NOVOSAĐANI: Vladica na flauti svira sve – od kola, preko džeza, do hevi metala

Na flauti svira sve, od harmonikaškog kola, preko pop hitova, do fankija ili hevi metala. Njegove originalne izvedbe klasične, narodne, pop ili džez muzike nikog ne ostavljaju ravnodušnim, a na većini događaja sviranje kombinuje i sa pevanjem.

Vladimir Stanković Vladica rođen je 1972. godine u Novom Sadu. Posle završene osnovne i srednje muzičke škole, završio je Akademiju, a potom i specijalističke studije. Nekoliko godina radio je kao profesor muzičkog u Saobraćajnoj školi, a poslednjih 15 godina je solista u orkestru RTV-a. Pored toga, svira i na raznim drugim događajima, od najelitnijih svečanosti, do privatnih proslava. Kao diplomirani muzičar flautista, solista na flauti i vokalni solista, specifičan je po tome što svaki svoj pevački nastup prati sviranjem flaute. U našem gradu je prvi koji se usudio da na ovom duvačkom instrumentu iznese i neke kompozicije koje ne spadaju u klasičnu muziku, dok na nivou Srbije to radi još samo njegov kolega Džimi iz orkestra RTS-a. Otac je četvoro dece, sa kojom se trudi da gaji sjajne odnose. Iako već ima zadivljujuću profesionalnu istoriju, popriličnu popularnost stekao je nedavno, učestvujući u TV emisiji "Nikad nije kasno".

U pomenutu emisiju prijavio se na nagovor svojih kolega, nemajući preterana očekivanja. Ipak, svojim originalnim muzičkim izvedbama u potpunosti je šarmirao i žiri i publiku, pa je prošao i u treći krug.

– Iznenadila me je ovolika popularnost, učešće mi je napravilo pravi bum u životu. Čuo sam da imam i fan klub, a svakodnevno mi se javljaju ljudi svih generacija koji žele da uspostave kontakt sa mnom – iskren je Vladica, dodajući da je posebno srećan jer ga , iz emisije u emisiju, verno prate njegove tri gracije, ćerke Lea, Mia i Dunja, dok ga najmlađi, sin Aleksej, bodri preko TV ekrana.

Još kao tinejdžera, njegova muzička (i karakterna) radoznalost stvorila mu je potrebu da istražuje različite muzičke žanrove i kombinuje do tad nespojivo.

– Kad sam završavao osmi razred i nižu muzičku školu, moja mama, koja je bila član hora SNP-a, me je podstakla da krenem u KUD "Sonja Marinković". Tu sam se "primio" na izvornu muziku i osetio svu lepotu zajedničkog sviranja. To me je "kupilo" za sva vremena. Tu je bila i moja koleginica Sanja Stijačić, od koje sam kupio neke cake. Paralelno sa formalnim obrazovanjem, slušao sam sve i svašta, a na mene je poseban utisak ostavila kaseta Georgi Zamfira, koju sam slučajno dobio. Kasnije sam prešao u KUD "Svetozar Marković", sa kojim sam osetio putovanja i druženja i uvideo da je muzika jedna velika širina. Posle završene Akademije sam dobijao knjige sa Berklija, pa sam skidao te skale – kaže sagovornik portala Moj Novi Sad.

Radi i kao studijski muzičar, a učestvovao je na mnogim impozantnim događajima: u Sava centru na koncertu Bore Dugića, na Kolarcu na godišnjici Velikog narodnog orkestra RTS-a, humanitarni koncert u Sinagogi, koji mu je posebno drag, jer su skupili veliku sumu novca za Sigurni žensku kuću, imao je i dva solistička koncerta u Italiji...

– Flauta je izuzetno popularan instrument, ali je kompozitori i aranžeri ne troše koliko bi moglo. Ona je apsolutno asocijacija na klasiku, ali na njoj možeš da sviraš sve. Ja sam uspeo da nametnem taj stil i sada ima mladih koji se interesuju za njega i drago mi je što sam im inspiracija. Desilo mi se, kad sam svirao na Kolarcu, na koncertu našeg poznatog harmonikaša Slavka Mitrovića Caleta, koji sad vodi omladinski orkestar RTS-a, a tada je vodio narodnu filharmoniju, da su mi se dva mlada momka obratila i rekla da su skinuli neke note slušajući moje snimke na Jutjubu. To znači da sam omatorio – kroz smeh priča Stanković.

Ljudi se, na svadbama i drugim proslavama na kojima peva i svira, poprilično iznenade kad Vladica otvori flautu, ali već nakon što čuju prvu numeru koju izvede, prilaze da ga pitaju kako da ga angažuju. Mnogi ga pitaju i da li je to klarinet, očigledno mešajući ta dva instrumenta.

Nedavno je sa svojim ansamblom održao koncert za flautu i veliki narodni orkestar, na kojem su izveli od srpskih izvornih kompozicija do virtuoznih kompozicija narodnih kola i rumunskih. Koncert je sniman u muzičkom studiju RTV-a.

– Žao mi je što smo izgubili Studio "M", najbolji muzički studio na ovim prostorima za javno emitovanje muzičkih emisija i koncerte sa publikom. To je sad nekakav muzej, iako nije bilo nikakvog razloga za to. Novi Sad je do skoro imao veliki hendikep, jer do skoro nismo imali salu za koncerte. Akustika u SNP-u i Sinagogi nije odgovarajuća, tek skoro smo dobili Gradsku koncertnu dvoranu, pri Muzičkoj školi. Ali, za Studiom "M" me boli duša, jer je zadovoljavao sve standarde i kao muzičar to izuzetno zameram odgovornima – poručuje novosadski flautista.

Prisetio se i jedne anegdote, kada su mu note ostale na krovu auta, a sa kvartetom je krenuo da svira na Svetosavskom balu u, ni manje ni više, Belom dvoru.

– Plan je bio da sviramo bečke valcere, a potom naše kompozicije, poput onih od Kornelija Stankovića. S obzirom na to da sam u Beograd stigao bez nota, morao sam da se snađem kako znam i umem. Malo sam virio u note kolege koji svira klavir, nešto je bilo po sećanju, ali mi nije bilo dobro. Sve je ispalo super i niko ništa nije primetio, samo ja znam kako mi je bilo – priseća se vrsni muzičar.

Naš sagovornik je i vrlo human, te se rado odaziva svakom humanitarnom koncertu na koji ga pozovu i izražava svoje veliko žaljenje što se bolesni leče na ove pomoćne načine, umesto o trošku države.