NOVOSADSKI BULEVARI (2): Od rušenja jezgra grada do hramova novog doba (FOTO)

NOVOSADSKI BULEVARI (2): Od rušenja jezgra grada do hramova novog doba (FOTO)

Bulevari Novog Sada, posebno u posleratnom periodu, nastali su iz osnovne ideje da magistralni saobraćaj zrakastog sistema treba da se transformiše u pravougaoni. Zrakasti sistem funkcioniše u većini evropskih gradova, ali se njihovi ulazni pravci u zoni užeg ili šireg centra spajaju u koncetrične kružne bulevare, što bi Nemci rekli ringovi, te su zbog toga stare gradske četvrti pretvorene u pešačke zone.

Novi Sad je relativno mlad grad, bez srednjovekovne urbane prošlosti. Nikada nije bio utvrđen i nema kružni prsten oko istorijskog centra.



─ Gradski planeri i političari su usvojili doktrinu ortogonalnog grada, a prvobitne postavke dao je arhitekta Jurij Najdhart u svom regulacionom planu 1941. godine, da bi Generalni urbanistički plan iz 1950. godine to postavio na zakonske osnove. I tako su plan krenuli da sprovode na terenu bolnim intervencijama koje do današnjih dana deluju haotično i nepomirljivo ─ konstatovao je Aleksandar Stanojlović.



Bulevar Mihajla Pupina
je izložba moderne arhitekture u Novom Sadu jer se duž Bulevara kraljice Marije nalaze najznačajnija dela arhitekture XX veka u našem gradu. Istočna polovina je nastala posle Prvog svetskog rata, a Dragiša Brašovan i Đorđe Tabaković su dali graditeljski pečat predratnom izgledu ovog dela grada. Dom Narodnog zdravlja, zgrada Crvenog krsta, Radnički dom, Banovina, Dom Novosadske trgovačke omladine, zgrada Penzionog fonda, Hipotekarna banka i čitav niz stambeno-poslovnih zdanja vraća nas 100 godina unazad.



Zapadna polovina Bulevara maršala Tita nastala je probijanjem starog jezgra grada i rušenjem istorijski vrednih građevina, među kojima je i Jermenska crkva, jedinstvena na ovim prostorima. Podignuti su simboli novog vremena, masivne poslovne zgrade i robne kuće. Nespretno je zatvoren Trg galerija, prokopan podzemni prolaz, a u međuvremenu je vraćen "Trčika" dok je Dunavski park o(p)stao.  

Beše tu i čuvenih kafana "Mrca", "Akšam", "Studio 24"… Sad se otvaraju drugačija mesta. Stari bulevar ima i svoj Trg, bioskop, jedinstven pogled na Tvrđavu, most, doduše nov, a i najstariju poslastičarnicu u gradu. Taj osećaj i milina kad se spuštate u Neusatz truckavim kockama dok sunce zalazi je Novi Sad.



Zapravo, kad se kaže Bulevar svi Novosađani pomisle na Bulevar oslobođenja, ranije znan kao Bulevar 23. oktobra. Toliko je prirastao srcu stanovnika vojvođanske prestonice, da označava i neformalnu gradsku četvrt. 



Dugačak oko tri kilometra preskače Dunav jer ima i most, ali i jedini tunel u gradu. Na drugom kraju je odsečen železničkom stanicom i ukrasnom "potkovicom", iako je bila ideja da se probije ispod šina.


Vremenom su tri saobraćajne trake postale tesne, a smejali su tvorcu kad ih je pre šest decenija projektovao. Preživela je možda jedna kuća, a tu je i simbol divlje gradnje i devedesetih godina prošlog veka "Spasilda". Još uvek se na njemu gradi u nebesa, pa konstantno menja izgled. I dalje je najprometniji bulevar u gradu, ali i najješniji jer se u njegovom krilu najviše klopa.



Može se pohvaliti da ima i stadion, pijacu, “Karingtonku”, policijske šaltere, a tu se smestila i BIA. Dom je "Dnevnika", ali i to je pitanje dokle, pa kao spomenar na stara vremena ostao je samo još "Flying Dutchman".



Prvi komšija je Bulevar Jaše Tomića koji se proteže od Salajke do Detelinare, a za koji mnogi ne znaju da je bulevar. Plan je da se Bulevar Oktobarske revolucije probije do Ulice Koste Šokice, pa se možda uskoro to i desi jer višespratnice ubrzano zamenjuju kuće stare. Ćošak na brdu je nekad imao kafanu, a ostade kuća da svedoči o humanijim vremenima. Bulevarski kolovoz jednim delom prati železničku prugu koja se brzo proteže do Subotice, pa i dalje.


 

Iako možda najzeleniji bulevar, na njemu je uspela da se smesti benzinska pumpa. Železnički park čini četvrtinu ove trase, a najposećeniji je kad se dešava Blokstok festival. Od 1988. godine iz njega dopiru gitarski rifovi. Adresu ovde imaju autobuska stanica, hotel "Novi Sad", Mcdonalds i to drajv in, a od nedavno i nemački lanac marketa.



Paralelno sa njim, identičnu maršutu ima Bulevar kralja Petra I. Za razliku od severnog komšije, Bulevar Salvadora Aljendea je potpuno izmenila novogradnja. Poslednji betonski džin niče na kraju ulice gde nekad beše bife "Sajam". Ipak, ima nekoliko kuća koje nemaju nameru da ustupe mesto gomili stambenih kvadrata. I Rusinsko groblje je preživelo, ali trščare, nekad zaštitini znak starog grada, nisu.



Pored Srednje mašinske škole diše parkić odnosno školsko dvorište koje su đaci oplemenili Platonovim telima. Nije moguće da to niste primetili? Od starih mesta ostali su "Panter" i "Violeta", a svakako je u međuvremenu niklo mnoštvo ugostiteljskih objekata. Sramotno je da nikad na jednom delu nije napravljena biciklistička staza, čak i za pešake jedva mesta ima. Apsurd je da postoji i neuređeni parking nasred bulevara, uvek u oblaku prašine, a često se pretvori i u kaljugu i blatnjavi plato. Na ovom bulevaru živi policija, pa tu privodi one koji nisu dobri ili podobni, sad već nisam siguran.



Drugi Limanac je Bulevar despota Stefana, iako ne razumem zašto je bulevar. Radni naziv je bio Priobalni bulevar, pa onda bejahu blizanci Marks i Engels. Započinje najstarijim kružnim tokom u gradu, provlači se ispod Mosta slobode, miluje Štrand i Limanski park, prolazi pored škole i studentskih domova i zakucava se u žicu Mornarice.


 

Verovatno najmirniji i sa najmanje saobraćaja, nedavno je produžen za pedalj, i baš taj kutak odiše neverovatnom tišinom, hladom i skladom. Tu je i dalje trup helikoptera u kome se sad vežba, a ne lumpuje. Kao i travnati dom FK "Kabela" sa čuvenim zidom na kojem je počela istorija novosadskih murala. Sad je tu i poligon za buduće vozače, ali i ostaci industrijalizacije Novog Sada i zaobilaznica Limana.

 

 

Kinesku četvrt, Grad je uzeo pod svoje, a decenijama tu beše najbolja zabava, vrhunski majstori, skriveni umetnici, ljubitelji sporta i prirode, škola odrastanja, ne samo za klince iz kraja. Videćemo šta donosi preskupo šminkanje.

Bulevar Evrope pored Bulevara jedini ima tri saobraćajne trake, doduše samo do Ulice Kornelija Stankovića, ali nikako da dobije biciklističku stazu celim tokom. Načičkan kružnim tokovima, najduži od svih rođaka, seče staru prugu i vodi do auto-puta. Zamišljen kao obilaznica oko grada, ubrzano se pretvara u novo središte Novog Sada jer neboderi niču svakog dana, kao i parking mesta, a najavljuje se i četvrti most. Ti planovi urbanista deluju zastrašujuće.



Vremenom je postao neizbežna ruta za pešačenje u večernjim satima, a sigurno će mlađe generacije na njemu stvarati uspomene, bar dok još mogu. Često ima i luna park. Nadamo se da će Ranžirna stanica, Ajfelovo čedo zablistati u novom ruhu, a ne biti sravljena zarad profita, kako se već uveliko dešava duž evropske trase. Železnička kolonija takođe još uvek odoleva kao i neke kuće do kojih sunce ne dopire od silnih solitera. Subotički bulevar je čudna mešavina i kontrast starog i novog, širine i skučenosti, zelenila i betona, kiča i šarma…

 

 

Treba još dodati da, aktuelna vlast voli da ulice Bate Brkića i Sentandrejski put naziva bulevarima nakon što su produžene i rekonstruisane, iako zvanično to nisu, ali pompezno zvuči. Impresivno, zar ne?

Oceni vest:
18
4

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Djura

    pre 29 dana i 16 sati

    Ljudi koji su projektovali bul. Oslobodjenja su bili pametni i napravili siroke pesacke staze (kako i dolikuje bulevaru) da velika kolicina ljudi moze da se krece nesmetano, a onda su 60 godina kasnije dosli primitivci i izdali 2/3 sirine staze bastama kafica koji su tu sada podigli i prave objekte, a mi gradjani treba da hodamo mileci, u koloni, jer je staza postala toliko uska. Sposobni su samo da izdaju ili da prodaju ono sto vec postoji. Sto se tice arhitekture poslednjih 30ak godina, nema ni jedna jedina izgradjena zgrada koja ima bilo kakav znacaj (ili ce ga imati u buducnosti).

    Oceni komentar:
    3
    57