Od 1. januara veći broj migranata će ostajati u Srbiji i BiH

Laura Lungaroti, šefica Međunarodne organizacije za migracije u BiH i regionalna koordinatorka te organizacije za Zapadni Balkan, rekla je da će od 1. januara veći broj migranata ostajati u Srbiji i BiH jer neće moći da ide dalje.

Većina migranata na tzv. zapadnobalkanskoj ruti želi da uđe u Evropsku uniju uglavnom iz Bosne i Hercegovine i Srbije. Šta će biti posle 1. januara sa ulaskom Hrvatske u šengenski prostor i dolaskom Fronteksa na granice sa BiH i Srbijom?

– Kada dođe do promena politika i povećanja kontrola tokova, to utiče na migrantske tokove. Migranti se prilagođavaju promenljivoj situaciji. Teško je predvideti šta će se desiti nakon 1. januara, ali svakako ćemo imati situaciju gde ćemo videti da će veći broj migranata ostajati u Srbiji i BiH jer neće moći da ide dalje. Vlasti Zapadnog Balkana, vlasti u BiH i Srbiji moraju da promene način upravljanja migracijama, uvodeći više rešenja - kao što je povratak u zemlju porekla migranata, objedinjavanje porodice ili kad imamo ranjive grupe - onda humanitarna rešenja i rešenja iz tranzitnih zemalja – navela je gošća Dana uživo na televiziji N1

Ona kaže da je više od 1000 migranata vraćeno u zemlju porekla, uz podršku ove organizacije, jer nisu ispunjavali uslove za ostanak.

– Od početka godine registrovan je povećan broj dolazaka, konkretno u Srbiji je registrovano više od 100.000 lica od januara do novembra i to je veliki porast u odnosu na prethodnu godinu – kaže Laura Lungaroti, dodajući da je došlo i do povećanja broja krijumčarenja migranata.

Srbija pokušava da homogenizuje politiku i vizni režim sa EU i to će uticati na tokove, navodi i ocenjuje da je situacija pod kontrolom.

Ceo tekst pročitajte na sajtu N1.