Ovo su zemlje iz kojih u Srbiju dospeva najviše falsifikovane robe

Ovo su zemlje iz kojih u Srbiju dospeva najviše falsifikovane robe

Prema rečima stručnjaka, u regionu vlada ekspanzija falsifikata. Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj kažu da vrednost trgovine plagijatima iznosi između dva i tri odsto svetske trgovine.

Falsifikuje se sve, od garderobe, mobilnih telefona, do automobila, a na osnovu analiza, obrt novca na falsifikatima poznatih brendova u svetu danas iznosi blizu 500 milijardi evra, što je na nivou BDP-a Austrije.

Danas se, nažalost, falsifikuje sve na globalnom nivou. Verovali ili ne, falsifikuje se Majbah automobil, falsifikovali su se mobilni telefoni, tehnika. A onda u skladu sa tim mnogo je lakše falsifikovati odevne predmete, nakit ili satove – kaže Ivana Laković, stručnjak za tržište luksuznih brendova.

Najviše se falsifikuju odeća i obuća koja se najčešće se kupuje preko interneta, ali i u pojedinim buticima i na pijacama. Stručnjaci tvrde da je neke kopije gotovo nemoguće prepoznati.

Kod svakog ozbiljnijeg proizvoda postoji niz stvari na koje treba obratiti pažnju, a to su unutrašnje etikete, unutrašnja zaštita, čime se brend štiti od tog falsifikata. S druge strane kad pogledate brendiranu duksericu deluje relativno lako da se falsifikujete jer samo skinete logo i nalepite ga na nešto – priča Ašok Murti, stilista.

Najveći proizvođač falsifikata je Kina i ona snabdeva polovinu svetskog tržišta. Sledi Hongkong koji sam obezbeđuje četvrtinu "lažnjaka". Ipak u najvećem usponu je Turska koja je za samo nekoliko godina svoj svetski tržišni udeo povećala sa 4 na 12 odsto.

Iako je falsifikata više, stiče se utisak da oni ne ugrožavaju prodaju originala.

Postojanje fejk tržišta zaista na izvestan način omogućava podizanje vrednosti određenih brendova. Ukoliko posedujemo fejk proizvod, mi možemo prevariti javnost, okolinu, ali mi i dalje znamo gde i šta smo kupili i koliko smo platili. Kao takvi, sa željom da posedujemo određeni brend, onog momenta ukoliko nam standard to omogući – mi ćemo sutra biti kupci tog originalnog brenda. Tako da definitivno, na jedan čudan način, fejk industrija stimuliše proizvodnju originalnih brendova kaže Ivana Laković.

Advokat Vladimir T. Marenović ne slaže se da fenomen krivotvorene robe može da pomogne originalnim brendovima i smatra da im to odmaže. Navodi da je vrednost falsifikovane robe na svetskom tržištu 500 milijardi dolara, što je oko 2,5 odsto ukupne svetske trgovine. U Evropi je uvoz krivotvorene robe oko 6 odsto ukupnog uvoza EU ili oko 130 milijardi evra. Reč je o desetinama milijardi evra, koje se izgube u poreskim prihodima.

Tokom prošle godine srpska carina zaplenila je više od milion komada falsifikovane robe. Vrednost dela te robe, za koji su dali potvrdu, iznosila je više od dva miliona evra.

Falsifikovana garderoba na srpsko tržište dospeva uglavnom uvozom iz Turske, Grčke, Makedonije. Ukoliko carinici posumnjaju da je neka roba plagijat, obaveštava se ovlašćeni predstavnik krivotvorenog brenda, koji može da pokrene postupak za utvrđivanje prava.

Deo "lažne robe" ipak dospe na tržište u legalni promet, a za tu kontrolu zadužena je tržišna inspekcija.

Falsifikovana roba najviše se prodaje na društvenim mrežama, posebno na Instagramu.

Oceni vest:
2
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan