NOVOSADSKI SUD: Prošle godine 220 predmeta vezano za maloletnike

Stručnjake najviše zabrinjava što je došlo do porasta broja dece ispod 14 godina koja su učinila krivična dela.

Statistika beleži da je 2019. godine došlo do blagog pada maloletničkog kriminaliteta u odnosu na prethodnu, uprkos utisku da je sve više počinilaca krivičnih dela mlađih od 18 godina, o kojima mediji gotovo svakodnevno izveštavaju. I dalje je najviše krađa, ali stručnjake koji se bave ovim problemom brine sve češće ispoljavanje nasilja. Apelacioni sud u Novom Sadu je u prošloj godini primio ukupno 220 predmeta koji se odnose na maloletnike, a 107 počinjenih krivičnih dela su sa elementima nasilja, piše "Politika".

− Primetan je broj postupaka za silovanje, obljubu nad nemoćnom osobom, sa detetom ili za nedozvoljene polne radnje. I dalje se najčešće izriču vaspitne mere, dok se zavodske, upućivanje u vaspitno-popravni dom ili kazne maloletničkog zatvora izriču samo izuzetno, kod težih krivičnih dela. Jednom mladiću je izrečena kazna maloletničkog zatvora zbog pokušaja ubistva jer je i ranije činio krivična dela s elementima nasilja, pa je procenjeno da treba da bude izolovan iz sredine u kojoj živi i stavljen pod nadzor stručnjaka. Drugom maloletniku je zbog polnog uznemiravanja i nasilja u porodici izrečena mera zatvorene zaštite. Pred sudom je bio potpuno ravnodušan, ne pokazujući kajanje za ono što je uradio – rekao je predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu Darko Tadić.

Dečiji kriminalitet je u porastu, a sistem socijalne zaštite nema adekvatan odgovor kada dete mlađe od 14 godina učini krivično delo. Komitet za prava deteta Ujedinjenih nacija doneo je prošlog oktobra novi revidiran opšti komentar u kojem se čak pohvaljuju države koje su podigle granicu krivične odgovornosti.

−Potrebno je unaprediti rad sistema socijalne zaštite. Centri za socijalni rad nemaju sredstava, nemaju ni adekvatno policijsko obezbeđenje. Dešava se u ekstremnim slučajevima da zaposleni u centrima rade sa maloletnikom i da treba da ga odvedu u neku ustanovu, a on prema njima bude nasilan i preti da će ih ubiti. Rad centara treba reformisati da bi imali kvalitetnije programe, specijalizacije i veće posvećivanje deci i roditeljima. Potrebno je reagovati čim dođe do vršnjačkog nasilja koje još nije krivično delo i videti kakva podrška treba takvoj porodici. Ne mogu sudije i tužioci da se bave toliko mladim osobama. Neophodno je napraviti individualan plan za svako dete i za njegovu porodicu. Često je problem da se porodica uključi u ovaj proces, a to je jako bitno, jer uvek sve odatle potiče. Mnogi roditelji smatraju da nije problem u njima i niko ne može da ih natera da učestvuju – navela je za "Politiku" saradnica za dečiju zaštitu u Unicefu Ines Cerović.