NOVOSAĐANI: Panonski mornar koji je pronašao svoje more (FOTO)

NOVOSAĐANI: Panonski mornar koji je pronašao svoje more (FOTO)

"Mog mora nema, al’ ja živim u nadi, da možda, ipak, negde srešćemo se još", kažu poznati stihovi Đorđa Balaševića u pesmi s kojom je 1979. godine pobedio na Splitskom festivalu.

Jedna Novosađanka odlučila je da ne živi u nadi već je otišla u susret moru. Avanturistički duh, odgovornost prema drugima i sebi, znanje iz oblasti medicine, potrebne veštine i iskustvo, stvorile su od nje iskusnog i traženog moreplovca.

Marina Radulović je rođena u glavnom gradu Vojvodine 1978. godine. Završila je Medicinski fakultet u rodnom gradu i po obrazovanju je lekar opšte prakse. Ima dozvolu da upravlja jedrilicom ili jahtom na motorni pogon na moru i time je skiper vozač plovila srednje klase i veličine. Možda je jedina žena morski kapetan u Srbiji, a sasvim sigurno jedina u Novom Sadu.


– Pre osam godina, tokom godišnjeg odmora, odlučila sam da upišem osnovni kurs jedrenja na Murteru kod Šibenika. Prvi put kad se brod nagnuo nastala je prava zavisnost, jer je osećaj na jedrilici bio fenomenalan. U šali uvek kažem da je to bila ljubav na prvi talas –
počinje svoju priču Marina.

Nije želela da ostane na tome i sledeće godine je nastavila obuku sve dok nije dobila i vozačku dozvolu, nakon polaganja u Lučkoj kapetaniji u Šibeniku.

Počela je da uči od starijih i iskusnijih od sebe. Ljubav prema moru i želja za sticanjem iskustva terale su je da učestvuje u regatama.


Najduža na kojoj je učestvovala bila je ona od Biograda na Moru iz Hrvatske do Lefkade u Grčkoj i nazad. Upravo tada je, još kao nedovoljno iskusan moreplovac, doživela vatreno krštenje.

– Ta regata nosi naziv "Hiljadu milja" jer tu razdaljinu pređete tamo i nazad za četrnaest dana. Treba napomenuti da sve jedrilice imaju motore, ali na regatama ih ne smete koristiti. Skoro dvadeset i četiri sata smo plutali i jedva se pomicali jer nije bilo vetra. Pred sumrak se već zahuktavalo. Krenuo je noćni pljusak, pa jak vetar, talasi su počeli da se dižu i odjednom smo se našli u oluji – priseća se naša današnja sagovornica.

"Scena je bila kao u filmu, jer smo toliko skakali da je elisa motora bila čas u vodi, a čas u vazduhu"


Zbog iznenadnog dodira sa snagom mora, mlada Novosađanka je postala svesna svoje smrtnosti i koliko je čovek zapravo mali usred dejstva prirodnih sila.

– Bio je potpuni mrak, a kada je grmilo i sevalo na momente je bio dan. Scena je bila kao u filmu jer smo toliko skakali da je elisa motora bila čas u vodi, a čas u vazduhu. Upravljali smo isključivo na jedra. Međutim, zbog jakog vetra i kiše, cela ta konstrukcija koja je držala glavno jedro letela je po pola jedrilice i zaustavila se na sajlama koje su držale jarbol. Da se to nije desilo jarbol bi pao usred noći i ko zna šta bi se desilo sa nama – kaže Radulović.


Nakon tri godine, kada je iza sebe imala nekoliko regata i više meseci provedenih na jedrilicama, odlučila je da samostalno upravlja plovilom.

– Nikad neću zaboraviti, bilo je to 2016. godine. Nisam imala nikoga iskusnog pored sebe, već sam potpuno sama preuzela odgovornost za plovilo, za ljude na njemu i u krajnjem redu i za sebe – priseća se Marina.

Osim regata tu su i skiperaže, gde vozači jahti ili jedrilica, vode turiste po ostrvima, plažama i uvalama, kako bi uživali u predivnim predelima tokom godišnjeg odmora.

– Za skiperski posao unajmljuju me po preporuci ili preko društvenih mreža. Takođe, postoje i čarter kompanije. Pored turističkog segmenta, u opisu posla nam je i prevoz plovila sa jednog mesta na drugo. Agencije znaju da angažuju skipere da im transportuju plovila u određene zemlje gde je bolja turistička sezona. Tako se dešavalo da prevozim brodove u Hrvatsku, Crnu Goru, ali i na udaljenije lokacije kao što su Italija, Francuska, Grčka ili Turska – kaže ona.



Ploveći godinama morima, sagovornica portala Mojnovisad.com postala je iskusni skiper koji je tražen svake godine. Radna sezona skipera je od aprila do novembra, ali kako naglašava, kod jedrenja je bitan užitak, a ne destinacija i treba uživati u situaciji, čak i ako ste usred posla.

Pored svih opasnosti i izazova koje ovaj poziv nosi sa sobom, lepota mora ipak donosi sreću i osmeh na lice.

– Nikad neću zaboraviti kada sam prvi put ugledala jato delfina, ili kada mi je prišla velika kornjača i skoro kao da je zahtevala da je pomazim po glavi. Jednom prilikom smo se kupali na otvorenom moru kada su se pojavile ribice koje nagoveštavaju da su ajkule u blizini. Odmah smo izašli iz vode iz strahopoštovanja prema onome što nas okružuje. A kada prvi put vidite zalazak sunca, zvezdano nebo i svitanje na pučini, zaboravite sve probleme. To je nešto što jednostavno morate doživeti – završava svoju priču Novosađanka Marina Radulović.



Tekst:
Aleksandar Jovanović
Fotografije: Vladimir Jovanović i privatna arhiva Marine Radulović

Oceni vest:
27
3

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Juraj

    pre 41 dan i 23 sata

    Da je dobrodošla u Dalmaciju kao neko ko sa strane dođe u Novi Sad brzo bi ona otplovila iz Šibenika

    Oceni komentar:
    25
    2
  • Liman država

    pre 41 dan i 23 sata

    Dragi Juraj vi bar to znate. Vi ste otpravili 250.000 "nepoželjnih". Samo ne na brodu.

    Oceni komentar:
    1
    22
  • olaksavajuća okolnost

    pre 41 dan i 15 sati

    Ne pokušavajte ako nemate duplu sošku.

    Oceni komentar:
    0
    3