NOVOSAĐANI: Planinarenjem do zdravog života

Ljubav prema prirodi joj je poboljšala zdravlje, ali i odvela u najlepše predele Srbije i drugih zemalja. Raznovrsnost naše flore beleži fotoaparatom, a slike prirodnih lepota deli sa sugrađanima zahvaljuljući društvenim mrežama.

Pedesetpetogodišnja Jelena Gajić Vulić je rođena u Novom Sadu. Po obrazovanju je građavinski tehničar, ali nikad nije radila u struci. Dugo je vodila video klub, a deset godina bila je zaposlena kao tonski tehničar na Radiju Novi Sad. Veliki je ljubitelj zdrave ishrane, planinarenja i prirode, kao i prirodnjačke fotografije. Od 2004. do danas prepešačila je 860 kilometara samo na fruškogorskim maratonima. Majka je troje dece.

- Pre trideset godina, kada sam se nakon porođaja ugojila, odlučila sam da obratim više pažnje na način života. Posvetila sam se proučavanju zdrave ishrane. Počela sam kuvati i spremati hranu bez konzervansa i aditiva. Sama sam mesila hleb. Deca nisu pila gazirana pića, a umesto slatkiša jeli su klice. Pravila sam vina od višanja i malina, ali i razne prirodne sokove – priseća se Jelena i nastavlja:

- Mnogo godina kasnije, svoj četrdeseti rođendan sam provela u prirodi na Brankovcu. Tada sam se zadihala šetajući na livadi, jer sam bila bez kondicije. Zapitala sam se da li ću, bez obzira što se već dugo zdravo hranim, šezdeseti rođendan dočekati kod lekara, ili kao planinar – rekla je Gajić Vulić.

Posle pet meseci, uz lekarski nadzor, sagovornica portala mojnovisad.com, oslabila je dvadeset kilograma i redovno je išla na rekreaciju. Ubrzo je počela da ostvaruje svoj san i 2004. godine prvi put je sa planinarima otišla u prirodu.

- Redovno sam putovala sa njima i planinarila. Od osobe koja je pre nekoliko godina jedva mogla da pređe 300 metara na livadi, postala sam neko ko je samo na fruškogorskim maratonima prešao 860 kilometara. A ostalo ni ne računam – kaže Jelena sa osmehom na licu.

Novosađanki je pritisak, koji je uvek bio nizak, postao normalan, a malokrvnost joj je posle tri godine nestala.

- Sve je to zbog prirode i to su mi i lekari kazali. Upoznala sam biljke i divlje voće koje sam počela da koristim, kao što su jagode, kupine, dren, zova, bagrem, lipa, ali i mnoge druge. Pravila sam sokove, sirupe, džemove prirodne bez konzervansa. Tu su bili i razni čajevi koje sam spremala deci – objašnjava Jelena.

Zahvaljuljući planinarima upoznala je celu Srbiju. Miroč, Cer, Rtanj, Zlatibor, Tara i Kopaonik su samo deo njenih avantura. Nakon nekog vremena se osamostalila i posetila je planine u inostranstvu. Boravila je na Durmitoru u Crnoj Gori, u Nemačkoj na Švarcvaldu, a penjala se i na Mitikas koji je najviši vrh grčkog Olimpa.

- Opčinjen scenom koja se prikazala pred njim i koju je morao ovekovečiti fotoaparatom, moj mlađi sin se upravo na Olimpu zainteresovao za fotografiju. Ubrzo je tu strast preneo i na mene i naučio me kako da koristim aparat i objektive. Moje slike su impresije momenata u prirodi. Na taj način iskazujem ljubav prema onome što je lepo. U prirodi je uvek drugačije i nikad ne znaš na šta ćeš naleteti. Zavisi od svetla, vremena, doba godine i na kojoj strani planine se nalaziš – rekla je Jelena Gajić Vulić.

Pojavom društvenih mreža počela je objavljivati svoje fotografije i male foto-priče.

- Fejsbuk koristim, jer imam šta da izložim. To je dokumentarni prikaz prirode. Fotografije često imaju svoj redosled. Takođe, na ovaj način vidim šta rade i ostale kolege planinari. Da se dopisujem bilo bi mi dosadno – kaže Jelena.

Pre dve godine počela je da uči o gljivama, a posle se i učlanila u udruženje gljivara.

- Uvek sam ih gledala i slikala, ali nisam smela da ih diram. Plašila sam se da se ne otrujemo. Međutim, sada kada sam ih upoznala, frižider je pun gljiva i redovno ih konzumiramo. Vrganj mi je najlepši za jelo, ali njega ima dole po Srbiji. Sa Fruške gore često koristim jablanovaču i šumsko pile. Od prve pravim gulaš i paprikaš. Šumsko pile je dobro za spremanje rižota, ili da se malo zareže pa da se ubaci slanina od mangulice i tako pohuje. Taj delikates sam nedavno dva puta morala da pripremam, prvi put za decu, zatim za komšiluk – kaže Jelena Gajić Vulić.

Donedavno je malo ljudi bilo po Fruškoj gori, ali sada ih je sve više.

- Zbog toga najčešće obilazim zapadni deo gde je još uvek mirnije. Postala sam samotnjak i poslednjih godina najčešće idem sama. Volim tako, jer mogu da zastanem gde hoću i da fotografišem ono što želim – završava svoju priču Jelena Gajić Vulić.