NOVOSAĐANI: U novosadskim klubovima i kafićima promovišu se pogrešne vrednosti

Doselio se u Novi Sad pre dve godine da bi studirao. Iako nije odavde, sada se već skoro potpuno oseća kao Novosađanin. Takođe, drago mu je ako je u ovaj grad uspeo da donese i nešto novo.

Stefan Dejanović rođen je 1996. godine u Bačkoj Palanci. Nakon završene gimnazije došao je u Novi Sad da studira. Trenutno je na drugoj godini smera za primenjeno softversko inženjerstvo na Fakultetu tehničkih nauka.

- U glavni grad Vojvodine dolazio sam redovno i kao srednjoškolac, jer pored dede i ujaka koji žive ovde imao sam i devojku koju sam redovno posećivao. Kada je došlo vreme za studiranje, nisam se mnogo kolebao. Novosadski FTN je ipak nadaleko poznat, a sam grad pleni svojom mirnoćom. Beograd je za mene džungla na asfaltu – kaže Stefan.

Sagovornik portala mojnovisad.com dane provodi slušajući predavanja i vredno spremajući se za kolokvijume i ispite. Trenutke opuštanja koristi da bude s drugarima, ili da pogleda neki film preko interneta.

- Dosta vremena provedem na fakultetu i učeći, ali uveren sam da će se to znanje jednog dana isplatiti. Ali, uvek se nađe pola sata za kafu sa kolegama. Takođe, dok pravim pauzu tokom učenja, odigram koju onlajn igricu, ili pred spavanje pogledam neki film. Naravno, samo ako sam sve obaveze prethodno završio – priča Stefan.

Naš sagovornik nije ljubitelj kafića i noćnih klubova. Izlasci sa prijateljima znače posetu “studenjaku", Dunavskom parku, ili keju.

- Jedva čekamo da ponovo bude lepo vreme. Sednemo na klupu i družimo se. Provedemo vreme u razgovoru i šali. Tokom proleća i leta bude krcato mladima na ulicama blizu centra, na keju i u parku. To je tako jer ljudi nemaju para. Radije će zajednički kupiti sok, ili pivo od dve litre u radnji i podeliti ga, nego da za iste pare kupe sebi čašu koka-kole, ili malog piva u nekom lokalu. Takođe, atmosfera na klupi je mnogo opuštenija, svi su normalni i možeš sa svima da se družiš – objašnjava Dejanović.

Stefan tvrdi da su kafića i klubovi u Novom Sadu, uglavnom svi, koncipirani na sličan način. Pušta se turbo-folk muzika i promovišu se pogrešne vrednosti.

- Ja sam više alternativni tip. A za takve nema puno mesta za izlaske. Možete vi čuti i rok, rejv i tehno muziku u nekom lokalu, ali, nažalost, to je retkost. Stičem utisak da su ljudi nekako bolji na alternativnim dešavanjima. Ne bude tuča, jer tamo i nema toliko agresivnosti, nekako bude relaksiraniji ambijent. Nažalost, u najvećem delu naše države je upravo suprotno – kaže Stefan.

Kolege i prijatelji našeg današnjeg sagovornika nisu optimisti kada razmišljaju o budućnosti Srbije.

- Većina mladih kojima sam okružen shvataju kako stvari stoje u ovoj zemlji i zato skoro svi žele da odu odavde. Moja želja je da postanem IT inženjer i da posle završetka studija ostanem u Novom Sadu nekoliko godina i da radim u struci, kako bih se profesionalno usavršio. Ako se do tada ne promeni situacija u Srbiji, a verovatno neće, i moji su planovi da odem za inostranstvo i da tamo živim normalno, ne misleći na egzistencijalne probleme – iskren je Stefan.

Foto: Privatna arhiva