Novosadske mere štednje: Biciklom na posao, a po garderobu i hranu na buvljak

Novosađani se na razne načine dovijaju kako bi preživeli do sledećeg meseca...

Krpljenje kućnog budžeta je starijim generacijama već uveliko poznata sportska disciplina, jer se devedesetih preživaljavalo "na mišiće" – uz malo novca i prazne rafove. Sada su prodavnice pune, ali je novca i dalje malo, pa su naši sugrađani uveli lične mere štednje. 

Odlazak biciklom na posao postao je mnogim Novosađanima rutina. Svi oni moraju ovo prevozno sredstvo čuvati, jer su krađe dvotočkaša sve učestalije.

- Mesečna karta za gradski prevoz me je koštala nešto više od 2.000 dinara. Sada je i cena karte poskupela i nije mi problem da vozim bicikl do posla. Ova zima je blaga, tako da me je vreme poslužilo. Iako se čini da 2.000 dinara nije mnogo, meni i to znači, jer imam malo dete i za te novce mogu njemu kupiti igračku ili odeću. Da koristim automobil, trebalo bi mi nekoliko hiljada dinara. Tek to mi je nedostižno – navodi Robert Z., koji s platom od 35.000 dinara prehranjuje tročlanu porodicu.

Kaže da ima sreću što je stan nasledio od dede, jer bi, u protivnom, podstanarski život u Novom Sadu bio agonija.

- Ukoliko je jaka kiša ili sneg, ne mogu voziti bicikli, i tada mi jedino preostaje gradski prevoz ili da pešačim. Nije to ništa strašno. Radim u kancelariji, te mi šetnja prija. Ipak, ima onih ljudi koji obavljaju teške fizičke poslove, i njima svakako nije do šetnje, te onima koji nemaju automobil gradski prevoz i te kako služi i odgovara – kaže Robert.

Vožnja automobilom se svela na minimum, a letnji dani su meka i medina za sve ljubitelje vožnje bicikla, ali i za one koji žele da uštinu koji dinar na gorivu.

Odlazak na Najlon pijacu petkom ujutru postao je obaveza za mnogobrojne Novosađanke koje žele da obnove garderobu. Godinama unazad naše sugrađanke u kupovinu krpica odlaze na ovaj poznati buvljak, a nisu im strane ni prodavnice polovne odeće.

- Petkom ujutru je najbolji izbor, zato tada odlazim. Nije mi teško da ustanem ujutru, a za te pare koje pazarim sve se isplati. Naoružam se strpljenjem i imam živaca da biram garderobu. Tu je jedino problem što roba nije sortirana. Moram priznati da su cene pre pet godina bile daleko povoljnije. Potražnja je sve veća, pa prodavci malo i dižu cene – priča nam Nikolina S.

U prodavnicama polovne garderobe je za 1.500 dinara moguće kupiti i pantalone i sako. Tokom akcija moguće je pazariti i više od četiri odevna predmeta za te novce.

- Bilo je i onih dana kada sam mogla izdvajati 50 evra za garderobu. Međutim, sada imam dete i nisam u mogućnosti za tako nešto. Porodica se proširila, a plata smanjila, te računi povećali. Nema više bahaćenja, niti bacanja novca na skupe krpice – kaže za naš portal Aleksandra T.

Pored prodavnica polovne garderobe koje su sve popularnije u Novom Sadu, tu su i one u kojima je odeća dosta povoljnija u odnosu na butike u tržnim centrima. Takvi butici se nalaze u okolini Futoške pijace.

Sledeća u nizu mera štednje kojoj pribegavaju Novosađani je kupovina hemijskih preparata za domaćinstvo, kao i kozmetike na Kvantašu.

- Godinama kupujem kozmetiku i svu hemiju za kupatilo na Kvantašu. Uštedim 1.000 dinara na svaku kupovinu. Šamponi, dezodoransi i losioni za telo jefintiji su barem za 100 dinara, a prašak za pranje i ostala hemija za kupatilo isto toliko – kaže Jovana B.

Na Kvantaškoj pijaci ima i markirane šminke koja u proseku košta i do 30 odsto jeftintije u odnosu na gradske parfimerije.

- Vikendom je tolika gužva da u radnji mora nas petoro da dežura. Imali smo problema sa pojedinim mlađim kupcima koji su nas krali i zbog toga nas toliko dežura. Vikednom su velike gužve, kao i pred praznike. Posla ima, ali se vidi da ljudi nemaju novca –  navodi Nevena, prodavačica s popularnog Kvataša .

Gordana Kojić, predstavnica sindikata "Solidarnost", kaže da Novosađani žive uz pomoć kredita, a da najviše problema imaju zbog visokih računa.

- Sugrađani sve češće uzimaju kredite kako bi otplatili dugovnja koja imaju. Retki su oni koji s platom mogu da prate život u Srbiji. Upravo zbog toga moraju da pribegavaju merama štednje, jer račune moraju platiti. Prosečne porodice nisu u mogućnosti da štede novac, već moraju da ga pozajmljuju da bi preživeli mesec – napominje Kojić.

Kada se sve sabere i oduzme novosadskim merama štednje moguće je "uštinuti" čak i do 10.000 dinara, ako se računaju troškovi za gorivo, parking, ili gradski prevoz, a tu je kupovina na pijacama i prodavnicama polovne robe.

Republički zavod za statistiku pokazuje da u Vojvodini čak oko 20.000 dinara odlazi na hranu i bezalkoholna pića. Za stan, vodu električnu energiju i gas mesečno je potrebno 10.511 dinara.

Iako Novosađani imaju svoje mere štednje, statistika pokazuje da mogu više da zarade u odnosu na žitelje drugih gradova u Srbiji, ali je potrošačka korpa ipak teška za popuniti.

Izveštaj koji je u novembru mesecu prošle godine urađen u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija na osnovu podataka o vrednosti potrošačke korpe i podataka Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je potrošačka korpa iznosila čak 69.847,72, a minimalna potrošačka korpa 36.249,06 dinara. Prosečna mesečna zarada bez poreza i doprinosa je 47.575 dinara. Tako je za pokriće prosečne porošačke korpe potrebno 1,47 prosečnih zarada, a za minimalnu 0,76 prosečne zarade. Posmatrano po gradovima, kako kažu u izveštaju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, natprosečnu neto zaradu statistika je registrovala u Beogradu (58.902), Novom Sadu (54.799), Pančevu (52.566), Smederevu (49.958) i Užicu (49.145). Prosečna mesečna zarada ispod proseka zabeležena je u Sremskoj Mitrovici (45.413), Zrenjaninu (44.506), Subotici (44.121), Zaječaru (43.834), Kragujevcu (42.926), Nišu (42.521), Valjevu (41.817), Šapcu (41.231), Kraljevu (40.747) i Leskovcu (36.506).

Tekst: Slađana Aničić
Foto: Ilustracije/mojnovisad.com