OBUĆARSKA RADNJA "GULIVER": Cipele po meri za Novosađane sa zdravstvenim problemima

OBUĆARSKA RADNJA "GULIVER": Cipele po meri za Novosađane sa zdravstvenim problemima

Čuvene Dorotine crvene cipelice iz "Čarobnjaka iz Oza", mačkove čizme i Pepeljugine staklene cipele koje su je dovele do princa iz snova ukazuju na činjenicu da ljudi generalno žude za nečim lepim i udobnim što će im uz to zaštititi i stopala.

Udobnost cipela se meri na nekoliko načina, a čak postoje i brojni saveti u vezi sa njihovom kupovinom. Tako se na raznim portalima može pročitati kako bi cipele trebalo da se kupuju u poslepodnevnim časovima, jer su tada noge već malo otečene, a ukoliko se ne ispoštuje ovaj savet, može se desiti da vam one ujutru budu sapete. Ljudima koji imaju jedno stopalo malo veće od drugog savetuje se da broj cipela treba da biraju prema većem stopalu.


Ipak, ne mora da bude uvek tako, jer obućar iz Novog Sada
Budo Raonić pravi cipele po meri, a reč je o ortopedskim i anatomskim modelima. Njegova obućarska radnja "Guliver" smeštena je na Bulevaru patrijarha Pavla 65. Ovde dolaze svi oni Novosađani koji imaju zdravstvenih problema, te im je neophodna udobna obuća, kao i roditelji čija deca pate od ravnih stopala i drugih deformiteta. Sem njih, ovde su rado viđeni u sugrađani koji nemaju zdravstvene probleme, ali žele da imaju udobnu, originalnu i jedinstvenu obuću, a pri tome da ne moraju da je kupuju u popodnevnim satima.


Naš sagovornik kaže da obožava svoj posao i ističe da je u njemu već punih 40 godina. Kroz svoje školovanje i godine staža prošao je sve faze u proizvodnji. Srednju školu je završio u rodnoj Crnoj Gori, a višu kožarsko-tehnološku je pohađao i završio u Zagrebu. 

Rodom sam iz Bijelog Polja, a dugi niz godina živeo sam u Podgorici. Sedam godina sam radio u industriji obuće i kroz taj rad praktično prošao svaku fazu proizvodnje, od krojača, preko modelara, pa sve do šefa tehničke pripreme, a kasnije i šefa proizvodnje. Kada sam video da se sve polako raspada i da sve ide nizbrdo, odlučio sam da napustim dotadašnji posao i da se oprobam kao privatnik.  Zahvaljujući svojoj upornosti dogurao sam do 50 zaposlenih, ali sam i sve to napustio te sam se 2000. godine doselio u Novi Sad, gde me je žena "dovukla". Mada sam sebi obećao da više neću praviti cipele, pre desetak godina sam ponovo otvorio radnju u kojoj sem mene radi i majstor Mića, a imam i šergta – "malog"  Ukrajinca – priča Raonić. 


Njegova prvobitna ideja je bila da po uzoru na nekadašnji
"Ciciban" počne da izrađuje i pravi isključivo dečje anatomske i ortopedske cipele pod brendom "Guliver". Međutim, ta ideja mu se izjalovila, jer su se na tržištu pojavile kineske cipele koje su imale mnogo niži cenu. Igrom slučaja upoznao je profesora dr Radivoja Vasiljeva koji je se bavi biomehanikom stopala te su kroz zajednički projekat počeli da izrađuju klompe koje su bile namenjene hirurzima da što lakše izdrže stajanje za vreme operacije. 


– Nije prijatno nositi neudobnu obuću jer, posle dva sata stajanja u mestu, dođe do zamora. Mi smo uspeli s ovim klompama da produžimo to vreme za još sat vremena. Bilo je i nekih proba s hirurzima i klompe su se pokazale kao odlične. Međutim, i to je stalo i mogu vam reći da sam posle utrošene energije, opreme i novca izgubio volju da se bavim ovakvim velikim stvarima. Zato sam se okrenuo ka ručnoj izradi cipela za sugrađane koji imaju problem sa kukovima, cirkulacijom, dijabetesom i problemima sa ligamentima. Uglavnom su to mladi ljudi, pa shodno tome pravim moderne i udobne cipele – objašnjava naš sagovornik i dodaje da ima i dosta mušterija koje dolaze da im se izrade cipele po meri pošto imaju ulkuse (otvorene rane).

Prema njegovim rečima, svaka ta cipela se ručno izrađuje i zato Budo prvenstveno pita za dijagnozu, a kasnije uzima meru, zatim izrađuje gipsani kalup, a na osnovu njega pravi đon i šije kožu. Pojedini modeli su plići, a neki dublji. 

– Kada dođu kod mene i čim kažu koji zdravstveni problem imaju, već u glavi imam skicu šta da im preporučim. Boju biraju sami, jer zaista je deprimirajuće kada pojedinci zbog zdravstvenog stanja da kupe adekvatne cipele, tada se retko kreću, a njhovi problemi se samo produbljuju. Nema veće sreće nego kad vidim osmeh na licu mojih mušterija – kaže Budo. 


Naravno, verne mušterije su i mališani koji, kako Raonić primećuje, sve češće imaju problema sa nekim deformitetima stopala. On ističe da su roditelji deci nekad kupovali "Ciciban" cipele, ali je danas tako  kvalitetne obuće vrlo malo na tržištu. 

 Nažalost, na našem tržištu nema kvalitetnih cipela, a to vidim kada komšije donesu da im se popravi đon ili da se zalepe cipele koje su platili i do 30.000 dinara. Ljudi jure za brendiranom obućom, a retko kad razmišljaju od čega je ona napravljena. Kad otvorim i vidim da je reč o recikliranim materijalima koji se prodaju kao koža, muka me spopadne. Kod mene se sva obuća pravi ručno, a to što je anatomska i ortopedska ne znači da nije lepa i na oko. U radnji imam dosta modela i boja i zato svaki klijent može da bira boju, dok im modele ja predlažem. Kada ih obuju izađu oduševljeni, jer tek tada razbiju predrasude o tome da su udobne cipele po pravilu i ružne – objašnjava Budo.  


Iako se, kako kaže, od svega umorio, čini se da ovaj obućar ne odustaje jer mu je u planu da u Zmajevu pokrene proizvodnju anatomske obuće za decu i odrasle, a nada se da će do kraja ove ili početkom sledeće godine te planove uspeti da realizuje. 

Ideja je da se u fabrici izrađuje obuća s "tomas" petom, a reč je o đonu antistatik koji je otporan na skokove. Đon je urađen tako da dete, između ostalog, ne može da povredi petu. Nabavili smo opremu, mašine, a pošto kod nas nema materijala odgovarajućeg kvaliteta, najverovatnije ćemo ga uvoziti. Pravićemo lepu modnu i kvalitetnu obuću po evropskim standradima. Kada je reč o deci to će biti obuća za prve korake do broja 26–28, odnosno do oko šeste-sedme godine dok se stopalo razvija. Naravno, radnja u kojoj sada ručno izrađujemo cipele ostaće na istom mestu, a tu ćemo kao i do sad primati kompikovane slučajeve koji imaju zdravstvene probleme i kojima je specijalna, udobna i lepa obuća neophodna da bi normalno funkcionisali – zaključio je Raonić. 


Inače, interesantan je i podatak da Budo ima petoro dece, ali ni jedno od njih nije zainteresovano da krene očevim stopama. 

Oceni vest:
34
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Bravo za majstora!

    pre 38 dana i 3 sata

    Ima da dođem! Lepo je, da ume da uradi i bez pertli, jer na primer ja sam se zainatio i neću ništa sa pertlama. Neću bre da nosim obuću kao i Isus, pre više od 2000 godina se to nosilo, sa pertlama!
    A proizvođači obuće što su bezobrazni!
    A prodavci obuće što su bezobrazni!
    Prevare na sve strane. Najnovije su smislili, da koriste loše đonove, od poliuretana, koji ne mogu da se lepe a pucaju. Prikažu vam kao debeo đon, a gazeća površina je 2-4mm debela.
    Pa u fabrici zalepe pod pritiskom i sa vazdušnim mehurom. Imate u početku lep osećaj gaženja.
    A čim probušiš mehur, čim uđe vazduh, prestaje dejstvo kompresionog đona. Brzo puca tanka gazeća površina i voda ulazi.
    I na taj način su te proizvođači naterali da ne popravljaš već da kupuješ nove.
    Ne može se menjati đon na takvima, pobrinuli su se oni za to.
    Pokušaš li raspadne se čitava cipela.
    Banda belosvetska. I ne daju ti cipele za 30-50 eura kao u EU, već su kod nas 100.
    Takve, nikakve, prevarantske. Možeš one 2 godine garancije da... svi se trude da kupiš online, pa je muka reklamirati.
    Plakaćemo mi za obućarima i praviti ih od blata.

    Oceni komentar:
    0
    27
  • Dr Milanče Mitovski

    pre 37 dana i 8 sati

    АФОРИЗМИМА СЕ ''БОРИМ'' СА ТУЂИМ АФОРИЗМИМА!

    Док слушам политичаре, како ми је добро, охладе ме када заврше бајколажу, осећам се као да сам на пустом острву или у пустињи.Најновија охрабрујућа вест за градњу нуклеарне електране (НЕ) у земљи, коју је изнео ΛV, а дан пре тога жив се појео, јер је нашао да смо сиромашна земља и не може да гради НЕ. Јел' то није охрабрење, чекамо, чекаћемо и сачекаћемо? Бакар на светском тржишту кошта изнад 10.000 $/t (9,144.91 €/t)), охрабри нас вођа, но заборавио да је тај бакар кинески, а не наш. Не знам да ли је то рекао као истина или као афоризам. Све једно, пустиња неће да нас обиђе, пре или касније. Да поткрепим истину истином...

    ♣ Свашта сам се наслушао од политичара. Сада не верујем ни себи.
    ♣ Колико сам се наслушао неких политичара, огадише ми се и њихове слике.
    ♣ Стална је борба између власти и опозиције. Где су ту неопредељени - воде неутралну политику.
    ♣ Власти гледају све и светлим бојама, опозиција све то види у мраку. Прелетачи су објединили све то.
    ♣ Једино прелетачи разумеју сентенцу “боље врабац у руци, него голуб на грани”. Тога се слепо држе!
    ♣ Пијем да беду заборавим. Пијем и даље, а беда се увећава.
    ♣ За пијаног на улици сви су пијани, а он себе види као трезвењака.
    ♣ Власти виде да смо богати, а гладан види себе као беду.
    ♣ Руси и Кинези нуде нам инвестиције. Амери нам нуде ЕУ, каква издашност?
    ♣ Власти толико добро раде за свој вољени народ, а он постаје све већа беда.
    ♣ Пензије су толико нарасле да пензионери немогу од њих да плате само дажбине, а храна. Ко те пита?
    ♣ Колико су досадне беседе политичара, слушаоци би отказали ТВ претплате. Не могу, држава им онемогућује.
    ♣ Не слушам радио, не гледам ТВ, а зашто? Улица ме боље обавештава о свему. Уредно плаћама ТВ претплату.
    ♣ На ТВ вођа глуми и госта и спикера. То има економску оправданост за телевизију.
    ♣ Политичари кажу да нам је стандард изнад европског.. Да, ми једва крај са крајем, свакодневно.
    ♣ Слушам хвалоспеве, а када отворим фрижидера, оно нема у њему шта да смрзне.
    ♣ Пензија ми је толико велика, како каже вођа, а ја видим да ништа од тога не видим.
    ♣ Путеви су направљени и праве се, а ја бос и гладан њиме не могу да идем.

    ШТА ОЧЕКУЈУ ПЕНЗИОНЕРИ?
    ♣ Више не живим од пензије до пензије. Прескачем бар три месеци.
    ♣ Пензија ми је толико велика, да ја месечно потрошим свега 10%?
    ♣ Од пензије напунио сам и фрижидера и замрзивача. Бар два месеца нећу их допуњавати?
    ♣ Све што су причале власти, обистинило се. Сити, весели и задовољни пензионери шетају улицама?
    ♣ Пензије су толико порасле, пензионери имају проблема како и где да је потроше. Лепо је, но како?
    ♣ Када купци уђу у продавницу, не могу да изађу, јер су накуповали и оно што им не треба за десет година.
    ♣ Без замерке, ипак у стварности пензионери као да су на пустом острву.

    Oceni komentar:
    6
    7