NOVOSAĐANI: Pogled iz drona na kojem bi mu i ptice pozavidele (FOTO i VIDEO)

Ovo je priča o dečjoj fascinaciji letilicama, koja je vremenom prerasla u atraktivan hobi, a zatim i u uspešan biznis.

Filip Petronijević je licencirani dron pilot, čije snimke sada već odlično poznaju brojni naši sugrađani. Student je Animacije u inženjerstvu na Fakultetu tehničkih nauka, zaposlen u IT kompaniji "3Lateral" i operater na dronovima najrazličitijih vrsta. Najpoznatiji su njegovi snimci pustog Novog Sada, koji su nam, za vreme policijskog časa, omogućili da spoznamo naš grad u nekom drugačijem svetlu. Kadrove koje je on snimio mogli ste da vidite na promo turističkim spotovima, video materijalima muzičkih festivala poput Exita i Sea Dancea, filmu i brojnim reklamama. Kako se sve razvijalo – od prvog drona koji je sam sastavljao, do dvanaest dronova koje sada koristi za snimanje – podelio je sa čitaocima portala Moj Novi Sad.

– Kada sam bio mali maštao sam o helikopterima na daljinski i voleo da sve igračke lansiram u vazduh. Pravio sam im padobrane od platna i kesa, bacao sam ih sa zgrada ili ih na vatromet raketice dizao u vazduh. Sve je moralo da leti. Međutim, nikada nisam imao dovoljno para da sebi priuštim neku letilicu, što se promenilo kada sam se zaposlio i počeo da istražujem dronove. U to vreme su dronovi bili skupi, pa sam išao na varijantu da kupujem delove i sam pravim svoj dron, jer je tako bilo jeftinije. Šest meseci sam odvajao novac i nabavljao delove i istovremeno izučavao čemu koji deo služi i kako sve funkcioniše. Tako sam svoj prvi dron napravio pre neke četiri godine. U međuvremenu sam upoznao čoveka koji je već imao dron i želeo je da snima, ali mu to nije išlo. Pošto sam ja već stekao neko iskustvo sa snimanjem, ponudio sam svoju pomoć, snimio šta je trebalo i to je ispalo super. Tako da sam, dok sam još razvijao svoj dron, leteo za tog čoveka po pozivu što mi je dobro došlo da učim i vežbam – priča Filip.

Njegov dron je ugledao svetlost dana, ali ubrzo i okončao karijeru zbog pada. Filipa to nije obeshrabrilo.

– Upoznao sam dva momka iz Novog Sada koji su imali brze, odnosno FPV dronove, i koji su me nagovarali da i ja naučim da letim na njima, jer su ocenili da će to postati trend. Meni se više sviđao onaj što sam ja pravio, zbog sporih i lepih kadrova, i nije mi bilo ni na kraj pameti da se bavim time dok nisam slupao svoj dron. Stigao sam do pola i shvatio da mi nedostaju gimbal i kamera, koji su bili duplo skuplji od drona koji sam pravio, i onda sam preračunao da taj slupani dron mogu da prodam u delovima i da za taj novac kupim mali brzi dron. Tako sam sa njima prešao u svet brzih dronova – priseća se Petronijević.

Kada je počinjao da se bavi ovim poslom, nije bilo dostupno dovoljno informacija, kao što je to slučaj danas. Uz to, sve je bilo znatno skuplje, pa je i svaka greška lako mogla da isprazni novčanik.

– Ono što sam ja učio godinu i po dana, danas neko može da nauči u prvom mesecu, i moj dron je tada koštao 600 evra, a mali brzi sada košta 100 evra. Industrija se u međuvremenu znatno proširila i sada je sve jednostavnije. Recimo, postoje simulatori pomoću kojih učiš da letiš i ljudi provedu mesec dana učeći na simulatoru, da bi, kada uzmu pravi dron u ruke, već otprilike znali kako da upravljaju njime. Ja sam na prvom poletanju sa brzim dronom upravljao kao sa prethodnim i odmah sam ga razbio u delove, i onda mi je opet trebalo par meseci da to popravim. Posle toga sam bio jako obazriv sa novim dronom i polako leteo da ga ne bih slupao, pa je zato period učenja trajao tako dugo. Pokušavao sam da shvatim kako on leti, pošto je potpuno drugačiji od komercijalnih dronova sa kamerom, jer oni imaju sve kompjuterske pomoći dok su FPV potpuno manuelni i ako pustiš palicu on će bukvalno da padne. Kod njih je specifično što imaš naočare na glavi, pomoću kojih vidiš uživo sliku drona sa kojim letiš, pa si samim tim dosta precizniji, jer u svakom trenutku znaš gde si u prostoru. Drugi dronovi se kontrolišu preko tableta, oni sami održavaju visinu, mesto preko GPS-a i sve kalkulacije vrše umesto vas – objašnjava naš sagovornik.

Sada ima 12 dronova, različitih performansi i dimenzija – od najmanjeg koji je veličine šake do velikog koji ima po metar širine i dužine. Da bi mogao da ih koristi u naseljenim mestima i komercijalne svrhe, morao da je da polaže u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.

– Zanimljiv je taj mali koji sam napravio od GoPro kamere, koju sam rasklopio i ostavio samo matičnu ploču sa senzorom, kako bi imala manje od 20 grama, pa mali dron može da je ponese. Njega provlačim svuda, posebno kroz sitne rupe, tako da se svi čude kako su ti kadrovi snimljeni. Što se tiče dozvola, svi koji žele da snimaju po gradu i da im ovo bude više od hobija, moraju da imaju komercijalne dozvole, koje podrazumevaju osiguranje drona i osiguranje prema trećim licima, i tek kada imaš položeno možeš da zahtevaš od Direktora civilnog vazduhoplovstva i Vojske dozole za snimanje – priča Filip.

U međuvremenu je dostigao taj nivo da više ne mora da vežba. Ipak, nemile situcije se dešavaju s vremena na vreme. To je priroda ovog posla.

– Dešava se da dron izgubi signal, samo se isključi i padne, dok se drugi dronovi sami vrate i slete odakle su poleteli. Imao sam nekoliko akcija spašavanja (smeh), recimo kada mi je pao dron tokom snimanja na Rtnju. Organizovao sam drugare, nas petorica smo celi dan sa kučetom išli gore-dole, ali nismo uspeli da ga nađemo. Prošle godine sam na moru jurio neki brod, koji je bio preko kilometar i po od obale – bio je savršen kadar i taman kada sam pomislio "To je to, vraćam dron", on je izgubio signal i sve što sam mogao jeste da ga gledam kako pada u more. Imali smo čamac, ja sam otprilike proračunao gde je pao, pošto sam imao GPS, ali nije vredelo jer je bilo preduboko i nije se videlo dno – priseća se naš sagovornik.

Poslovno je snimao u Švedskoj, Turskoj, Indiji i Crnoj Gori, a u Srbiji najčešće snima u Novom Sadu i Beogradu, mada na njegovom Instagram profilu možete videti snimke i fotografije prelepih različitih destinacija širom zemlje.

– Najatraktivnija lokacija na kojoj sam snimao je ova u Indiji, sa koje sam se vratio pre dvadesetak dana. Tamo sam snimao didžeja Innellea na najvišoj terasi tvrđave Jaisalmer. U pitanju je jedina – ili jedna od dve? – žive tvrđave na svetu, u kojoj ljudi još uvek žive, a potiče iz 12. veka i ogromna je. U pitanju je projekat produkcije "Cercle" koja putuje po svetu i na fantastičnim lokacijama organizuje lajv nastupe. Sa njima sam bio i u Kapadokiji, a zvali su me i da idem u Los Anđeles, u Meksiko i na Bahame. Za to nisam uspeo da sredim vize na vreme, jer sam imao prekratak rok, ali je super što smo se povezali i sigurno će još biti prilike za saradnju – kaže Filip.

Ljubav je prerasla u hobi, hobi u posao, a posao u priliku za učešće u velikim projektima i posetu najatraktivnijih lokacija sveta. Uz sve to, paralelno radi u jednoj od vodećih gejmerskih kompanija.

– U "3Lateralu" radim kao technical modelar. Moj tim je najmnogobrojniji i naš posao je da, nakon što se skeniraju glumci u skeneru, svaki izraz lica posebno očistimo i sredimo i onda pošaljemo dalje kolegama, koji sve te pojedinačne izraze spajaju u finalnu glavu, odnosno prave digitalnog dvojnika za igrice i filmove. Iako sam student animacije, taj posao, kao i ovaj sa dronovima sam učio sâm i mislim da, svako ko zna u kojem smeru želi da se razvija, može samostalno da uči i unapređuje znanje, nezavisno od formalnog obrazovanja – naglašava na kraju naš sagovornik.

Zabeležila: Sonja Slijepčević
Fotografije: privatna arhiva Filipa Petronijevića (Jelena Ivanović)