Okanović: Vezivanje pojasa u putničkom autobusu je zakonska obaveza.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja rekao je za medije da je autobus najbezbednije drumsko prevozno sredstvo u Srbiji. Problem je što nemamo tzv. crnu listu da se zna ko je ozbiljan i bezbedan prevoznik, a ko nije, napomenuo je Okanović i istakao da moramo da vezujemo pojas u autobusu.

Nesreća kod Leskovca je još jedna u poslednjih nekoliko dana, u kojima je došlo do prevrtanja putničkog autobusa.

Prema Okanovićevim rečima, autobus je najbezbednije drumsko prevozno sredstvo u Srbiji, najmanje šanse da vam se nešto ružno dogodi je kada sednete u autobus, mnogo su veće šanse za to kada sednete u automobil ili na motocikl.

– Vožnja autobusa je strože uređena nego vožnja ostalih prevoznih sredstava. Saobraćajna policija redovno kontroliše uslove za vozače, kod njih je količina alkohola 00 dozvoljena, imaju određeno vreme do kada smeju da upravljaju autobusom i koliko moraju da se odmore, sve se to strogo kontroliše –  istakao je Okanović.

Okanović kaže da je problem što su formalno svi prevoznici na istom rangu kada ispune uslove za licencu.

– Imate prevozničku kompaniju koja postoji 30, 40 ili 50 godina koja se ozbiljno bavi bezbednošću saobraćaja, a imate "prevoznike sa njive", odu ljudi u Nemačku, kupe autobus koji je pred otpad, doteraju ga sa idejom da ga voze dve-tri godine, parkiraju ga na njivi kada se pojavi škola ili neki sportski klub daju ponudu koja je značajno niža nego kod ozbiljne kompanije i tako funkcioniše – objasnio je na primeru Okanović. 

On je rekao da je problem što nemamo tzv. crnu listu, da se zna ko je ozbiljan prevoznik, ko je bezbedan prevoznik, a ko nije.

Okanović kaže da ono što treba da izvučemo kao pouku iz svega ovoga je da vezujemo pojas u autobusu, to je zakonska obaveza.

– Ljudi nemaju naviku, smatraju da im je to nepotrebno, mnogi ne znaju da postoji pojas u autobusu, njegova funkcija je da prilikom prevrtanja zaštiti putnika da ne dođe do izletanja iz autobusa. Da su bili vezani, ne bi bilo povređenih, kada dolazi do prevrtanja, najveći broj ljudi strada zato što ili podlete pod autobus ili povrede telom nekog ko je ispod njih – objasnio je Okanović.

Rekao je da Srbija nema sistem reagovanja u masovnim nesrećama, a prve informacije o jučerašnjoj nesreći kod Leskovca govore da reakcija nije bila kako treba, ako je bilo više od 30 povređenih, a osam ekipa Hitne pomoći, postavlja se pitanje kako je moglo da se zbrine toliki broj povređenih.

– Ne želim da zamislim kako je juče bilo lekarima, to je relativno mala bolnica u Leskovcu, morali su 18 pacijenata da zbrinu u isto vreme, moramo da razmislimo da li je konačno vreme da se uspostavi taj sistem – podvukao je Okanović.

Zbog problema sa malim brojem ekipa smatra da treba da se uvede helikopterski servis, odnosno helikopterska služba hitne pomoći. 

– Važno je da imamo pet helikoptera u četiri centra koji će da se, kada dođe do nesreće sa velikim brojem povređenih, koncentrišu i povređene transportuju ne u lokalne bolnice nego u kliničke centre Beograd, Novi Sad, Kragujevac ili Niš – dodao je on.

Govoreći o ekskurzijama, Okanović kaže da roditelji reaguju preko saveta roditelja u školi, da izvrše uticaj na upravu, da kada se raspisuje tender za organizaciju ekskurzije da se zahteva da autobusi budu određene starosti.

Dešava se da neko ko organizuje ekskurziju dostavi u dokumentaciji saobraćajne dozvole za nove autobuse, a pojavi se sa autobusom starijim od 20 godina, direktor škole mora da reaguje i da ne dozvoli da se ekskurzija sprovodi mimo uslova koji su u tenderu, napomenuo je on.

– Ako sve zataji, ako je put loš, ako vozač ima neki problem, ako je autobus problematičan,  pojas je ono što vas čuva i spasava u slučaju problema – zaključio je Okanović.

Ceo tekst pročitajte na sajtu RTS-a.