NOVOSADSKI BENDOVI: Zasvirali u prošlom veku i ne prestaju da praše

Za Novi Sad se može reći da je bio među omiljenim gradovima kod pučanstva diljem Jugoslavije. Tu titulu je zadržao i u okviru novih, za mlađe naraštaje jedinih državnih granica.

Petrovaradinska tvrđava, Štrand, Exit su samo neke od prvih asocijacija na vojvođansku prestonicu. Međutim, naš grad je u vreme "zlatnog doba" Juge, ali i kasnije bio sinonim za dobru muziku. Od ranih šezdesetih godina prošlog veka, pa sve do danas možemo da se podičimo zavidnim brojem bendova, ali i autorski kvalitetnim sastavima.  

Nedavno, "delimično" okupljanje Pekinške patke, koja je u našoj anketi izglasana za jedan od najuticajnijih lokalnih bendova, nagnalo nas je da protresemo novosadsko muzičko nebo i vidimo ima li još aktivnih starih kajli među pojačalima. Smernica nam je bila da su nastali u prošlom veku, tako da bendovi oformljeni 2000. godine i početkom ovog stoleća, a ima ih podosta, ostali su za neku sledeću restrospektivu, iako je više od dve decenije sviračkog staža za poštovanje.  

Atheist Rap, Obojeni program, Love Hunters, Ritam nereda, Vojvođanski bluz bend, Proleće, Zbogom Brus Li, dreDDup, Plavi ptičić, Pero Defformero, Amajlija, Odvojena stvarnost, Griva, The Gift, Pergament, DMT… Među starim pregaocima ima dosta i pojedinaca koji nisu odustali od muzike, pa nas povremeno obraduju nastupom. Sami sa istrumentom ili novookupljenom ekipom, manje je važno. Bitno je da se svira.  

Rokenrol veteranima smo postavili šest identičnih pitanja, pa je zanimljivo čuti kako gledaju na svoje početke, svet oko sebe iz današnje perspektive i genezu novosadske scene. Ispred Atheist repa mišljenje nam je izneo Vladimir Radusinović, alias Radule Lucidny. 

Uporedi Atheist Rap 1989. i Atheist Rap 2022. godine? 

− Atheist Rap je 1989. bio skupina bezbrižnih zajebanata pred kojima se otvarala svetla budućnost, a kojoj je muzika bila zabava i razonoda. Atheist Rap 2022. je skupina sredovečnih ljudi koji pokušavaju da sačuvaju normalnost u ovom nakaznom svetu i podele svoja iskustva sa ljudima voljnim da razmišljaju svojom glavom i to prenesu i mlađim generacijama. 

Gde se nalazio svet krajem prošlog veka, a kakav je danas? 

− Svet je krajem prošlog veka bio u govnima, a sada je potonuo još dublje u ponore septičke jame nazvane "Ljudska civilizacija". Dosegli smo nove granice ljudske gluposti, pohlepe, bezosećajnosti i otuđenosti od prirode i ljudi sistematskim uništavanjem kako ekosistema tako i društvenog sistema. Ogoljeno je licemerje i plitkoumlje moćnika, potiru se naučna dostignuća i širi srednjevekovlje kao protivteža njima (moćnicima), propaganda i medijska manipulacija je nikad jača... Nešto nam se ne smeši bolja budućnost, izgleda da je ovakvo čovečanstvo i nema. Ideologije i filozofije su ispervertovane u korist potrošačkog društva, možda je najveća nada pobuna mladih na kojima bi svet trebalo da ostane.

Novosadska muzička scena nekad i sad? 

− Scena je imala svoje sinusoide i ranije. Trenutna otežavajuća okolnost je globalna situacija, a i lokalna, ali iz đubreta nekad nikne i neko lepo i korisno bilje. Nekada je bilo teže doći do instrumenata i prostora za svirke, danas je publika više naviknuta da joj se sve servira. Muzika je sada lako dostupna i svi su kritičari, lako se kvalifikuje i diskvalifikuje. I pre i sada je bilo dobrih ljudi i bendova.
 

Kako objašnjavaš vašu istrajnost? 

− Nije da nam je dobro, a nije ni da nam je loše. Jednostavno je tako. Toliko smo toga zajedno prošli i dobrog, i lošeg, i protiv toliko vetenjača se borili da jednostavno više ne možemo i ne umemo da se predamo i vodimo "obične" živote. Lično sam pre skoro 20 godina odabrao taj put i nisam se pokajao zbog toga, možda je u nekim periodima trnovit, ali tako je i drugim ljudima koji odaberu da se bave onim što istinski vole. Pri tome smo ispunjeniji i obogaćeniji kroz iskustva, predele i prijateljstva stečena na tom putu.

Koje su najteže i najčešće prepreke na koje ste nailazili na tom muzičkom putu? 

− Najteže je suočavanje sa sopstvenim slabostima, ali iz priloženog se vidi da veoma dobro uspevamo da se izborimo sa tim. I to je jedan od razloga naše dugovečnosti. Što se kolektiva tiče, možda nismo zvezde kakvima nas neki zamišljaju, ali smo zato anti-zvezde koje zabole za glamur i nama nepotrebne obaveze koje status zvezde i veliki biznis donose. Pri tome se prema muzici, organizatorima, prijateljima i publici odnosimo krajnje ozbiljno ili bar koliko smo u mogućnosti spram sopstvenih stanja i mogućnosti. 

Šta bi poručio klincima koji su se latili rokenrola, preporočio pod obavezno neki bend, album, knjigu, film… 

− U zavisnosti od početnih poriva iz kojih su krenuli tim putem, oni koji su u tome čistog srca većinom neće odustati, a neki koji su se slučajno tu našli možda otkriju ispod površine nešto što ih održi na tom kursu. Treba samo biti dovoljno radoznao i stvoriti sebi za bavljenje time prostora i vremena pre svega, kao i po pitanju većine stvari u životu. Kao neke grube smernice na prvu loptu izdvojio bih prvi album The Clash, knjigu "Autostoperski vodič kroz galaksiju", film "Let iznad kukavičjeg gnezda" i album i film "Zid" od grupe Pink Floyd.

Obojeni program je 2020. godine obeležio 40 godina postojanja i 30 godina od objavljivanja prvog albuma "Najvažnije je biti zdrav". Pre godinu dana izdali su deseti studijski LP "2021 = 41". Pioniri jugoslovenske alternativne scene čijim nazivima albuma su se svi čudili, a možda niste znali da početna slova istih su akronim našeg grada. Prvi su bend s ovih prostora koji se pojavio na MTV-u, davne 1993. godine. Njihovi nastupi su uvek posećeni, a nedavna svirka u "Fabrici" je pokazala da ih je publika gladna i posle, zamalo pola veka. 

Ritam nereda prži od 1987. godine, a iza sebe imaju osam studijskih albuma i tri live izdanja. Sinonim su za glasnu, brzu, čvrstu i energičnu svirku sa stilski ukrštenim punk, metal i hard core zvukom. Kako ističu, čist i beskompromisan kvalitet potvrđuje i između ostalih Henry Rollins i Bill Gould, koji su posle slušanja njihovih koncerata tražili da se upoznaju sa bendom. Ritam Nereda beleži i nastupe sa takvim veličinama kakve su Queens of the Stone Age, Motörhead, Red Hot Chili Peppers, Suicidal Tendencies i Buzzcocks. Novosađani će uskoro moći da ih čuju na Blokstok festivalu. 

Blokstok se vraća u park, dva dana u znaku novosadskih bendova

Nekad Seven Sisters, a od 1999. godine godine The Gift je imao trnovit put "Per aspera ad astra". Kako to obično ide s našim gradom, prvo ih je prihvatila publika u regionu, da bi onda i kod kuće doživeli procvat. Sad već uveliko imaju i autorske stvari, svirke su im poseban ugođaj i neraskidiv su deo Novog Sada. 

Bend Odvojena stvarnost je nastao 1992. godine, a jasno vam je da ime nosi po delu Karlosa Kastanede. Prva tri albuma su objavili devedesetih godina prošlog veka, da bi od 1999. do 2012. godine usledila pauza kad se ponovo okupljaju i izbacuju novo izdanje. Pre nekoliko godina izdali su i peti nosač zvuka.

Proleće iza sebe ima četiri albuma, a osnovano je 1990. godine. Njen frotmen i tekstopisac Nebojša Reljin novosadsku scenu smatra jednom od najcenjenijih u Srbiji, pa i bivšoj Jugoslaviji, a njihova pesma "Novosadska"je u našoj anketi ponela epitet najnovosadskije numere. 

Uporedi Proleće 1990. i Proleće 2022. godine?

− Dva potpuno različita benda sa sličnom energijom. Tad smo bili baš mladi, imali po 16, 17 godina, nismo znali da sviramo, ali smo jako želeli da imamo bend. Sada, kao matori konji, znamo da sviramo i dalje imamo bend! 

Gde se nalazio svet krajem prošlog veka, a kakav je danas?

 − Tu je, gde i sad, samo ga gledamo drugim očima. Tehnološki se mnogo promenio, mnogo je sve brže, a ljudski, e tu je druga priča, prilično je u globalu zaglupio. 

Novosadska muzička scena nekad i sad? 

− Novosadska scena je uvek bila bogata bendovima. Mnogo ljudi voli da svira, a od toga se može probrati svašta i dobrog, i manje dobrog.

Kako objašnjavaš vašu istrajnost? 

− Zato što nam je muzika hobi, nemamo presiju zarađivanja za život. Mislim da je to ključ.
 

Koje su najteže i najčešće prepreke na koje ste nailazili na tom muzičkom putu? 

− Mi sami. To što čovek može sam sebi da oteža, ne može niko.
 

Šta bi poručio klincima koji su se latili rokenrola, preporočio pod obavezno neki bend, album, knjigu, film… 

− Da budu iskreni, da rade to samo ako vole, ni zbog čega drugog. A bend, knjiga i film, naleteće im sami.
 

Industrial-rok bend dreDDup je nastao 1997. godine i sa pauzama, traje do danas, a i koncertno je aktivan. Ove godine slave 25. rođendan, pa se nadamo slavljeničkoj svirci. 

 Davne 1979. godine osnovana je Amajlija i svih ovih decenija opstala je sa svojim autorskim delima, a i nastupi nisu manjkali tokom ne tako malog broja godina, pa se njihova muzika, nekako prenosi s kolena na koleno među Novosađanima.  

^{Foto: Petar Lazović}

Oni su tehnički prekvalifikovani folk metal bend, legendarna super-grupa, hipster-folk deter-djent turbo-simfonik gastarbajt-metal atrakcija. Nastali su 1993. godine, pandemija je odložila izlazak novog albuma, ali Pero Defformero gledamo uskoro na Blokstoku.  

Supergrupa Plavi ptičić prepeličić odnosno Plavi ptičić svira od 1991. godine. Izuzetno koncertno aktivni, a na repertoaru su Bitlsi, Stonsi, Kinksi, Dorsi odnosno najveći hitovi šezdesetih godina prošlog veka. Stoga ne čudi epitet da su jedan od najboljih kaver bendova na ovim prostorima, a plejada muzičara koja je prošla kroz bend je za poštovanje.

 
Branko Andrić Andrla je 1968. godine osnovao Novosadski bluz bend, da bi potom Dragan Jurišić Gaga preuzeo sastav i promenio ime u Vojvođanski bluz bend. Kad bi pričali o VBB, to bi bila istorija Novog Sada jer su kroz njega prošle ozbiljne njuške novosadske muzičke scene, a ni nema mesta gde nisu zakuvali igranku. Ova zanimljiva muzička enciklopedija je pre četiri godine oživela i ponovo pronosi duh našeg grada. 
 

Zbogom Brus Li svira od 1992. godine kombinujući pank, rok i vojvođanski melos, nazvavši taj stil pankuburaška muzika. Frontmen benda Slavko Matić nam je pričao u pero. 

Uporedi ZBL 1992. i ZBL 2022. godine?

− Tad smo sve mogli duže, nije samo do muške snage nego i do živaca. Sad smo bolji frajeri. U suštini i dalje smo u obdaništu, jedino što smo sad starija grupa. Nedavno smo snimili ubedljivo najbolji album u karijeri, ali on neće imati toliki značaj kao onaj prvi, nevešti.

Gde se nalazio svet krajem prošlog veka, a kakav je danas? 

− Nije svet toliko bitan, koliko sam čovek i njegova čovečica, a oni se nisu puno makli još od doba kad je homosapiens istrebio neandertalca. Džaba nam tehnologija kada i dalje preovladava sujetologija. Ipak i dalje živimo u dobu daleko boljem od svih prethodnih. Mada je zenit, čini mi se, prošao.

Foto: Neda Ivković
 

Novosadska muzička scena nekad i sad? 

− Danas imaš mnogo više bendova nego onda, ali ta enerđija više nije važna ni opoziciji, a kamoli poziciji, niti finansijerima iz inozemstva, tako da nema više te snage, značaja, te utjecaja. Kvalitativno nije ništa lošije, uprkos tome da je sve već davno odsvirano.
 

Kako objašnjavaš vašu istrajnost? 

− Malo je to i ovisnost, i navika, i stalno vraćanje u doba "prvog poljupca", i rekreacija umesto teretane, i pitanje ličnog opstanka, i tvrdoglavost, i nemanje pametnijih ideja, sve zajedno život kao takav. Svaka nam čast!
 

Koje su najteže i najčešće prepreke na koje ste nailazili na tom muzičkom putu? 

− Uz sve jahače apokalipse koji su jahali zajedno sa nama na tom putu, mislim da smo ipak najveća prepreka bili sami sebi. Odnosno svi ostali osim mene. Ali isto to misle i ostali za sebe.
 

Šta bi poručio klincima koji su se latili rokenrola, preporočio pod obavezno neki bend, album, knjigu, film… 

− Klincima rokerima bih poručio da ne shvate sebe preozbiljno jer ipak je sve to samo popularna kultura, ali definitivno bolja od ostalih popularnih kultura i da istrajavaju sve dok im je zabavno. Knjige se, koliko vidim i po sinu Relji, slabo čitaju kod mlađarije, ali jedna foto-knjiga "Sex and Drugs and Rock'n'Roll" dosta je uticala na mene i nisam se smirio dok sve što sam u njoj video, nisam i sam probao, osim srednjih i teških droga, naravno. Što se filmova, knjiga i albuma tiče, smatram da je uvek najbolje krenuti od početka. Dakle, nemi filmovi, dečija književnost i rokabili. A posle, kud koji mili moji. 

Davnih godina, Stripoteka je u jednom od brojeva poklonila singlicu "Sitnije sestro sitnije", a reč je o bendu Griva. Čuveni novosadski kosijaneri su nastali 1982. godine. Treba istaći da su bili i predgrupa Motorhedu. Početkom veka su ponovo zasvirali, a prema najavama i njih očekujemo na Blokstoku. 

Na Milana Mumina i Love Hunters ne treba trošiti reči jer su naširoko znani još od 1987. godine. Iako sve vreme pevaju na engleskom jeziku, ne samo da su uspeli da prežive devedesete godine prošlog veka već i stekli veliku popularnost. Frontmen je i dalje u muzičkom svetu, ponekad i ekipa oko njega, a Hantersi se sviraju, što je najvažnije. 

Među starim svircima su i povratnici Pergament. Grupa je osnovana 1986, a posle duže pauze, pre nekoliko godina su izdali nov album. Za njih su pisali da su jedan od najboljih metal sastava bivše Jugoslavije i rodonačelnici progressive heavy metal zvuka na ex-YU sceni.

I nikako ne smemo da zaboravimo večnu Distorziju motorne testere. DMT je krajem prošle godine objavio novi uradak "17", što je njihov treći studijski album. Momci praše više od 30 godina i ne staju. Punk is not dead. 

Sigurni smo da ima još aktivnih bendova (iz prošlog stoleća) koji su nam promakli u pisaniju. Izvinjavamo se unapred, to nam nije bila namera, pa nam slobodno javite koga smo zaboravili, kako bi ovaj novosadski rukopis bio dostojan muzičke hronike varoši naše.