NOVOSAĐANI: Od zaljubljenika u pab kvizove do pobednika "TV Slagalice"

Da se najbolje uči kroz zabavu, dokaz je i dvadesetosmogodišnji kvizmaster, koji je od malih nogu navikao na uspehe, pristigle zahvaljujući predanosti učenju i radoznalosti.

Branimir Arsić je od đaka generacije u osnovnoj i srednjoj školi, postao odličan student, a zatim master ekonomista, koji se zaposlio u struci već na prvom intervjuu nakon studija. Predan u nameri da se svakodnevno obrazuje u različitim oblastima, i na tom putu dobro zabavi, uplovio je u kvizaške vode. Višegodišnje iskustvo u pab kvizovima i učešće u aktivnostima Srpske kviz asocijacije, dovelo ga je do odličnih rezultata i u najpopularnijim domaćim televizijskim kvizovima. Poslednji i najzapaženiji uspeh ostvario je nedavno u "TV Slagalici", pobedivši u finalu 139. ciklusa, dok ga super-ciklus očekuje krajem godine.

Kako se rodila ljubav prema nadmetanju u znanju i u kojim oblastima se najviše pronašao, govorio je za portal Moj Novi Sad.

– Mogu da kažem da me kvizovi interesuju od malena. Najranija sećanja vezuju me za kvizove "Slagalica", "Sam protiv svih", "Milioner", "Najslabija karika" i sve sam voleo da ih pratim, ali tada nisam znao da postoje kvizaška takmičenja u Srbiji. Dve godine nakon mature, odnosno 2014. godine, slučajno sam u razgovoru sa svojom razrednom saznao da u Novom Sadu postoje pab kvizovi. Tada je u "Shamrock baru" postojala liga, i ja sam poželeo tu da se takmičim. Sastavio sam amatersku ekipu od mojih prijatelja, koji nemaju toliku ljubav prema kvizu ali imaju znanje iz raznih oblasti, i znao sam da će moći da mi pomognu. Tako sam krenuo tamo da se takmičim, a onda i kod "Bezze" i na ostalim kvizovima koje je vodio Li Men. Onda sam 2018. godine dobio priliku da vodim pab kviz "Inkvizitor" u Novom Sadu i mislim da je to uloga u kojoj sam se čak i više pronašao nego kao takmičar.

Bane se još uvek takmiči, i to bar jednom u dve nedelje, ali mu sada mnogo više godi uloga voditelja, odnosno kvizmastera. Otkriva i zašto.

– Moji mama i tata su radili na Radio-televiziji Vojvodine, tačnije tata još uvek radi, a mama je ranije imala svoje ekonomske i političke emisije. Kada sam bio mali voleo sam da je gledam na televiziji i maštao sam da budem novinar, sportski novinar. Međutim, završio sam ekonomiju i otišao u drugom smeru, tako da mi je ovo sada sa mikrofonom uteha što nisam postao novinar ili komentator (smeh). U međuvremenu sam se pridružio Srpskoj kviz asocijaciji, koja je osnovana 2016. godine. U pitanju je udruženje kviz takmičara Srbije, u kojem se okupljamo po gradovima u Srbiji i svi radimo isti kviz test od 200 pitanja, tematskog ili mešanog tipa. Nakon rešavanja testova sabiraju se rezultati i na taj način dobijamo rang listu kviz igrača u Srbiji. Tu sam krenuo da se takmičim pre pet godina i to je stvarno doprinelo mom razvoju u kviz smislu, a pre dve godine sam izabran za potpresednika Udruženja, tako da učestvujem i u organizaciji takmičenja. Baš smo pre tri nedelje u Novom Sadu organizovali državno prvenstvo u kvizu, gde nam je došlo 60 ljudi iz cele Srbije, pa čak i iz BiH, a ove godine smo pokrenuli i takmičenje za srednjoškolce. Uglavnom organizujemo vikend takmičenja, koje unapred najavljujemo na našem sajtu i Fejsbuk stranici i svi su dobrodošli.

Prvi televizijski kviz na kojem je uzeo učešća, još kao maturant, je "TV Slagalica", a nekoliko godina kasnije oprobao se i u kvizu "Potera", u kojem je pokazao zavidno znanje.

– Koncept kviza "Potera" mi se baš dopao, pa sam odlučio da se prijavim pri samom kraju fakulteta. Išao sam na testiranje i pozvali su me da učestvujem. U prvoj igri sam imao devet tačnih odgovora, onda sam pobedio Milinkovića i u završnoj poteri smo nas dvojica imali osamnaest odgovora, ali nas je tragač stigao deset sekundi pred kraj. Tako da sam opet ostao kratkih rukava što se tiče nagrade, ali sam bio zadovoljan svojim nastupom. Godine 2018. sam drugi put učestvovao u "Slagalici" i izgubio u finalu za tridesetak poena razlike, na četiri partije, od mog sada velikog prijatelja Vladimira Krnača, sa kojim se često viđam na kvizaškim takmičenjima. Tada sam obećao da ću opet doći i evo to sam i ispunio. Sada sam imao normalan žreb, bio sam mnogo smireniji nego ranije i maksimalno fokusiran da dam sve od sebe i pobedim. To se i desilo.

Branimir ističe da mu je omiljena oblast na pab kvizovima "Song quest", jer je veliki ljubitelj muzike koji voli da istražuje sve žanrove, iz različitih perioda. Takođe je odličan u oblasti sporta, što nije čudno ako uzmemo u obzir da se deset godina bavio rukometom, i geografije - znanje koje redovno obogaćuje pečatima u pasošu.

– Studirao sam na departmanu "Evropska i međunarodna ekonomija i biznis", čiji je šef bio čuveni profesor Kosta Josifidis. Kada je pravio smer imao je ideju, pošto se naša zemlja približava procesu pridruživanja Evropskoj uniji, da bi trebalo da se upoznamo sa evropskim ekonomskim i političkim institucijama, tako da smo svake godine išli u jedan deo Evrope. Obišli smo Francusku, Španiju, Portugal, Italiju, Nemačku, Češku, celu Skandinaviju, Baltičke zemlje, Englesku, Irsku, Belgiju, Luksemburg, Lihtenštajn, Rusiju, Ukrajnu, Belorusiju... Celu Evropu sam obišao autobusom, nosim prelepe uspomene odatle i mnogo sam dragih ljudi na tim putovanjima upoznao. Nakon toga sam putovao i sam, u zemlje regiona, Tursku, Kinu, Vijetnam, Jordan, Izrael i ove godine sam bio u Meksiku.

Do sada je bio u 44 zemlje sveta, a po povratku iz svake države po svojoj "greb-greb" mapi sveta prevuče novčić i na taj način zabeleži još jedan lični uspeh.

– Pošto sam fan fudbala, volim da posećujem stadione u svakom gradu i tamo nabavljam zastavice fudbalskih klubova koji igraju na tim stadionima, tako da mi je jedan čitav zid u sobi prekriven zastavicama svih boja. Takođe sakupljam konzerve piva iz država koje posećujem, tako da pravim i tu kolekciju. Naravno, tu su i zanimljive anegdote koje pamtim. Recimo, kada smo prelazili peške granicu između Jordana i Izraela. Jordan je inače jedna od retkih arapskih država koja priznaje Izrael i sa kojim Izrael ima bilateralne odnose. Uzeli smo rent-a-car na severu Jordana, spustili se do krajnjeg juga i trebalo je nekako da pređemo u Izrael, jer nismo mogli iznajmljenim kolima. Uzeli smo taksi i on nas je dovezao do graničnog prelaza. Peške smo krenuli do izraelske strane, gde nas je čekao vojnik sa puškom. Onako prepadnuti, sa nekih deset metara razdaljine, pokazali smo mu pasoš i on nam je na to na srpskom odgovorio "Hvala". To je bilo neverovatno – zaključuje uz osmeh Novosađanin Branimir Arsić.