Novosađani: Zanatlija za novosadske dame i gospodu

Obućar Aleksandar Bračer, poput mnogih drugih, preko interneta je predstavio svoju kreativnost i umeće. Njegove cipele brzo su našle put do zadovoljnih mušterija, a sve to trebalo bi uskoro da bude dostupno i u radnji koju planira da otvori.

Dok se to ne desi, ovaj dvadesetsedmogodišnji mladić nastavlja da koristi sve blagodeti društvenih mreža da bude još dostupniji, uvodeći nove i zanimljive načine poručivanja. Novosađani će tako, preko svojih pametnih telefona, uskoro moći da naruče ručno izrađenu obuću – po sopstvenom dizajnu, ili birajući između ponuđenih modela, .

Aleksandar se rodio u Somboru, gde je završio srednju školu za modelara odeće (nije bilo smera za obućare) i počeo da radi sa ocem, koji je, pored popravke cipela, počeo i da ih prodaje. Nakon uspešnog poslovanja u rodnom mestu, sagovornik portala mojnovisad.com, odlučio je da se sa suprugom Sarom preseli u Novi Sad, kako bi oprobao poslovnu sreću u glavnom gradu Vojvodine.

- Porodica je pre 15 godina počela sa prodajom obuće u Somboru. Posle nekoliko godina otvorili smo još jednu radnju, posao je išao dobro i tada smo se odlučili za sopstvenu proizvodnju i otvorili smo fabriku. Početak je bio težak i mnogo smo učili na sopstvenim greškama – iskren je Bračer i nastavlja: - Počeli smo da ubacujemo u prodaju i naše modele, ali smo paralelno sa tim pravili i obuću po želji mušterija. Prošle godine sam se oženio, a supruga i ja smo odlučili da se doselimo u Novi Sad.

Bračer je na Grbavici, u ulici Miše Dimitrijevića, zakupio lokal od bivšeg kolege obućara i trenutno privodi renoviranje kraju.

- Pored popravke, nameravam da radim i ručno rađenu obuću po meri, a prodavaću i modele iz naše serijske proizvodnje. Sajt lokala je još u izradi, ali je interesovanje veliko na našem Fejsbuk profilu (Bratscher custom shoes). Budućim mušterijama se dopada činjenica da oni mogu biti dizajneri. Sami biraju model, boju i dezen. Trenutno su najveći hit plitke spenserice, kako muški, tako i ženski modeli. Posle njih slede oksfordice, a preko leta espadrile i sandale. Popularne su i ženske čizme s resicama sa strane – objašnjava Aleksandar.

Iz iskustva, ovaj zanatlija tvrdi da polovina kupaca uzima gotove modele, a druga polovina dolazi sa sopstvenim idejama. Ponekad se i sam iznenadi kreacijama svojih mušterija.

- Mladi žele da budu originalni i smišljaju svašta. Nedavno je došao momak koji je rekao da želi Al Kapone cipele, drugi je tražio oksfordice u tri boje. Stariji vole klasične stvari i važna im je udobnost. Sve proizvodimo od kože. Onima koji puno šetaju uvek preporučujemo đon od kuvane gume (žilava guma), a onima koji su češće u kolima, oni mogu kupiti cipelu i sa tanjim đonom. Mnogi donesu skicu, ili pokažu fotografiju željenog modela u mobilnom telefonu. Često dolaze i ljudi koji imaju veoma mala, ili veoma velika stopala, pa im je problem kupovina obuće - priča Bračer.

 Mušterijama se uvek prvo izmeri noga, a nakon toga biraju model kalupa i boju koju žele.

- Posle toga crtam model, sečem materijal i onda dolazi red na šivenje. Za probu se napravi cipela bez đona. Ako ona prođe u redu, stavljam đon i tabanicu. Na kraju sledi finiširanje, glancanje i pakovanje u kutiju. Proces traje do dve nedelje – kaže Aleksandar.

Bračer namerava, uskoro, da svoje modele cipela iz serijske proizvodnje plasira na svetsko tržište. Smatra prednošću upravo to što su među retkima koji štampaju dezene na koži.

U retkim trenucima predaha, kada ne radi, ovaj mladi zanatlija slobodno vreme provodi sa suprugom Sarom, koja je na trećoj godini farmacije.

- Lepo se slažemo, ja radim, a ona uči ceo dan, kada stignemo odemo na Frušku goru, Petrovaradinsku tvrđavu, ili odemo u posetu roditeljima. Kada je izrada cipela u pitanju, supruga je uvek prioritet – priča Aleksandar sa osmehom na licu.

Za Novosađane tvrdi da su prijatni i kulturni.

- Mnogi dolaze i pitaju kada ćemo otvoriti radnju. Znaju šta žele, koje cipele. Ti ljudi su dame i gospoda, zato i volim da radim s takvim osobama – iskren je Aleksandar Bračer.