Posledice pada životnog standarda: Građani ne uključuju grejanje, preskaču obroke, a 40 odsto obolelih ne uzima terapiju

Statistika kaže jedno, oči vide drugo...

Pitanje: "Kome verovati – statistici ili sopstvenim očima" će i ove godine biti aktuelno jer cene hrane rastu iznad proseka.

– Naš džep je više pogođen nego što ukupna inflacija pokazuje – kaže ekonomista Vladimir Vučković.

Građani ubedljivo najviše troše na hranu, potom na komunalije. Pod pritiskom cena, često moraju da kalkulišu.

– Polovina zaposlenih od svoje zarade ne može da pokrije troškove koje ima, 60 odsto ljudi zbog pada životnog standarda pozajmljuje novac od svojih prijatelja i rođaka. Blizu polovine ispitanika, iako im je hladno, ne uključuje grejanje, oni koji su bolesni ne uzimaju terapiju – njih dva od pet. I ono što je poražavajuće, svaka treća osoba u Srbiji preskače obrok – kazala je za N1 Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju i dodaje da su to podaci iz sredine 2022. godine, a da je poslednjih godinu i po dana inflacije samo pogoršalo situaciju.

Ako inflacija stane 

– Kad se priča o inflaciji često ljudi pomisle da će cene da idu unazad, to ne ide tako, inflacija ako stane, cene se zaustave na tom nivou. Onda bi plate i penzije trebalo malo brže da trče nego što je inflacija da biste vi osećali snagu novca koji ostaje – navodi stručnjak za finansije Vladimir Vasić i napominje:

– Ako prosečna inflacija bude oko četiri odsto, cene hrane mogu da idu 7-8 odsto, to naravno nije dobro, ali imamo i onu drugu stranu da će plate u proseku rasti, nadamo se i iznad toga, tako da će i sledeća godina biti na toj granici – da li će više stvari da poskupi ili će porast plata da bude veći.