NOVOSAĐANI: Pab u kojem goste dočekuje milicioner

Ljubav prema policijskoj uniformi odredila mu je životni put. Nakon završetka karijere, preko društvenih mreža se povezao sa istomišljenicima širom sveta i uspeo da Novom Sadu pruži nešto jedinstveno.

Boris Ladišić rođen je u Novom Sadu 1962. godine. Nakon završene Srednje poljoprivredne škole, smer za vinare, četiri godine je radio u "Navipovom" podrumu za proizvodnju vina. U drugoj polovini osamdesetih godina, prešao je u policiju i radni vek proveo u stanici policije za pratnju vozova. Strastveni je kolekcionar policijskih oznaka, kapa i uniformi. Danas je penzioner i vlasnik novosadskog "Puba 92", gde je izložen deo njegove bogate policijske kolekcije iz celog sveta. Oženjen je Bojanom s kojom ima dvadesetjednogodišnju ćerku Galu.

 - Uvek me su privlačile vojska i policija, jer sam voleo uniformu. Kasnije sam čak završio i školu rezervnih oficira. Imao sam oko 26 godina i to je tada po godinama života bila zakonska granica da se pristupi policiji. Bio je raspisan konkurs  u Pokrajinskom sekretarijatu za unutrašnje poslove i prijavio sam se. Primili su me i završio sam kurs za milicionera '87/88. godine i počeo da radim u tadašnjoj stanici milicije za pratnju vozova – objašnjava Boris.

Krajem devedesetih godina, sagovornik portala mojnovisad.com učestvovao je u sukobima na Kosovu i bio ranjen za vreme NATO intervencije.

- Dosta sam razmišljao dok sam ležao i oporavljao se nakon ranjavanja. Uvek su me interesovale uniforme i oznake na njima kao važan detalj nacionalne i profesionalne  pripadnosti. Posle petooktobarskih promena,  kada se zemlja otvorila prema svetu i kada su internet veze proradile, počeo sam da tražim kolekcionare.  Primetio sam da ih nije malo i stupio sam sa njima u kontakt preko svetske mreže. Počeo sam da menjam naše ambleme za njihove. Ja sam imao viška naših oznaka  koje su na tržištu bile tražene, jer ih nije bilo mnogo. Zbog ratova na našim prostorima svima su bile interesantne  kape, uniforme i oznake, sve što je bilo vezano za srpsku policiju – priča Ladišić i nastavlja:

- Upoznao sam divne ljude širom planete, kako  policajce tako i one koji to nisu. Samim tim proširio sam i vidike. Shvatio sam da je policijski posao svuda isti u svetu, bez obzira na to kakav je sistem, jer je to zanat. Čuvari zakona nigde nisu previše plaćeni ni voljeni – kaže Boris.

Hobi je ubrzo prerastao u strast, koja je i posle sedamnaest godina i dalje jaka. Ladišić danas poseduje oko sto policijskih kapa, desetak uniformi i oko 5000 amblema iz svih delova sveta.

- Najveći deo kolekcije je u stanu, iako supruga zbog toga nije bila najsretnija, uvek sam imao punu podršku porodice. Naš životni prostor je počeo da liči na muzej, ali meni to nije smetalo. Kada sam se penzionisao krajem 2015. godine razmišljao sam šta da radim i došli smo na ideju da otvorim pab. Ideja je bila da javnosti prikažem deo kolekcije, jer ona gubi smisao ako je drugi ne mogu videti, a ujedno bih malo i rasteretio naš dom – priča Ladišić.

Tako je otvoren "Pub 92“ koji se nalazi u ulici Ilije Ognjanovića na broju osam.

Na zidu lokala se nalaze vlasnikove fotografije sa Kosova i iz Kopnene zone bezbednosti na kojima se on i njegove kolege vide u uniformama u različitim situacijama i često sa naoružanjem. Stolovi su prekriveni staklenim stalcima ispod kojih su proređani amblemi. Tako da postoji poseban sto sa američkim, srpskim, nemačkim i oznakama bivših sovjetskih republika. Policijske kape sa svih meridijana sveta se nalaze na policama, ili su okačene na zidu tik uz plafon. Tako su posetioci u prilici da vide belu kapu jugoslovenskog saobraćajca iz šezdesetih godina, ili čuvenog britanskog Bobi pozornika, njuroškog policajca, italijanskog Karabinjera, ali i kape policajaca mnogih drugih država.

- Gosti su me prijatno iznenadili reakcijama. Kape ih najviše oduševe, jer mogu da ih uzmu u ruke, da ih stave na glavu i da se tako fotografišu. Mnogima zapadne za oko i oznaka poljske jedinice za suzbijanje narkomanije, jer se na njoj nalazi list marihuane. Interesantni su i mnogobrojni i živopisni amblemi kineske enklave Makao. Dobio sam ih od jednog njihovog policajca sa kojim sam u kontaktu preko interneta. Lično ne mogu ništa da izdvojim, naročito ako se radi o srpskim oznakama, jer za neke od njih znam ko ih je i kada nosio od mojih kolega. Zbog toga su mi posebno drage. Znam koliko je policijski posao težak i zato svaki uniformisani  policajac koji navrati, dobija jedno besplatno bezalkoholno piće – objašnjava Ladišić.

Na samom ulazu u pab goste dočekuje lutka obučena u uniformu jugoslovenskog milicionera sa titovkom i petokrakom, a iza nje na zidu, kao ironično, nalaze se policijski amblemi država nastale raspadom Jugoslavije. Među njima su i oznake sadašnjih kosovskih policijskih snaga.

- Nemam s tim problema, kao ni moje kolege, bio sam na Kosovu, čak sam bio i ranjem tamo. Prošlo je već sedamnaest godina i treba spustiti loptu. Što se tiče milicijske uniforme, ona je standardna iz sedamdesetih godina, i karakteristična je po opasaču na čijoj kopči se nalazi službeni broj – kaže Boris.

Ladišić je član Međunarodne policijske asocijacije IPA i osnivač njene regionalne sekcije u Novom Sadu. U goste mu dolaze i kolege iz inostranstva, pa je tako nedavno došao i bivši komandant slovenačke specijalne policijske jedinice s kojim se upoznao preko društvenih mreža, jer "Pub 92" ima i svoj Fejsbuk profil.

- Ovo nije policijski pab, već je samo posvećen policiji, a namenjen je za sve građane. Kolekcionarstvo je moja ljubav, a zahvaljujući internetu upoznao sam mnoge druge kolekcionare, došao do novih predmeta i stekao predivne prijatelje širom sveta – kaže Boris Ladišić.

U lokalu se sluša bluz muzika, a "Pub 92"  je pet friendly – kako za civilne tako i za policijske pse.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović