Poznati za astalom „Lipe“: Uz plzensko pivo od Miletića do Mike Antića

Svako vreme ima svoje značajne ličnosti koje ga obeleže, gledano kroz istoriju većinu znamenitih Novosađana spajalo je isto – voleli su da posećuju novosadske kafane, a naračito „Lipu“ i u njoj su se osećali kao u svojoj drugoj kući. Tu su dobijali inspiraciju za svoja dela i opuštali se uz dobro društvo, muziku i hranu. Bilo ih je mnogo, a ovde ćemo pomenuti samo neke od njih koji su ostavili svoj pečat u ovome gradu i “Lipi”, naravno ...

Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista

Kada se iz Zmaj Jovine uđe u Miletićevu, u četvrtoj kući s leve strane, na broju 7, je restoran „Lipa”. Od pre 134 godine, kada je Miletićeva još bila Lebarski sokak, tu se nalazi čuvena gostionica s pivnicom koju su Novosađani po nemačkom nazivali “Linda” ili “Zur Linde”, gde su rado zalazili oficiri, lekari, profesori, činovnici i bogatiji trgovci. ’’Linda’’ je bila deo starog kulturnog miljea Novog Sada u vreme kada nije bilo televizije i radija, pa ni bioskopa… Gospodski građanski svet dolazio je u ’’Lindu’’ da s prijateljima popije aperitiv ili češko pivo pred ručak, da razmene dnevne informacije, čuju šta ima novo u varoši ili kako se kreću cene akcija na berzi…

Svakako jedan od najznamenitijih Novosađana koji je posećivao “Lipu” je Svetozar Miletić (Mošorin, 22. februar 1826. – Vršac, 4. februar 1901.). Bio je advokat, gradonačelnik Novog Sada i jedan od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austro-Ugarskoj monarhiji druge polovine XIX veka. Bio je predsednik Družine za ujedinjenje i oslobođenje srpsko sa sedištem na Cetinju. Dana 20. marta 1861. godine postaje gradonačelnik Novog Sada, najmlađi u istoriji grada, a prvi saradnici u Magistratu su mu bili J. J. Zmaj i Jaša Ignjatović. Kao gradonačelnik, Miletić proglašava srpski jezik zvaničnim, ukida nemačku realku i zalaže se za podizanje zdanja Gradske kuće u srpskom delu Novog Sada, postaje predsednik Srpske čitaonice, kada se pod njenim okriljem osniva Srpsko narodno pozorište.

Takođe „Lipa“ se nije mogla zamisliti bez Laze Kostića (Kovilj, 31. januar 1841. – Beč, 26. novembar 1910.), pesnika, književnika, novinara, dramskog pisca i estetičara. Laza je često dolazio u restoran „Lipu“ u kojoj je provodio dosta slobodnog vremena kada se nalazio u Novom Sadu i za njega je uvek bio rezervisan jedan sto. Priča se da su Lazu svaki dan spopadali, tzv. „pesnici početnici“ u „Lipi“ i davali mu svoje pesme na procenu. Ostala je upamćena Kostićeva izreka „Svaka strofa – katastrofa“, koju je izgovorio kada ga je jedan pesnik pitao šta misli o njegovom radu.

Isidor Bajić (16. avgust 1878. Kula – Novi Sad, 15. septembar 1915.), je bio srpski kompozitor, učitelj i izdavač, a osnovao je muzičku školu u Novom Sadu 17. oktobra 1909. godine, posle škole pjenija Aleksandra Morfidisa-Nisisa, prvu instituciju toga tipa na tlu Vojvodine. Priča se da je Bajić u restoranu „Lipa“ napisao i stihove čuvenih pesama „Jesen stiže dunjo moja“ i „Srpkinja“, a uz dobar perkelt, gulaš i plzensko pivo pevačka družina „Suncokret“, koju su činili bivši učenici Ise Bajića, pevala je jedno vreme u „Lipi“ i uveseljevala goste.

U periodu između 1890. godine i 1893. godine, Uroš Predić, naš čuveni slikar živi u Novom Sadu i priča se da mu je najomiljenija kafana u koju je svraćao bila „Lipa“, i da je u bašti pod drvetom Lipe voleo da sedi u vrelim letnjim danima i da ispija kriglu češkog piva. Onda naš čuveni pilot Jovan Jugović, koji je nakon formiranja Vazduhoplovne komande Srpske vojske postao komandir aeroplanske eskadrile, a bio je učesnik Drugog Balkanskog i Prvog svetskog rata. Po njemu je vojna kasarna na Detelinari nazvana Jugovićevo, jer je ona nekada bila važan aerodrom u Kraljevini Jugoslaviji. Komandant Jugović je često viđan u „Lipi“ u društvu omiljenih dama i vazduhoplovnih oficira, a „Lipa“ je u to vreme (1920-1930) bila mahom kafana pilota i purgera.

I na kraju pored mnoštva izostavljenih poznatih ličnosti koji su bili redovni gosti „Lipe“, završio bih sa Miroslavom Mikom Antićem (1932. – 1986.), koji se sem pisanja bavio slikarstvom, novinarstvom, filmom i najaktivnije boemijom. Bio je urednik lista „Ritam“, zmajevog „Nevena“, „Dnevnika“ u Beogradu...dobitnik je mnogih nagrada. Kao stalan gost restorana „Lipa“, Mika Antić je krstio podrum restorana i dao mu ime „Roždestvo Tvoje“, čiji natpis i dan danas krasi podrum restorana.