Novosađani: Od ishrane do prijateljstva i humanosti

Kad je u jednom momentu, posle dobrog obrazovanja, stabilizacije i uspeha u poslu, u kasnim tridesetim odlučila da pomogne sebi i na drugom polju, ona nije ni sanjala da će to biti početak jedne nove priče. A priča je Snežanu Debeljković vodila preko zdrave ishrane i mršavljenja do novih prijateljstva i osnivanja jedne manje grupe, čiji su osnovni ciljevi humanost, pomoć, druženje i razvijanje empatije.

Naime, Snežana je pre 40 godina rođena u Prištini, odakle je sa porodicom u Novi Sad stigla 2000. godine. Zbog svih dešavanja, takav izbor bio je i logičan, pre svega zbog toga što je njena majka odavde.

- Za nas je to bio novi početak, težak, pun izazova, ali moram da priznam da sam se brzo snašla. Kao pravnik morala sam najpre da stičem iskustvo, da menjam poslove, da bih se kasnije ustalila u Elektroprivredi Srbije, gde i danas radim kao administrator – kaže Snežana Debeljković i nastavlja:

- Ostvarila sam se, porodica me je u svemu pratila i podržavala, bila sam zadovoljna, ali me je nekako uvek pratio višak kilograma. I kao dete sam bila buckasta, ali ne i gojazna, jednostavno samo buckasta. No, kako su godine odmicale, kilogrami su se nagomilavali, a odraz u ogledalu mi se nije sviđao. Uporno sam tražila čarobni štapić, probala sam sve i svašta, a onda sam na internetu naišla na priču o hrono ishrani. Proučavajući to shvatila da je od mršavljenja mnogo važnije to da brinemo o svom zdravlju, koje i te kako ima veze i sa ishranom, posebno kad dođete u neke godine.

Snežana pre dijete

Snežana je u hrono avanturu krenula u martu 2014, a u svemu tome opet je imala i podršku porodice.

- Od aprila 2014. do aprila 2015. godine, izgubila sam 25 kilograma. Nisam se mučila, ništa mi nije bilo teško, a  uz sve to, išla sam na redovne kontrole. Kako su kilogramili nestajali, tako je raslo samopouzdanje. Prosto sam bila puna pozitivne energije, poletna, razdragana… Još bolje je to što sam poradila i na zdravlju.

Ono na čemu je zdravoj ishrani i mršavljenju danas Snežana posebno zahvalna, jesto to što je nenadano dobila mnogo više od dobrog izgleda. Naučila je da društvene mreže ne nose sa sobom samo potencijalne opasnosti, zatupljivanje i otuđenost. Uz pomoć dragih žena osnovala je grupicu, čiji su ciljevi bili i ostali humani. Sneža je i dalje jedan od vođa grupe, glavnih motivatora, pokretača akcija, organizatora, realizatora. 

- Upoznale smo se u okviru grupa na Fejsbuku koje se bave isključivo hrono ishranom.  Vremenom se odvojio jedan krug žena, sa kojima sam razmenjivala i reč više iz privatnog života, što je na kraju rezultiralo okupljanjem. Od susreta do susreta, shvatile smo da nas veže mnogo toga, da sve imamo neke svoje teže puteve, padove, probleme, ambicije. Tada smo došle na ideju da jedna drugoj pomažemo konkretnije i pružimo još veću podršku. I tako je osnovana grupa HSS (Hronic supersonic superstars). Grupa danas broji 40 žena, nemamo ambiciju da se širimo, jednostavno imamo drugi cilj, da sve bude samo "porodično", za uži krug, da to bude skup upravo onih žena koje su se “pronašle”.

Snežana na humanitarnoj akciji

Akcije i druženja grupe, koja je proslavila prvu godišnjicu, počela su jednim velikim okupljanjem žena iz svih krajeva Srbije, pa čak i iz Brčkog i Podgorice.

 - To nas je sve poguralo, a nastavilo se i još traje kroz razne akcije, organizacije rođendanskih iznenađenja, slanja raznih paketa... Takođe, na kraju prošle godine smo priredile i malo novogodišnje druženje za našu decu. Napravile smo pakete, mi smo razmenjivale utiske i počastile se, dok su se deca družila sa Baba Mrazicom (takođe našom članicom) – priča Snežana i dodaje:

- Stvarno nas ima raznih fela i naravno da se ne složimo uvek, ali razgovor i razumevanje uvek donose rešenje. Moram da istaknem da u grupi ima žena, koje osim rada u struci razvijaju i razne talente. Zato smo uvek spremne da kroz neke poteze i akcije (marketinški, obezbeđivanjem sredstava za rad i sl) prosto poguramo te žene da od hobija naprave mali biznis. Ponosne smo što sada nekima od njih to zaista dobro ide. Manje je bilo one vrsti pomoći koja ima veze sa nesrećama, sa zdravstvenim i sličnim problemima, a nadamo se da će tako i ostati. Što ne znači da nismo spremne i za to. Naravno, kompletna ta priča o svakoj vrsti pomoći, o akcijama i poklonima ne bi imala smisla da nema ljubavi i prijateljstva, onih malih stvari koje znače mnogo više od materijalnih. I zbog toga nam je pre svega cilj razvijanje empatije i socijalizacija, što danas generalno našem društvu nedostaje. Kuriozitet grupe je i to što nas ima iz raznih krajeva, čak i iz bivših republika, pa su nas neki, kada su čuli šta radimo, nazvali i “Kolo jugoslovenskih sestara” – završava kroz osmeh Snežana Debeljković.