NOVOSAĐANI: Pare nisu toliko bitne, treba uživati u životu

Njoj je za sreću potrebno malo. Iako su vremena teška, on uživa u sitnicama svakodnevnog života i, sigurna u sebe, očekuje bolje sutra.

Tridesetosmogodišnja Dragana Buha rođena je u Novom Sadu. Završila je Srednju ekonomsku školu, smer za trgovce, a diplomu iz civilne i poslovne bezbednosti stekla je na Fakultetu za pravne i poslovne studije u glavnom gradu Vojvodine. Godinama je radila kao trgovac, a poslednjih desetak godina je pomoćni komercijalista. Sa porodicom živi u Stepanovićevu.

- Kao srednjoškolac, na praksu sam išla na dečje odelenje nekadašnjeg Progresa. Tada sam zamišljala kako bih jednog dana volela da prodajem igračke za decu i to se i dogodilo. Ubrzo nakon diplomiranja, zaposlila sam se u jednoj prodavnici igračaka. To je bilo sredinom devedesetih i provela sam tamo deset godina. Bio je to veliki kolektiv, imali smo mnogo posla, ali lepo sam zarađivala i nisam ni u čemu oskudevala – priseća se Dragana i nastavlja:

- Sećam se da sam još tada, pre ove navale interneta i računara, išla na tromesečni kurs za kompjutere i svetsku mrežu. Ta predavanja su mi pomogla, jer sam htela da spremno dočekam buduće tehnologije. Mnoge kolege su se tada smejale da to nije potrebno za trgovinu, a danas u svakoj radnji imate laptop i fiskalnu kasu – priča Buha.

Prodajući igračke, sagovornica portala mojnovisad.com upoznala je velik broj ljudi, te je i dan-danas mnoga deca i roditelji prepoznaju na ulici i javljaju joj se. Nakon razmomilaženja sa svojim tadašnjim šefom, jer se zauzimala za druge, Dragana je napustila prodavnicu i promenila posao.

- Posle nekoliko meseci uspela sam da se zaposlim i počela da radim kao pomoćni komercijalista. Od tada stalno sam na terenu i obilazim velike prodajne sisteme. Proveravam stanje robe i izloženost u megamarketima. Dosta vremena provodim u kolima i putujem po Vojvodini, ali idem i do Beograda – kaže Dragana.

Ova mlada žena tvrdi, ako uporedi današnju situaciju sa onom pre deset i više godina, da je ekonomska situacija tada bila bolja.

- Uvek je bilo loše, ali sada je valjda najteže. Ranije je bilo više novca u opticaju, a roba je bila jeftinija. Meni pare nisu toliko bitne. Navikla sam da vredno radim i da imam dovoljno za preživljavanje. Treba uživati u životu i to je moto kojeg se držim. Nekada su se ljudi više družili. Danas je sistem vrednosti mnogih mladih osoba iskrivljen. Izlaze u skupe kafiće umesto da za manje para uživaju u nekim lepšim stvarima u životu – smatra Buha.

Dragana je uverena da je svaki problem rešiv i da se ne treba predavati. Tako je tokom bombardovanja, dok nije dobijala platu, završila obuku za vozače. Sa trideset godina je upisala fakultet, dobila stipendiju i završila studije na vreme. Kad ne radi, trenira aikido.

- Nije lako građanima Srbije, nikada im nije ni bilo lako. Naše generacije su odrasle u teškim vremenima i nikada nismo iskusili život kao u zapadnoevropskim zemljama. Za drugačije ni ne znamo. Ali, važna je životna energija koja te pokreće. Optimista sam i trudim se da svaki dan živim punim plućima, jer ne znam šta  donosi sutra – iskrena je Dragana Buha.

Tekst: Aleksandar Jovanović
Fotografije: Privatna arhiva