Izvor: mojnovisad.com / Fotografija: privatna arhiva

Novosađani: OK "Vojvodina" – voćka koja odoleva svim vetrovima

Odbojka je definitivno njegov način života. Dragan Čučković je generalni sekretar i koordinator rada mlađih selekcija Odbojkaškog kluba Vojvodina NS seme, ali i predsednik Odbojkaškog saveza Novog Sada. I duhom i interesovanjem okrenut je mladima, osnovna preokupacija mu je briga o talentima i njihovo izvođenje na pravi put. Takođe, prvi je operativac u organizaciji utakmica Lige šampiona, ali i drugih međunarodnih i domaćih takmičenja.

Čule, kako ga zovu saradnjci i prijatelji, rođen je 1962. u Novom Sadu, a prve odbojkaške korake napravio je u Osnovnoj školi "Kosta Trifković". I u poslu i u druženju insistira na vedrom duhu, optimizmu i šali, što potvrđuje i njegova dalja priča:

"Odrastao sam u velikoj kući koja je bila, kao salaš, na kraju sela Kisača, a zaseoka Tankosićeva. Otuda me je otac uvek gledao ‘sa osmehom’ a majka ‘iz ljubavi’. Moje detinjstvo je bilo prelepo – bio sam okružen ljubavlju bližnjih, kućnom bibliotekom strica, poljima, biljkama, nebom, suncem i svim onim životinjama koje su bile sastavni deo života deteta sa sela. Sa gradom sam se ozbiljnije upoznao kad sam krenuo u školu, a tad smo se i doselili u Novi Sad. Imao sam sreću, što sam pohađao OŠ 'Kosta Trifković' jer sam tako spoznao čari odbojke kod pokojnog Predraga Maoduša, koji je i kasnije izveo na pravi put generacije odbojkaša, a one najbolje poslao u Vojvodinu. Ja sam u Vojvodinu došao iz Banatića. Imao sam sreću da se moj dolazak poklopio sa prelomnim momentima i sudbonosnim odlukama ovog najvećeg muškog odbojkaškog kluba. Svakako da je najveći uspeh iz tog perioda, za mene, bio poziv u reprezentaciju od čuvenog Brace Jankovića i osvajanje trećeg mesta u CEV kupu . Mislim da je to prva međunarodna medalja za Vojvodinu," kaže naš sagovornik.

Po završetku karijere Dragan se okrenuo nekim drugim stvarima, ali se prvoj velikoj ljubavi vratio zbog sina Nemanje, koji je takođe želeo da trenira odbojku.

"Nakon trenerskog početka u školskim sekcijama i nekim manjim klubovima, stigao sam ponovo u Vojvodinu, u kojoj sam radio najpre sa pionirima, a onda i s kadetima i juniorima. Lepo priznanje za mene je bio i rad juniorskom reprezentacijom SRJ, pa SCG. Sve vreme sam u klubu sebe pronalazio, a i dalje pronalazim, i u organizaciji takmičenja i rada svih selekcija, uvek vođen željom da ono što se davno započelo i ima tradiciju, treba sačuvati, obeležiti i unaprediti. Naporan rad, velika podrška saradnika u klubu, kao i nasleđena iskustva bogate tradicije, bili su povod da sa kolegama iz drugih klubova ponovo oživimo Odbojkaški savez Novog Sada. Cilj nam je bio da širimo bazu, da decu što bolje uvodimo u tajne odbojke i svih segmenata koji prate ovaj lep, ali i težak sport. Takođe, stvaramo uslove za jedno kompletno vaspitanje, koje im kroz vrhunsku organizaciju približava protokole takmičenja na kojima će mnogi, kasnije, pleniti igrom i, naravno znati da se ponašaju. Da smo uspeli u tome govori i jedna šaljiva izjava Ljubomira Galagože, trenera najvećeg rivala Crvene zvezde i jedno vreme reprezentacije Srbije, u kojoj je na pitanje o selekciji igrača za nacionalni tim svojim kolegama na predavanju rekao 'Obavezno imajte bar nekoliko igrača iz Vojvodine – oni ne samo što igraju, nego, eto, ima neko i da vam kaže dobro jutro, ili dobar dan, kad vas vidi na pripremama'".

"Zaista, naša takmičenja u regionu Novog Sada, primetno su podigla nivo znanja i vaspitanja, kod dece, ali i trenera, u svakom pogledu. Mi u odbojci, u Novom Sadu, imamo dobre uslove, koje smo dugo i strpljivo stvarali. To nam daje snagu da prebrodimo i ova teška vremena. Da u tome uspevamo potvrđuje i to što smo prethodne sezone postali jedini srpski odbojkaški klub koji je osvojio evropski kup. Ponosan sam na klub, na saradnike, na tradiciju. Vojvodinu posmatram baš kao i moje detinjstvo u plodnoj ravnici. Naš klub je poput razgranate voćke, koja odoleva svim vetrovima, ali pokušajima mnogih da poseku sve što 'viri iznad proseka'. I činimo sve da naša crveno-bela voćka i dalje daje lepe plodove. Sve to uz mnogo optimizma i osmeha, jer smatram da sportisti treba da budu i zabavni, ali i da vas u životu okruženje i ljudi navode da i vi nešto slično i više uradite i stvorite, zajedno s onima s kojima radite," kaže za portal mojnovisad.com Dragan Čučković.