NOVOSAĐANI: Slobodan pravi i svira pedal stil gitaru i istinski je zaljubljenik u kantri muziku

NOVOSAĐANI: Slobodan pravi i svira pedal stil gitaru i istinski je zaljubljenik u kantri muziku

Slobodan Papić, među sugrađanima poznatiji kao Koljac, muzičar je koji aktivno svira havajsku i akustičnu gitaru, a i jedini je u Srbiji koji odmalena gaji ljubav prema pedal stil gitari, a koja pod njegovim prstima dobija sasvim novu muzičku dimenziju. Iz porodične radionice "Promat" koju je osnovao njegov pokojni otac izašlo je 28 ručno rađenih gitara koje su uglavnom završile kod kupaca u inostranstvu. Takođe je, 2005. godine, uspeo da u budžet grada uvede i muzičku manifestaciju "Blokstok" sa tadašnjom gradonačelnicom Majom Gojković. Posebno je ponosan na sebe jer je samostalno, 2018. godine, napravio levoruku pedal stil gitaru (osam duplu plus sedam pedala), a koja je kao "leva gitara" jedina napravljena u ovom veku.

Za sebe kaže da je četvrta generacija iz porodice rođenih Novosađana i sa očeve i sa mamine strane, a da je na svet došao 6. decembra 1964. godine. Odrastao je u ulici Pariske komune, a kao 13-godišnjak se preselio u prvu izgrađenu zgradu na Bulevaru oslobođenja.

Voli da naglasi i da je išao u obdanište "Radosnog detinjstva" koje se nalazilo u ulici Jaše Tomića i, kako ističe, taj deo ranog odrastanja ostao mu je u vrlo lepom sećanju. Roditelji ga upisuju u osmogodišnju školu "Kosta Trifković", a posle kreće u 9. i 10. razred u Gimnaziju "Svetozar Marković Toza", s tim da kasnije završava i Srednju mašinsku školu, gde dobija zvanje mašinskog tehničara.

Upisao je Koljac i Mašinski faks koji, nažalost, nije završio. Uporedo sa školovanjem bavio se muzikom od svoje pete godine, pa zato danas svira osam žičanih instrumenata koji se mahom sviraju u Americi. Pošto mu je otac Dušan Papić bio zaljubljenik u kantri američku muziku, ali i bluz i džez, imao je tu sreću da i on sa svojim bratom odrasta uz te žanrove. Kada je reč o izlascima, uglavnom je voleo da ide na koncerte po inostranstvu. 


Za svog pokojnog oca Dušana slobodno mogu da kažem da je bio legenda Novog Sada. Svirao je i on gitaru, a tu ljubav preneo je na brata i mene. Brat Sava svira gitaru i bendžo, žičani instrument sa tankom membranom. Originalni oblik instrumenta su kreirali Afroamerikanci u Sjedinjenim Državama i danas se često vezuje za narodnu i kantri muziku, dok se kod mene na prvi pogled rodila ljubav prema pedal stil gitari u koju sam i dalje zaljubljen, kao što je bio i moj tata – priča Slobodan

A kako bi napravio prvu novosadsku pedal stil gitaru, Slobodanov otac je jednu morao da poruči iz Amerike i do davne 1970. godine, gde je ona u to vreme koštala kao prosečna vikendica. S obzirom na to da mu je otac bio mašinski inženjer preslikao ju je, kako bi kasnije počeo da pravi svoju verziju. Slobodan ističe da su, uporedo sa očevim projektom od 1976. do 1978. godine, on, brat i tata pohađali školu dopisne gitare kod čuvenog profesora Džefa Njumana koji je pokrenuo školu za gitariste u Nešvilu, Tenesi, a koja je nosila njegovo ime. Ovo je tada bila, zapravo i jedina škola na svetu za gitare od pedal čelika. 


Pre 40 godina nije bilo interneta i, po mom mišljenju, vrlo je interesantno funkcionisala dopisna škola. Uplatiš 20 dolara, a na kućnu adresu ti stigne pismo gde ti profesor pošalje note i zada domaći. Ti snimiš note i melodiju na kasetu i pošalješ mu, a onda s nestrpljenjem očekuješ šta će profesor da napiše i da ti pošalje novi zadatak. Moj tata je rekao da sve to radi zbog mene, kako bi kod moje mame opravdao 7.000 dolara koliko je potrošio na ovu edukaciju, ali i za instrument. Inače, jako je bilo teško doći do novca za taj veliki instrument. Zato smo osamdesetih godina prošlog veka potrošili dosta para, truda i rada na pravljenje instrumenta, a u čemu smo na kraju i uspeli, te smo je završili 1987.godine – ističe sagovornik. 

Gitara je tada, kao i njihova radionica, koja je ugašena nakon smrti Slobodanovog oca, dobila ime "Promat". Slobodan kaže da njegovog brata taj posao nije zanimao, ali je on nastavio samostalno da ih pravi. 


Prvi promoter njihove pedal stil gitare bio je zagrebački bend
Plava trava zaborava koji je svirao kantri i vestern muziku, a to prijateljstvo sa članovima benda Slobodan gaji i dan danas. Objašnjava da se ova gitara poprilično razlikuje od "običnih", a reč je o čeličnoj gitari sa pedalama i polugama za kolena koje menjaju visinu tonova određenih žica, kako bi se omogućilo sviranje raznovrsnije i složenije muzike. Kao i sve čelične gitare, može da svira neograničeno jer daje klizne note i duboke vibracije, što je karakteristično i za ljudski glas. Slobodan navodi da su pedale dodate gitari od 1940. godine, a sve to je omogućilo izvođačima da sviraju dursku skalu bez pomeranja takta, kao i da guraju pedale dok udaraju akord, što opet stvara jedinstven zvuk koji je svojstven za kantri i zapadnjačku muziku. 

Bend Plava trava zaborava je prepoznao ljubav prema toj izvornoj američkoj muzici i zato im je ova gitara bila kao "dar s neba". S druge strane, i mojoj porodici je takođe bila nešto sveto jer smo imali sve te note i bili smo zaljubljenici u taj zvuk. Stoga se u našoj kući stalno slušala i svirala američka muzika poput kantrija, bluza i sving džeza. Nažalost, kod nas u mlađim generacijama nije zaživela, jer su je slušale generacije do 1940. godišta. Posle te generacije, nikome u Srbiji nije bila zanimljiva i zato je i nestalo interesovanje za pedal stil gitaru, lab gitaru i bendžo. Znači ti instrumenti se ne koriste kod nas. Razlog tome je verovatno finansijski momenat, jer da bi čovek kupio dobar instrument mora da izdvoji veliki novac, a i potpuno se drugačije svira od "obične gitare" – pojašanjava Slobodan i napominje da je od njega gitaru kupio i muzičar Damir Bešić iz Hrvatske koji već decenijama živi i radi u Americi. 

Njegovu gitaru ima i Mirko Tomić, frontmen benda Mirko Tomić Bluz benda sa kojim je takođe prijatelj. Navodi i da je novosadska javnost podrobnije upoznata s ovim instrumentom 1987. godine kada ju je u emisiji "Subotom sa vama" promovisao pokojni voditelj Milorad Crnjanin

Prema njegovim rečima, muzičari koji sviraju ovaj instrument trebalo bi da su zaista vični tome pošto pedal stil gitara ima neobične fizičke zahteve. Naime, kod sviranja ovog instrumenta potrebna je istovremena koordinacija obe ruke, obe noge i oba kolena, jer kolena zapravo upravljaju polugama na medijalnoj i bočnoj strani svakog kolena. 


Mi smo imali pojedinačnu proizvodnju ovih gitara i svaka je bila numerisana svojim rednim brojem. Inače, između gitare i pedal stil gitare ogromna je razlika, kako u zvuku, tako i u drugim segmentima. Zapravo ova gitara je odgovor američkih muzičara koji sviraju kantri, bluz, džez na havajsku gitaru. Amerikanci su želeli da pokažu i dokažu da imaju svoj instrument. Prvenstveno su napravili stil gitaru koja je ličila na havajsku, a onda je 1964. godine gospodin Ešli napravio metrički sistem gde se zatežu i opuštaju žice na E9 i na C6 štimu. Tako je uspeo da napravi pravu revoluciju u kombinaciji akorda sa menjanjem pedala tonova (celih i polutonova) na jednom mestu – otkriva Koljac za portal Moj Novi Sad. 

Uporedo sa izradom gitara, on se uspešno bavi muzikom što potvrđuje i njegovo učešće u mnogim novosadskim bendovima. S obzirom na to da za naše uslove svira poprilično neobičan instrument, rado je viđen gost i na koncertima grupa koje preferiraju ovu vrstu muzike, a jedan od tih bendova je i Vojvođanski bluz bend. Kako kaže, brat i on nisu slušali domaću muziku, ali su prepoznali mnogo domaćih rok plagijata američke kantri muzike, a jedna od najpoznatijih prepevanih pesama je "O Lola".


U našoj muzičkoj kulturi preskočen je taj period slušanja kantri američke muzike i odjednom se pojavio rok koji je bio i do danas ostao vrlo popularan. Kada se rok pojavio u Jugoslaviji napravio je bum, a pošto sam ljubitelj prethodnice roka trudio sam se da kroz svirke promovišem izvornu američku muziku i zato sam osnovao svoj bend Kukuruzovina. U bendu je usnu harmoniku svirao Željko Đurđevac Žiksa, frontmen legendarnog novosadskog benda Sing sing singers i član benda Šinobusi, Aleksandar Popov bas i Aleksandar Milovanović (bubnjevi) – kaže Slobodan. 


Takođe, svirao je i u
bendovima Bula Bula i Ožežis, a trenutno radi na jednom muzičkom projektu i priprema se za saradnju sa jednim inostranim bendom. 

Ovo je jako težak instrument, kao klavir i teško ga je nositi sa koncerta na koncert, ali je ljubav prema njemu neograničena. Da bi se ova gitara napravila potrebno je između 9 i 12 meseci i zato one koštaju između 3.700 i 4.000 evra, a u inostranstvu čak između 12.000 i 13.000 hiljada dolara – zaključio je Slobodan. 

Oceni vest:
22
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • gitarista

    pre 57 dana i 23 sata

    Svaka cast! Nije mi bilo poznato da imamo vrsnog graditelja celicne gitare u blizini!

    I dan danas se secam koncerta u Kulturnom centru osamdesetih gde se sretoh prvi put s tim instrumentom.

    Oceni komentar:
    0
    9
  • Damir Bešić

    pre 56 dana i 5 sati

    prijatelj sam obitelji Papić još od davnih 80tih kad sam kupio svoju prvu pedal steel gitaru od Gospodina Dušana Papića, i čast mi je svirati gitare koje su on , Koljac i brat Sava radili u Novom Sadu … njihove gitare vrlo su cijenjene ovdje u Americi … mogu reći da su Promat gitare u samom svijetskog vrhu po tonu i kvaliteti … ja sam svirao svoju po cijelom Nashvilleu , a probali su ih i mnogi profesionalni pedal steel gitaristi ovdje i također zaključili da su vrhunske kvalitete .,.

    Oceni komentar:
    0
    4
  • Slobodan

    pre 55 dana i 7 sati

    Hvala na ljepim komentarima..
    Dodao bih da je “ Koljac” nadimak dobijen od Djoleta Balaševica iz 1972 i za mene i za brata Savu..vecć 50 godina!

    Oceni komentar:
    0
    3