NOVOSAĐANI: Od želje da bude policijski inspektor do blistave karijere u svetu modelinga

Naš današnji sagovornik dokaz je da je život nepredvidiv i da će nas, uz dovoljno snalažljivosti, truda i ulaganja u sebe, dovesti do cilja, makar na početku mislili da želimo nešto sasvim drugo.

Novosađanin Goran Petrić završio je srednju građevinsku školu, zatim Pravni fakultet, radio je u ugostiteljstvu i u marketingu, da bi sebe konačno pronašao u svetu modelinga i glume. Danas njegovo lice možete da vidite u brojnim reklamama na televiziji i internetu, na fotografijama, u magazinima i na bilbordima širom sveta, a uskoro, nadamo se, i u serijama i filmovima. Kako je i kada počeo da se bavi ovim poslom, podelio je sa čitaocima portala Moj Novi Sad.

– Kada sam završio prava, želeo sam da radim u policiji kao insprektor i odmah sam krenuo da tražim posao u struci. Međutim, tada je nastupila zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i ja sam aktivno tražio posao godinu dana, bez uspeha. Bilo je tu nekih opcija za angažovanje političkim putem, ali ja sam birao da ne budem deo toga. U jednom trenutku me je pozvao drugar iz Dubaija i pitao da li bih došao da radim tamo kao konobar u novootvorenom baru, jer sam još kao student radio taj posao na crnogorskom primorju. On mi je pomogao, uputio me je kome da se javim, i baš kada sam drugi put išao da predam papire za inspektora, istog dana mi je stigao poziv za intervjuu sa vlasnicima lokala iz Dubajia. Kliknuo sam na prvu sa tim ljudima, odmah su mi dali preliminarni ugovor i tako sam odlučio da odem i sve ostavim po strani. Tada nisam mogao da prežalim što sam završio fakultet, pa se ponovo vratio konobarisanju, jer sam imao osećaj da sam izgubio vreme, ali zapravo to nije bilo slučaj, sve je to tako trebalo da bude - naglašava naš sagovornik. 

Goran je tri meseca radio u ugostiteljstvu da bi, kako kaže, sam sebe prebacio u marketing.

– Krenuo sam da se guram, trudio se da idem dalje i nešto postignem. Tako da sam, u istoj kompaniji, sam sebi osmislio radno mesto u marketingu. Radeći za lokalne firme u Emiratima, shvatio sam da sve one žele da zaposle što više stranaca, mladih, elokventnih, neobičnih ljudi sa Zapada, koji mogu da donesu novu energiju, ideje i sadržaje. Na sebe sam preuzeo ulogu osobe koja će da pronalazi ovakve kandidate i privoli ih da dođu. Taj posao sam zatim radio i za druge kompanije, naredne tri godine - priča Goran.

U svet modelinga je ušao sasvim neočekivano, sticajem srećnih okolnosti. Sve je počelo u oblasti hosting poslova, kada je počeo sa reklamama za razne objekte, da bi ubrzo upoznao Novosađanku koja je živela u Dubaiju. Tada je sve krenulo uzlaznom putanjom.

– Preko bivše devojke sam ušao u celu priču modelinga i glume. Ona me je uputila šta treba da radim i gde da se javim, pa sam počeo da odlazim na kastinge i pre nekih šest godina sam dobio svoj prvi posao. Sećam se, glumio sam biznismena koji automobilom ide na posao, u reklamnom spotu "Abu Dabi banke". Bila je to scena iz jednog kadra koja je snimljena za sat vremena i za to sam dobio 2.000 dolara. Ja sam mislilo da je to neka skrivena kamera i da je nemoguće da mi se to dešava, jer sam svoju mesečnu platu dobio za sat vremena posla - sa osmehom se priseća naš sagovornik.

Nastavio je da se bavi ovim poslom u Emiratima, najčešće snimajući reklame za banke i veće korporacije. Međutim, ubrzo su devojka i on odlučili da se vrate u Srbiju. Objašnjava koji su bili razlozi za to:

– Život tamo je ipak previše plastičan i ta energija mi se nije dopadala. Kada sam došao u Srbiju posle četiri godine, oduševio sam se pravim bojama, zelenim bojama prirode, nasuprot svemu sivom i žutom od onog peska tamo. Nije se više radilo o novcu i ja sam birao da ne živim više na taj način. Kada sam se vratio u Srbiju, nisam uopšte znao da ovde postoji razvijen modeling. Onda sam posle saznao da se Beograd i Novi Sad "Meka i Medina" fotografije, pogotovo stock fotografije. Prvih šest meseci nismo radili već samo putovali, pa su nas prijatelji pitali zašto ne počnemo da se bavimo stock fotografijom i tako nas je život spontano uveo u tu priču. Najjednostavnije rečeno, dobio sam kontakte deset fotografa, seo za računar i počeo svima da šaljem ko smo i čime se bavimo. Prva dva meseca to nije najbolje išlo, ali smo nakon toga upoznali jednog fotografa sa kojim smo potpisali ekskluzivni ugovor, odnosno počeli smo da sarađujemo samo sa njim, jer je shvatio da od pravog para dobije mnogo iskrenije emocije od onih koji glume parove.

U tom periodu života proputovali su skoro celu Evropu, tako što su svakog meseca išli na drugo mesto i tamo se fotografisali. Sa tolikom količinom posla krenula je i veća zarada, a nakon godinu dana je pala odluka da nauči da fotografiše, kako bi mogli samostalno da rade. U međuvremenu su se oboje prijavili u agencije, što je rezultiralo angažmanima za reklame.

– Prve godine, devojku su odmah krenuli da kontaktiraju preko agencija, a mene ništa. Ali od druge godine toliko imam posla da bukvalno ne stajem. Radim u Srbiji, u zemljama regiona, radio sam i u Nemačkoj, sada idem za Barselonu…to se samo preko noći razgranalo i krenulo neverovatnom brzinom. Verovatno su me primetili kada sam radio reklamu za keks “Njamb” ili reklamu za kafu, koju sam snimao sa Čolićem. Ta dva projekta su me lansirala dalje, svi su počeli da me zovu i mnogo sam se bolje kotirao i cenovno. Do sada sam snimao veliki broj reklama i ne mogu ni da se setim svih, ali recimo posebno sam ponosan na sjajan projekat, kratak film, koji sam radio za Komercijalnu banku. Snimao sam i reklamu za “Shell” ulja u Minhenu, tu smo imali neverovatan tretman, a ovih dana radim za Exit - izdvaja Goran.

Njegov plan je da se fokusira na glumu i svoje karijeru usmeri u pravcu filmske industrije. 

– Prošle godine su me zvali iz Zagreba da radim jednu "Netfliksovu" seriju i to mi je bilo baš značajno. Bila je u pitanju ozbiljna cifra i za to sam morao gomilu nekog materijala da šaljem. Dobio sam posao, ali nažalost na kraju je sve propalo, jer su Španiju zbog korone potpuno zatvorili i nije bilo opcije da idem na snimanja. Ne žalim, jer mi je bitno da sam dobio neku potvrdu za svoj rad i od tog trenutka sam počeo intezivno da  razmišljam o Barseloni, zato što sam shvatio da je to fantastično tržište za snimanje reklama, serija i filmova - kaže naš sagovornik.

Za svoj posao kaže da nije težak i da iako snimanja ponekad traju i ceo dan, on u njima u potpunosti uživa. Uz to, donela su mu i mnogobrojna putovanja, što mu je posebno značajno.

– Dok sam živeo u Emiratima, išao sam bar dva puta godišnje na neko veće putovanje. Obišao sam većinu Aziju, mali deo Afrike i skoro celu Evropu, jedino još nisam bio u Skandinaviji i Engleskoj. Putovanja su mi ventil i poslednje pare bih dao za njih, jer mi ona prvenstveno održavaju mentalno zdravlje. Smatram da ako ne učim o drugim kulturama i onome šta se dešava na drugim mestima nikada ne mogu biti kompletan. Volim stalno da širim vidike i to je za mene suština svega - zaključuje Goran.