PONOVO RADI "TREMA": Kultni pozorišni klub nekad i sad (FOTO)

Na ovom mestu tremu su pred nastup razbijali velikani srpskog i jugoslovenskog glumišta i značajna imena operske i baletske scene, a nakon njega se družili i diskutovali sa gledaocima. Tokom godina, u klubu su gostovali brojni domaći i inostrani izvođači, a utočište su ovde pronalazili posetioci svih generacija, pretežno oni koju tragaju za kulturom i umetnošću.

Pre nešto više od mesec dana u Srpskom narodnom pozorištu je, na veliko zadovoljstvo svih ljubitelja pozorišta kao i onih koji u njemu stvaraju, ponovo počeo s radom klub "Trema". Svečano otvaranje obeleženo je nastupom violiniste Filipa Pata, muzičara autentičnog stila i duha koji je poslednjih godina ostvario izuzetno uspešnu međunarodnu karijeru. Na ovaj način je i najavljen sam koncept lokala. Detaljnije o "Tremi" porazgovarali smo s Anđelkom Pakaški, koja je PR kluba.

– Ideja je da se napravi kombinacija nekadašnjih klubova "Sterija" i "Trema" i da se ponovo aktivira klub koji će prvenstveno biti namenjen svim zaposlenima u ovoj instituciji. Poslednjih godina smo intezivno sarađivali sa Kulturnim centrom kao i organizatorima Sterijinog pozorja, što nas je podstaklo da ponovo dignemo na noge ovo kultno mesto. U gradu ima već dovoljno alternativnih lokala u kojima se ide na čvršći rokenrol zvuk, a ovako nešto pitkije je nedostajalo Novom Sadu. Mi ćemo se pretežno bazirati na domaći i strani pop, džez i bluz ali nećemo isključivati ni ostale žanrove, već ćemo staviti akcenat na kvalitet same muzike i izvođenja – objašnjava Anđelka.

– Pored koncerata, želimo da damo podršku i stendap komediji, pa ćemo samim tim ugostiti najpopularnije izvođače na našoj sceni. Organizovaćemo i humanitarne akcije, književne večeri, promocije aktuelnih dešavanja u Srpskom narodnom pozorištu, ali smo otvoreni i za nove predloge u smislu slikarskih izložbi, modnih revija i sličnog. Radimo tek mesec i po dana, imamo mnogo ideja ali moramo da pratimo šta ljudi žele i kako reaguju. Ono što sigurno možemo da obećamo jeste da nećemo praviti kompromise nauštrb kvaliteta – navodi Anđelka.

Do kraja nedelje u novom klubu očekuje nas pregršt zanimljivih nastupa. Ovog četvrtka pravo iz Amerike dolazi mačo pijanista đavoljeg glasa – Džejms Leg. Za petak je najavljen Pozitiv bend, a u subotu Akustična soba, grupa koju čini 11 izvođača, mahom zaposlenih u SNP-u koji su u ovom lokalu maltene već rezidenti. Poslednji dan u nedelji rezervisan je za popularnu stendap komediju "Kaj bre?", sa hrvatskom komičarkom Marinom Orsag i Aleksandrom Perišićem, koji je jedan od scenarista emisije "Veče sa Ivanom Ivanovićem".

Kolika je važnost postojanja pozorišnog kluba u okviru institucije koja postoji punih 158. godina, govorili su naši, svima dobro poznati umetnici.

– Pozorišni klub je sam po sebi jedna čudna "institucija", veoma važna za sve nas. Sve je počelo u "Steriji" davnih devedesetih kod "matorog", čuvenog gazde Drakčeta. Voleo nas je ali to nikada nije pokazivao, samo je povremeno okretao ture pića, doduše, pre svega zbog sebe. Voleo je čašicu, a kako i ne bi pored prirodnih lepota koje su ga okruživale – balerina, operskih diva, glumica... Pa morao je da razbije tremu pre njihovog dolaska (smeh). Nažalost, nije više sa nama već dugo ali uspomene se pamte i prenose. Znali smo tamo da osvanemo posle predstave, prosto bi nam proletelo vreme u šali i razgovoru. Divne me uspomene vezuju za to mesto. Posle je otvorena "Trema" koja je tada za nas bila previše "fensi", sa sve kuhinjskim specijalitetima sa salaša iz Čeneja ali smo je ipak posećivali. S godinama su se menjale gazde a neki stari tremaroši su otišli na večni put i sa sobom odneli dragocene uspomene iz "Treme". Ali ona i dalje živi i mi što smo ostali pamtimo te dane, ali se uklapamo i u njen novi oblik – govori direktor Baleta Srpskog narodnog pozorišta, Toni Ranđelović.

A lepe uspomene pamti i prvak Drame Srpskog narodnog pozorišta Radoje Čupić koji ne skriva radost zbog otvaranja pozorišnog kluba.

– Veoma se radujem što se nakon puno vremena ponovo otvorio i što napokon imamo mesto na kojem možemo da se okupljamo posle proba i predstava. To je nešto što nam je stvarno nedostajalo jer je "Trema" bilo kultno mesto u svoje vreme, a ova nova "Trema" tek mora da zaradi takav status. Nadam se da će se naši sugrađani vratiti nazad, kao što se vraćamo i mi, na mesto gde se susreću publika i glumci, kao i svi ostali umetnici iz pozorišta. Jedino što mi je malo na smetnji jeste to što mesto još uvek nije zaživelo kako treba. Mislim da bi portiri trebalo da drže otvorena vrata pozorišta i da paze na njih, tako da publika sazna da klub ponovo radi i da svi mogu da uđu i izađu kada žele. Nadam se da će se to uskoro rešiti i da ćemo ponovo osvojiti "Tremu" kao i da će ona osvojiti nas – kaže Čupić.

– Dva kultna mesta za okupljanje članova SNP-a, gde se slavilo nakon postignutnih umetničkih dostignuća i patilo nakon neuspeha, mesta gde su umetnici pokazivali svoje kulinarske talente i time davali druženjima novu dimenziju, mesta gde su se u susretanju sa publikom primale pohvale i kritike, mesta divnih naziva ''Trema'' i ''Sterija'' davno su prestala da rade. Kada se tome doda i ''nesrećna'' arhitetktura enterijera pozorišne zgrade, gde blizu scena ne postoji komforan prostor u kojem akteri mogu da iskoriste pauzu između nastupa, može se pretpostaviti koliko je osiromašen pozorišni ugođaj. Pozorište treba da bude mesto rađanja umetnosti, slobode duha i razmene kritičkih mišljenja, a to se najbolje čini u pozorišnim klubovima. Oni imaju neku vrstu zajedničkog identiteta koji podrazumeva komfor, ali ne i skup, a posebno kičasti dizajn – objašnjava glumac Milorad Kapor.

Naš sagovornik podseća i da nije dovoljno otvoriti novi klub na ovoj lokaciji, već da treba brinuti o mnogim detaljima kako bi mesto u potpunosti ispunilo svoju ulogu.

– Nova "Trema" je nefunkcionalno redizajnirana, sa, za sada, odgovarajućim muzičkim sadržajima, ali ima publike koja dolazi sa, koliko čuh, obezbeđenjima, publike koja nikako ili retko dolazi na pozorišne predstave. Za vreme svirki, pića su enormno skupa, što odbija umetnike ali i publiku koja bi da ih vidi. Problem je i to što su centralna mesta često rezervisana za ''posebnu'' klijentelu, a ne za radnike u pozorištu – ističe Milorad i dodaje da vlasnici moraju da se prilagode potrebama pravog pozorišnog kluba kako bi se ovde družili glumci, muzičari, baletani, tehnika i administracija SNP-a i njihova dragocena publika, i kako bi se stvarale nove priče koje čine identitet jednog vremena.

Na sve to, domaćini naglašavaju da je njihov cilj da se zaposleni u ovoj instituciji osećaju kao kod kuće. Trude se da imaju dobru komunikaciju i uz to im nude 20% popusta na sve cene pića u lokalu.

– Samog uređenja lokala što se tiče, imali smo nekoliko predloga dizajnera enterijera ali svi su ponudili sličan koncept sa popularnim industrijskim stilom, kako izgleda većina novih lokala u Novom Sadu. Pošto smo želeli da mesto odiše pozorišnim duhom, angažovali smo mlade umetnike koji su zajedničkim snagama doprineli da se istaknemo na drugačiji način. Za inspiraciju su nam poslužili Njujork sedamdesetih i London osamdesetih godina a brinuli smo o najrazličitijim detaljima. Ipak ovo nije konačno, sam izgled ćemo menjati i nadograđivati vremenom. Ono što je važno jeste da će koncept zasnovan na kvalitetu ostati isti – zaključuje Anđelka Pakaški.

Autorka: S. S.
Foto: Aleksandar Jovanović, arhiva kluba "Trema"