NOVOSAĐANI: Uvek treba da se trudimo da menjamo stvari nabolje

Muzika mu je oduvek bila ljubav i hobi, pa ga mnogi poznaju po nadimku DJ Skadam. Oni koji prate politiku zapamtili su ga i kao jednog od najmlađih predsednika Skupštine grada.

Aleksandar Jovanović rodio se u glavnom gradu Vojvodine 1976. godine. Zbog očeve profesije, deo detinjstva proveo je u Kuvajtu. Nakon povratka, u Novom Sadu je završio srednju školu i studije sociologije. Danas je oženjen i otac je dvoje dece. Uporedo s aktivnom političkom karijerom, nedavno je odlučio da se oproba i u ugostiteljstvu, stvorivši malu oazu mira u centru grada, pod imenom “Novosađanin”.

- Otac je kao lekar dobio posao u Kuvajtu i moja majka, brat i ja smo otišli s njim. Bio sam osnovac i sećam se da sam išao u englesku školu, a jedna od tadašnjih učenica bila je i sadašnja princeza Jordana. To je period od 1987. do 1990. godine, sve do početka rata u toj državi – priseća se Jovanović.

Nakon povratka u Jugoslaviju, sagovornik portala mojnovisad.com nastavio je školovanje u rodnom gradu i posvetio se svojoj velikoj ljubavi – muzici.

- To je strast koja me prati od malena. U srednjoj školi sam počeo da slušam pank, pa ska zvuke, nešto manje rege, znači – ono što je bilo vezano za subkulturu. Muziku sam počeo puštati u proleće 1997. godine u lokalu “Soul In”, poznatijem kao “Atrijum”. Fotokopirali smo plakate na A3 formatu i od toga pravili kolaže kojima smo najavili nastup. To nikad nije bila moja profesija, već ljubav i hobi i nešto što mi je ostalo u lepom sećanju – priča Aleksandar i nastavlja:

- Posle sam muziku puštao samo privatno, u krugu prijatelja. Imao sam i veliku kolekciju ska muzike (diskovi i ploče), ali sa pojavom MP3 formata, koji je promenio vizuru kolekcionarstva, ona je izgubila na značaju, jer danas se samo gleda koliko imaš gigabajta muzike – kaže Jovanović.

Međutim, muzika nije jedina stvar koja je zanimala tada mladog Novosađanina. Još kao maloletnik, 1991. godine ušao je u prostorije Lige socijaldemokrata Vojvodine da bi tražio nalepnice i ostao je aktivan u stranci naredne tri godine.

- Ponovo sam se društveno-politički aktivirao negde 1996. godine. Paralelno u omladini stranke, ali i u glavnom odboru studentskog protesta u Novom Sadu. Kasnije nisam ulazio u studentske organizacije, jer nisam želeo to da mešam sa politikom, već sam se posvetio samo stranci – objašnjava Jovanović.

Godine 2000. postao je odbornik u Skupštini grada i ubrzo i šef odborničke grupe LSV. Tokom trećeg mandata, 2008. godine izabran je za predsednika Skupštine grada.

Iako se već uveliko bavio politikom, Aleksandrova ljubav prema muzici nije jenjavala. Od 2004. redovno je puštao muziku na Rege stejdžu Exit festivala.

- Ove godine nastupam opet, u nedelju, 9. jula, u 19.30 časova. Volim taj festival, iako znam da ga je Novi Sad teško prihvatio i da ga još uvek vari. Ali, to je manifestacija koja mnogo znači, ne samo za naš grad, nego i za celu Srbiju. Doneo je promociju Petrovaradinske tvrđave i to je važno, jer, ipak, Novi Sad u evropskim okvirima nema neki preteran značaj. Ljudi u našoj državi generalno imaju previsoko mišljenje o sebi i to nije dobro, jer onda ne unapređujemo sebe već postižemo upravo suprotan efekat. Zato uvek treba da se trudimo da menjamo stvari nabolje – iskren je Jovanović.

Nošen tom idejom, Aleksandar je nedavno otvorio kafić pod imenom “Novosađanin”, u strogom centru grada.

- Otkad imam decu, bavim se pomalo drvenarijom, sređivanjem zelenila i farbanjem. Lepo sam uredio porodično dvorište. U jednom momentu sam se zapitao – zašto ne bih stvorio jednu mirnu oazu sa kvalitetnom i šarolikom ponudom hrane. Mesto gde se pre podne može nešto lepo popiti i pojesti. Trenutno nudimo tri vrste baget sendviča, imamo lepa peciva i obrok salate. Planiramo uvesti i novopazarski ratluk, ali i druge đakonije. Novi Sad ima četiri zvanična imena i to retko koji grad ima. Zato je i ime Novosađanin, jer su obroci raznovrsni, baš kao i sam grad – završava svoju priču naš sugrađanin Aleksandar Jovanović.