Novosađani o Železničkoj stanici: "Nekadašnja lepotica danas ruglo pogodno za snimanje horor filmova" (FOTO)

Novosadska železnička stanica trebalo bi da bude ponos Novog Sada i Novosađana, jer za nju kažu da je čvorište pruga čije međunarodne linije povezuje glavni grad Vojvodine sa Budimpeštom, Bečom i drugim gradovima na severu i zapadu, odnosno jugu i jugoistoku Evrope, kao i sa Bliskim istokom.

Zato ne treba da čudi što sa nje polazi i odlazi veliki broj kako domaćih, tako i stranih putnika, a posebno za vreme međunarodnih manifestacija u našem gradu. Takođe, vozna karta je jeftinija od autobuske i ne treba da čudi što se mnogi pre opredeljuju za železnički saobraćaj.

Novosadska železnička stanica sagrađena je 1964. godine, a njeno izmeštanje u ovaj deo grada usledilo je nakon izgradnje Žeželjevog mosta 1961. godine. Projektovao ju je arhitekta Imre Farkaš.

Kada se pogleda sa spoljašnje strane, stanica i dalje deluje "moćno", ponajpre zbog modernog stila gradnje, ali kada se zakorači unutra – čeka vas prava katastrofa.

Od nekadašnjeg ponosa i simbola Novog Sada popularna "štajga" postala je ruglo grada. Mermer je prljav, iscrtan, ispisan, a čim se uđe u stanicu putnike zapahne "miomiris" urina, prljavštine, beskućnika i, naravno, golubova. Nema pokretnih stepenica niti lifta, te roditelji sa malom decom kolica moraju da nose uz stepenice, a osobe sa invaliditetom uopšte ne mogu da izađu na peron. S druge strane,vozovi su čisti i klimatizovani, samo što ponekad kasne...

Sa onim što smo videli slažu se i Novosađani, a evo kako oni opisuju Železničku stanicu.

- Železnička stanica može samo da posluži za snimanje horor filma. Smrad iz ve-cea počinje da se širi još pri ulazu, a bitno je da ga naplaćuju 40 dinara. Uglavnom nema žive duše, tek se iz nekog ćoška pojavi poneka spremačica, koja onim "T" štapom, na koji je nabodena neka stara majica, briše pod ili nevešto sakuplja smeće. Uglavnom radi jedan šalter i u njemu službenica kojoj nije stalo ni do života, a kamoli do putnika. Na peronima vreme stalo, uključujući i one matore satove. Jedina pohvala je za vozove – stav je Novosađana.

- Moj muž Nikola svaki dan putuje na posao vozom u Beograd, a kad uđe u stanicu moli boga da ga ne posere jato golubova. Toliko smrdi da se grozni smrad uvlači u kofere. Vozovi ne kasne, ali kada smo pre nekoliko dana putovali od Novog Sada do Beograda trebalo nam je dobra dva i po sata da stignemo. Totalno smo bili zbunjeni, jer voz ide malo prema Beogradu, pa skrene malo do Golubinaca, pa se vraća napred, pa opet nazad – kaže za naš portal Novosađanka Milica Vujičić.

Na higijenu u vozovima naši sugrađani nemaju pritužbe, a Novosađanka Aleksandra Vokić ističe da je od Novog Sada do Subotice putovala blizu tri sata.

Ni Novosađanka Melinda Šipoš nema baš reči hvale za stanicu i smatra da u gradu nema ružnijeg i zapuštenijeg mesta. Usput, požalila nam je i na zaposlene u Železnicama Srbije.

- Strašno, hvalimo se raznim međunarodnim festivalima i strancima koji dolaze u grad, a službenica koja radi na šalteru za međunarodna putovanja ne zna engleski. Takođe, bezobrazni su, jer prećutkuju informacije o popustima i mogućnostima putovanja – objašnjava Melinda.

KAD SU LOKOMOTIVE IŠLE NA PARU: Železnička stanica u Novom Sadu nalazi se na početku Bulevara oslobođenja, na svega 50 metara od perona nalazi se veliki stanični plato na kojem je okretnica linija gradskog i prigradskog autobuskog prevoza, dolazni peroni međumesne autobuske stanice (MAS), a nešto dalje i odlazni peroni MAS. Pored nove Železničke stanice, gledajući na Bulevar oslobođenja, nalazi sei jedan pravi muzejski eksponat. Reč je o parnoj lokomotivi, a odmah do nje nalazi se i bronzana statua železničara,  amaterski rad jednog radnika Železnice.

Svetlana Ivanišević takođe je zgrožena stanjem na železničkoj stanici. Kaže nam da je nedavno putovala i da ju je iznenadila neverovatna prljavština od golubova koji su se naselili u čekaonici.

Smrad i perje, izmet na samom ulazu u stanicu,užas i ruglo – tako bih opisala železničku, kaže ova Novosađanka.

Sugrađanka Danka Stanojković kaže da ju je bilo sramota od gošće iz inostranstva koju je dočekala na "ž-stanici".

Zbog ovako katastrofalnog stanja mnogi sugrađani, ako mogu, ovu stanicu izbegavaju, a jedna od njih je i Ana Vukojev

- Mi uglavnom idemo sa stanice u Petrovaradinu i veoma smo zadovoljni ljudima koji tamo rade. Stanica u Petrovaradinu je čista i unutra i spolja, vozovi idu na vreme, “ švajcarci” su super, oni plavi su užas  – otkiva Ana.

Tekst: Ljiljana Natošević Milovanović
Fotografije: Aleksandar Jovanović