PORTRET MASOVNOG UBICE: Za policiju zlatan dečko, za žrtvu noćna mora

Nakon što je masovno ubistvo u Žitištu zgrozilo Srbiju, ili bar njen veći deo (javili su se komentari na mrežama gde se hvali momčina što je "odbranio čast"?!), krenulo se u portretisanje ubice, koji je opisan kao miran, povučen i tih. I tako se načela ona bolna tema: trebamo li da bežimo već danas od takvih ljudi u našem okruženju? Možemo li da naslutimo sa koje strane vreba opasnost? Mogu li žene u Srbiji, posebno, da dobiju bar nekakav uput ko će potencijalno sledeći da puca? Jer, gledajući danima unazad, velika je verovatnoća da će još neki ljubomori partner nažalost lišiti života neku novu građanku Srbije koliko već sutra. Tim povodom razgovarali smo sa doktorkom psihologije Draganom Mitrić Aćimović, koja u svojoj praksi beleži iskustva korektivnog rada sa nasilnicima, ali ima i značajan novinarski staž tokom kog se bavila pitanjem nasilja nad ženama i decom u Srbiji.

Čuli smo juče od ministra policije Stefanovića da se ovakav zločin u Žitištu nije mogao očekivati, jer ubica nije nikad kažnjavan, te da nije prošao "ni na žuto". Kako je neko takav postao masovni ubica, i priredio ovakav zločin?

- Strašno je mučno bilo juče pratiti vesti i izveštaje o žrtvama, a za mene lično i slušati izjave ministra Stefanovića. Portretišući ubicu gotovo kao zlatnog momka na bazi toga što nema krivične i prekršajne prijave, pokazao je ili da ne poseduje elementarna znanja o prirodi ovakvih ubica i zločina, ili da ciljano manipuliše u svrhu zaštite policije u koju bi možda neko mogao upreti prstom. Prvo je za mene očekivano od jednog doktora Megatrenda, a i drugo, imajući u vidu stepen u kome su naše institucije spremne da preispituju svoju odgovornost kad se dešava nešto ozbiljno, ili da je, ne daj Bože, prihvate. Eto, juče se sve utrkuju ko će pre da se "opere" od ovog slučaja.

Hoćete reći da ubica Zlatić verovatno nije bio zlatan, a možda ni policija?

- Odgovornost policije ili Centra za socijalni rad bi tek trebalo ozbiljno preispitati. To što oni nisu evidentirali nasilje i patološki ljubomornog muža, ne mora da znači da isti nije prijavljivan. Znate, kad nešto evidentirate, vi onda oko toga morate i da se angažujete. A to u malim sredinama obično ne ide lako. Moja iskustva govore da u puno slučajeva žrtva porodičnog nasilja u maloj sredini pokuša da zatraži pomoć posle puno godina trpljenja, ali policija to doživi kao poziv da komšiju prijateljski zamoli da se malo smiri, što naravno nikada ne rezultira kako treba. Sa druge strane, patološka ljubomora nije nešto što se desi preko noći, pa čovek uzme oružje i izrešeta pun kafić. To je bila samo kulminacija jednog nasilnog odnosa. Kod ljudi kakav je verovatno ubica, patološki ljubomornih, beleži se dugotrajno nasilje prema partneru. Ono se kreće od ograničavanja druženja, naređivanja žrtvi šta da obuče, psihološkog nasilja u vidu vređanja, fizičkog i seksualnog, pa konačno i ekonomskog nasilja. Žrtve su u stanju opšte bespomoćnosti, i mogu samo da očekuju ozbiljnu pomoć od porodice, ako ista nije patrijarhalna i nepodržavajuća, i ne poruči žrtvi "ne vraćaj nam se, ne sramoti nas razvodom".

A centri za socijalni rad? Mogu li oni nešto da učine?

- Naravno da mogu, a drugo je da li hoće. Kada je žrtva došla udajom na posed njenog zlostavljača, pa imaju još malo dete, pa je reč o maloj sredini, a u osnovi problema je patološka ljubomora koju je u stvarnosti gotovo nemoguće korigovati, onda mi nije teško da zamislim neke zaposlene u centru za socijalni rad koji odlažu hvatanje u koštac sa tim problemom u njihovoj nadležnosti.

Kažete da se patološka ljubomora ne da korigovati?

- To svakako nije zahvalno reći, ali nažalost iskustva iz prakse govore tako. Patološki ljubomorni ljudi su bazično nesigurni, njihov problem se rano javlja, i uporno se održava čak i uz terapiju, ako su spremni na nju. Vrlo sam skeptična kod korektivnog rada sa patološki ljubomornim ljudima, kao i sa pedofilima. Najbolje što može da se učini u tim slučajevima, po mom mišljenju, je da se zaštitite od mogućih posledica i budete na oprezu sa ljudima koji imaju ovakve probleme.

A kako prepoznati jednog ovakvog muža, i kako se žena od njega uopšte može zaštititi?

- Naročito mlade žene uleću u zamku odnosa sa patološki ljubomornim osobama, jer njihovu veliku zainteresovanost za sve aspekte njihovog života mešaju sa ljubavlju. A u osnovi je, zapravo, potreba za kontrolom partnera, a ne zdrava ljubav. Sputavanje vaših potreba, preterana zainteresovanost za to šta ćete u društvu obući, koji prijatelj vas je zvao, i slično, prvi su znaci za uzbunu. A što se tiče generano nasilja u vezi, ono se po pravilu javlja kod osoba čiji su roditelji ili staratelji i sami imali problem nasilja. Nasilan muž je gotovo uvek onaj koji dolazi iz porodice gde je otac bio nasilan prema majci, i gde se nasledio taj obrazac ponašanja. Devojke treba da budu na oprezu, i po mom mišljenju, sagledaju i porodicu partnera pre nego se odluče za ozbiljnu vezu. Ako je tako nešto uopšte moguće sagledati sa strane. I za porodicu ubice juče se prvo pričalo da je bila "jako fina", da bi se kasnije ispostavilo da je u njoj izgleda bilo puno nasilja za koju većina sveta nije znala.

Šta kada pogrešite u odabiru partnera? Kako biste posavetovali žrtve?

- Najpre bi im rekla: Svakome se može desiti – ne krivite sebe! Savetovala bi ih da budu iskreni prema članovima svoje porodice – roditeljima, braćama i sestrama, prijateljima i kumovima. Recite im svoj problem, i zamolite ih za pomoć i podršku. Zatim se obratite institucijama za zaštitu, i ne dajte se obeshrabriti ako isprva ne budu reagovali kako očekujete. Budite uporni u borbi za sebe! Dosađujte im koliko god je potrebno, dok ne dođete do ozbiljne zaštite za sebe i eventualno svoju decu. I budite oprezni, predvidite situacije i okolnosti koje bi mogle dovesti do eskalacije nasilja prema vama, koliko god je to moguće. I konačno, ako vam zafali snage za svu tu borbu, a imate decu, setite se koliko je važno da prekinete nasilje zbog njih. U slučaju da odrastaju u nasilnoj porodici, devojke biraju nasilne muževe, koji sliče njihovim očevima, a mladići postaju nasilni prema svojim devojkama i ženama. Taj scenario se može spečiti. Prenošenje tog šablona se mora zaustaviti.