OSVRT NA PROŠLU NEDELJU: Zločini nemaju rok trajanja

Novosadske slike i prilike u proteklih sedam dana.

Kakav sneg, prelep sneg. Najzad smo imali zimsku idilu s belim pokrivačem kako i dolikuje za kraj januara. Predivno je izgledao naš grad u toj bajkovitoj belini. Naravno da smo kukali zbog vremena, ali to nije ništa novo. Kad je vrućina, kiša, vetar, stalno se (neki) naši sugrađani žale kako je vreme užasno i ispada da im je to najveći problem u životu. Sneg nas je iznenadio, a putare ponovo zatekao. Barem smo se odmorili od tabloidnih natpisa i ispraznih političkih divana jer je u medijima dominirala priča o spremnosti zimskih službi. Kao da nas je, ne daj Bože, zveknuo cunami, tako je izgledala ta borba nadležnih s pahuljama. Pobednika odlučite sami.

Toliko su kolovozi bili utegnuti, da su se dva gradska autobusa sudarila zbog neuobičajeno detaljno očišćenih ulica. Iako je GSP odlučno demantovao žalbe građana na raspored vožnje, zanimljivo je da već danima na njihovom sajtu stoji napomena: "Narednih dana autobusi u gradskom i prigradskom saobraćaju voziće po izmenjenom režimu saobraćaja". Valjda je samo njima jasna sintagma "narednih dana" koja očigledno traje i traje... I koji je to režim, pošto raspored nigde nije naveden? Kad se samo setim da smo nekad imali najbolje organizovan prevoz u državi i to u onoj od 20 miliona stanovnika.

Nažalost, opet nas je u sedmici za nama bombardovala crna hronika. Pokušaj ubistva advokata, pogibija radnika na gradilištu "Pupinove palate", dva samoubistva, hapšenja i nekoliko požara. Ako pitate one gore, reći će da nikad nije bilo bezbednije u gradu, ali realnost je, nažalost, drugačija. Kako je moguće da najavljeno "čudo od zgrade" i "budući simbol grada" dozvoli pogibiju radnika? Ako će ta tamna grdosija biti sam krik moderne arhitekture, valjda i radnici rade u civilizovanim uslovima. Život je ovde jeftin.

Obeleženo je 77 godina od najkrvavijeg pira u istoriji Novog Sada, zloglasne Novosadske racije. Tada je više od 1.300 ljudi bačeno pod led u Dunav i to iznova treba ponavljati jer zločini nemaju rok trajanja, a zlikovci nemaju boju, veru i naciju. Novi Sad ne sme dozvoliti mržnju, netrpeljivost i fašizam, čiji ideolozi i danas postoje i pokušavaju da poljuljaju temelje našeg društva. Novosadska racija predstavlja jedan od najdubljih ožiljaka na srcu našeg grada. Ujedno je podsetnik na zločin, ali i opomena koju moramo preneti budućim generacijama. Televizijsku premijeru imao je dokumentarac "Enkel", novinara i gradske face Aleksandra Reljića koji se takođe bavi temom Holokausta. Možemo samo da kažemo bravo, za ovaj ozbiljni, profesionalni i odgovorni uradak.

Grad je najavio da će ubuduće investitorima naplaćivati ozbiljne novčane sume ako uz zgradu, ne naprave adekvatan parking. Ajde i to čudo da vidimo, a samo bih nešto priupitao. Zašto to nije urađeno ranije? Ima li uopšte mesta u Novom Sadu za još višespratnica? A, da, ostao je centar i delovi Podbare i Salajke da se poruše. Beton, samo beton. Uz vest da Novi Sad čeka svetla budućnost i urbanistički sklad ide i vest o modernom stadionu "Karađorđe" Rekonstrukcija ili izgradnja novog – ne zna se, a ni rokovi nisu dati. Sigurno je da će to biti ludilo od građevine, a ajde da verujemo da obećanje nije ludom radovanje. Dodao bih samo da se na osvetljenje na stadionu čekalo sedam godina. U duhu fudbala je i Februarska nagrada za Dušana Tadića. Ne bih komentarisao ovu odluku, mada, ko je sve dobijao ovo gradsko priznanje, dobro da je laureat ipak sportista, a ne neko čije vrednosti i kvaliteti su u krajnjoj liniji sporni.

Zvanično smo postali i Omladinska prestonica Evrope. Usta političkih govornika su bila puna obećanja za uvažavanje mladih i da će se institucije njima posvetiti više nego ikada. Kako kažu ciljevi OPENS-a su slavljenje raznolikosti, kreiranje inovativnih politika, podsticanje mladih da preuzmu ulogu i odgovornost u oblikovanju sopstvene budućnosti. Živi bili, pa videli. Godinu dana će brzo proći. Žurka je održana na Spensu, a ceromonija u Sinagogi. Posetio nas je i predsednik svih građana Srbije, ali su Novosađani bili zbunjeni i pomalo iznervirani zatvaranjem Jevrejske ulice na pet sati. Iste večeri otvoren je novi klub "Soulpeddler", smešten na Klisi. Zanimljiv prostor, deluje obećavajuće. Nadamo se da Novosađanima neće biti mrsko da prelaze most u potrazi za zabavom, a da će domaćini istrajati u nameri da program bude kvalitetan. Kad smo već u kulturi, treba reći da je Žarko Laušević promovisao novu knjigu "Sve prođe, pa i doživotna".

Održan je drugi protest #1od5miliona. Broj šetača raste kao i podrška učenih i umnih ljudi. Okupljeni su minutom ćutanja odali počast radniku koji je poginuo u padu sa dvanaestog sprata "Pupinove palate", preminuloj matematičarki i redovnoj članici SANU Olgi Hadžić, kao i preminulom reditelju Dušanu Makavejevu.

Fin neki svet!