tolike napore i gubitke minerala i vitamina kroz znoj bez suplemenata, masaža i preparata, dodajući da korišćenje hemije kod boraca na najvišem nivou ne podržava.

Ističe da su u klubu svi kao porodica, da ima poverenje u sparing partnere i zahvalan im je što mu ukazuju na greške. Ima poverenje u trenera koji mu mnogo znači tokom borbe i za vreme meča samo njegov glas čuje koji ga upravlja kao u nekoj video igrici. Novosadsku organizaciju Armmada smatra najbržom rastućom organizacijom na našem području koja gradi regionalne borce i ulaže u domaća imena.  

Za prva dva meča nisam imao nikakvu štetu (smeh), što ne znači da će uvek biti tako. Više batina dobijem u toku priprema jer odradim 20 takvih mečeva (smeh). Najgori osećaj je verovatno da budeš nokautiran, a da ne pokažeš ništa, iako nisam kroz to prošao. Nisam istrošen, nisam se naprimao batina, pa ću se takmičiti dok me zdravlje služi. Teškaši uglavnom traju duže jer generalno nisu toliko brzi, pa gubljenje brzine godinama ne utiče toliko na njihov performans kao što je to slučaj u lakšim kategorijama. Svakako ne planiram da gradim karijeru u MMA, a i ne mogu zbog posla tome da budem posvećen 24 sata. Kad budem imao vremena da odvojim osam nedelja za pripreme i vidim sa suprugom, onda ću i odraditi sledeći meč. Verovatno će to biti na proleće. I ja sutra da imam sina, ne bih voleo da ga gledam u kavezu. Svestan sam posledica koje ovaj sport nosi. Imam podršku porodice uz određenu dozu brige, znaju da nisam nasilnik i da me bavljenje tim sportom neće uvesti u bilo kakav problem. Ne palim se na imidž borca, niti se negde eksponiram… − zaključio je novosadski nežni džin.

Dejan Ignjić

Oceni vest:
7
3

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Max

    pre 18 dana i 16 sati

    Ukratko, običan tabadžija, al bi voleo da je i intelektualac.

    Oceni komentar:
    5
    4
  • Sečanjac

    pre 18 dana i 11 sati

    @Max Ukratko, kompleks je prejak ;)

    Oceni komentar:
    1
    2
  • Dusan Kostic

    pre 18 dana i 9 sati

    Znam ga licno..fantastican momak. Posvecen porodici,odlican student,spreman da pomogne i iznad svega pozetivan.Kompleks...pa on nema kompleks,zasto bi ga imao..kad cega se dohvati to dobro uradi.Steta sto je imao tesku povredu kolena trenirajuci rukomet i verujem da bi bio vrhunski rukometas..a mozda ga je to i ojacalo.

    Oceni komentar:
    0
    3
  • Max

    pre 17 dana i 21 sat

    @Sečanjac Samo kad si ti savršen. Pazi sad kontradiktornosti, kao ne voli da se eksponira, a voli članak o sebi. Sujeta je čudo..

    Oceni komentar:
    4
    2
  • Sečanjac

    pre 17 dana i 19 sati

    @Dusan Kompleks ima ovaj trol Max a ne Dragutin.
    Sedi u kući kod mame i plače za pažnjom, tužno stvarno :(

    Oceni komentar:
    1
    5
  • Max

    pre 17 dana i 19 sati

    @Sečanjac Tata ti trol. Jadno.

    Oceni komentar:
    0
    1
  • Secanjac

    pre 17 dana i 16 sati

    @Max Ogrešio sam dušu, nisam znao da imaš 9 godina, izvini molim te..

    Oceni komentar:
    0
    2