Izvor: mojnovisad.com / / Autor: Aleksandar Jovanović Fotografija: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com, arhiva "HCF – Majkine poslastice"
NOVOSAĐANI: Zaboravljena poslastica kao dobra poslovna ideja
Od proizvodnje orijentalne poslastice koja se služi uz crnu kafu napravila je unosan posao. U postizanju uspeha imala je nesebičnu podršku i pomoć porodice. Njena ulica odiše mirisom rahat-lokuma koji sprema, a u čijim ukusima uživaju mnogi širom zemlje.
Sandra Krkljuš je rođena u Novom Sadu 1969. godine. Završila je Višu medicinsku školu u Beogradu i zaposlena je u Kliničkom centru Vojvodine. Pre pet godina pokrenula je u porodičnoj kući radionicu za izradu ratluka "HCF – Majkine poslastice". Danas na tržištu, sa dvadeset i četiri različita ukusa tog slatkiša, pokriva mnoge krajeve Srbije. U poslu joj pomažu suprug Dragan i ćerke Tina i Nađa.
– Ideja za biznis je došla od mog muža koji je istraživao tržište i došao do zaključka da se radi o zaboravljenoj poslastici koja se može naći u marketima, ali nije baš vidljiva. Planirali smo da ponudimo nešto bolje od već postojećeg. Pored namere da uvečamo kućni budžet motivisala me je i misao da uradim nešto za sebe, ali i za svoju decu – počinje svoju priču Sandra i nastavlja:
– Registrovala sam firmu 2014. godine i prvih dvanaest meseci je prošlo u pripremama. Adaptirali smo sobe u kući od kojih su nastale radionice i uvezli smo iz Turske mašinu za pravljenje ratluka. Dosta vremena sam potrošila i na isprobavanju recepture. Prvo sam kuvala u šerpi, a kasnije u mašini, i ono što u početku nije uspelo to smo bacali – priča Krkljuš.
Sagovornica portala Mojnovisad.com je modifikovala recept domaćeg ratluka koji je porodica nasledila od bake njenog supruga. Proizvodnja je počela 2015. godine, a sa njom i borba za tržište.
– Komšija koji pored nas drži radnju ponudio se da prodaje naš ratluk i pristali smo i tako je počelo. Takođe, reklamirali smo se i preko Fejsbuk grupe Mame Novosađanke i to nam je puno pomoglo da dođemo do prodavaca. Koristili smo društvene mreže i napravili smo profil radionice na Fejsbuku pre koje nas klijenti često kontaktiraju. Redovni smo izlagači na "Trgu preduzetništva" i "Noćnom bazaru" – objašnjava Sandra.
Kako je potražnja rasla tako je mala radionica izbacivala sve veći broj različitih ukusa ove poslastice, a Ulica Bogoboja Atanackovića sve više je mirisala na ratluk.
– Trenutno pravimo dvadeset i četiri vrste. Najpopularniji ukusi su puter-vanila, lešnik, malina, borovnica, menta, a pistacija je nešto novo i očekujemo od nje mnogo. Svi u porodici degustiramo nove arome koje smišljamo sami, ili nam ideje daju sami klijenti. Vlasnik jednog lokala na Kopaoniku tražio je limun-đumbir i taj ratluk je postao hit i opstao je do danas – kaže Krkljuš.
A količina ratluka koja se kuva je po potrebi, kako bi bio svež kada stigne do potrošača. Ali "HCF –Majkine poslastice" mesečno napravi barem pola tone ovog slatkiša kojim snabdeva mnoge radnje i ugostiteljske objekte u Srbiji.
– Sam proces spremanja nije komplikovan, ali je dugotrajan. Osnovni princip nastanka ratluka je na bazi kristalizacije šećera, i on se tri sata ukuvava (toliko radi mašina). Smesa je ista za sve, a završetak je različit zavisno od ukusa i dodataka – objašnjava novosadska preduzetnica.
Trud i kvalitet su se isplatili, jer je ratluk porodice Krkljuš postao nosilac brenda "Bačka". Sandra je nedavno preko Regionalne razvojne agencije "Bačka", sa još devet preduzetnika, posetila Festival gastronomije u Veroni, gde je sa svojim proizvodom predstavila Novi Sad i Vojvodinu.
– Srećna sam zbog svega. Ovo je porodični posao koji je održiv i svako ima svoje obaveze. Suprug je inženjer i idejni tvorac ovog posla. On je zadužen za nabavku reporomaterijala i knjigovodstvo, a ćerke za promociju i prodaju. Tina studira animaciju i inženjerstvo i dizajnirala je našu etiketu. Nađa je na studijama biotehnologije hrane i ona je više zainteresovana za proces proizvodnje. Svako je doprineo svojim znanjem i talentom i nismo morali angažovati stručnjake sa strane – kaže Krkljuš.
Iako voli svoj posao u zdravstvu, Sandra se nada da će jednog dana moći u potpunosti da se posveti proizvodnji ratluka.
– Kada stignem kući sa posla ulazim u radionicu i ostajem tamo do deset sati uveče. U početku je bilo teško, ali sad sam se uhodala i savladala tehnologiju. Više mi nije naporno, već mi predstavlja sve veće zadovoljstvo i uživam u pripremi ratluka – završava svoju priču Novosađanka Sandra Krkljuš.
Tekst: Aleksandar Jovanović
Fotografije: Aleksandar Jovanović i arhiva "HCF– Majkine poslastice"
Novosađanka
pre 2007 dana i 3 sata
Ja njjihov ratluk trošim već barem dve godine. Omiljeni ukus mi je pomorandža. Posebno super zimi uz kaficu.
Milos
pre 2007 dana i 3 sata
svaka cast, ovo je za svaku pohvalu i za primer. Rad se uvek isplati
Marija Srdić
pre 2007 dana i 3 sata
Bravo za Sandru! Ratluk iz njene manufakture sam probala. Preukusan :-)