Izvor: mojnovisad.com / Fotografija: Vladimir Veličković

Premijera "Skupljača perja" u sredu u SNP-u

U sredu, 8. novembra, sa početkom u 19 časova i 30 minuta, na Sceni "Pera Dobrinović" premijerno će biti izvedena predstava "Skupljači perja", reditelja Dejana Projkovskog.

Predstava je rađena po istoimenom kultnom filmu Aleksandra Saše Petrovića.

Radnja se bazira na životu Roma u jednom selu na severu Vojvodine. Predstava se bavi temama ljubavi, međuetničkim i socijalnim odnosima i prikazuje romski folklor na autentičan, a ne romantizovan način…

U predstavi igraju: Marko Savić, Bojana Milanović, Marta Bereš, Milan Kovačević, Jovana Balašević, Aleksandra Pleskonjić, Gordana Kamenarović, Peđa Marjanović, Mia Simonović, Mirjana Gardinovački, Aleksandar Gajin, Aljoša Đidić, Vukašin Ranđelović, Marko Savković, Dimitrije Aranđelović, Miroslav Fabri, Dušan Jakišić, Ivana Pančić Dobrodolac, Katarina Bradonjić, Simonida Mandić, Aleksandar Sarapa, Anđela Pećinar, Mihajlo Matić, Jovan Živanović, Ivana Krstić, Stefan Beronja, Damjan Mandić, Simon Petković, Iskra Šimon.

Muzičari – Beli Oli i Skupljači perja Orkestra: Petar Najdovski – truba; Bogdan Ranković – klarinet i frule; Nikola Vučković – violina; Rajan Bolozan – truba; Larisa Kopić – violina; Miodrag Spasić – harmonika; Nikola Petaković – tambure

Radijsku verziju kompozicije, snimljene za potrebe predstave, "Ne ostavljaj sve ove godine" izvodi Alen Ademović.

Reč reditelja:

– Više od pola veka kasnije, povratak "Skupljačima perja" je vraćanje stvarnosti bola i radosti slobode, lepote frenetičnog življenja, autentičnosti života, žudnji i strasti, smrti i erosu. To je vraćanje konstanti koja, bez razlike u promeni konteksta, ostaje ista. Njena suština je otporna na društvene promene i predstavlja upravo otpor ukalupljivanju u konvencije savremenog sveta – toliko da stvori svet dovoljan sam za sebe. "Sakupljači perja" je himna slobode do koje se uvek stiže usled zatvora pred sopstvenim očima – izjavio je Dejan Projkovski, reditelj.

Projkovski se profilisao kao reditelj velikih dela svetske klasike, stvarajući predstave sa specifičnim estetskim i inovativnim scenskim jezikom. Osim na domaćim scenama, radio je i predstave u Srbiji, Bugarskoj, Rusiji, Hrvatskoj, Turskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i koproducirao predstave sa nemačkim, italijanskim i slovenačkim pozorištima i festivalima. Za izuzetna umetnička dostignuća dobitnik je više domaćih i međunarodnih priznanja i nagrada za režiju, između ostalih na festivalu "Vojdan Černodrinski", na festivalu "Stobi", FIAT, INFANT. Dobitnik je skoro svih najznačajnijih pozorišnih nagrada u regionu i šire: u poslednjih nekoliko godina osvojio je: Nagradu za najbolju predstavu "Splitskog ljeta", Nagradu za najbolju predstavu godine u Hrvatskoj, najveću nagradu u Turskoj AFIFE - kazališni Oskar za predstavu godine, Nagradu za najbolju predstava kritičara u Turskoj, Nagrada za najbolju predstavu i najbolju režiju na Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine, nagrada za najbolju predstavu na Festivalu mađarskih pozorišta u Kišvardiju u Mađarskoj. Njegove predstave su izvođene na scenama u Italiji, Nemačkoj, Turskoj, Francuskoj, Engleskoj, Srbiji, Hrvatskoj, Poljskoj, Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj, Bugarskoj, Iranu, Sloveniji.. Dobitnik je nagrade "13. Novembar", priznanje Grada Skoplja za visoka umetnička dostignuća.

Adaptacija i dramaturg: Sašo Dimoski, dobitnik je značajnih nagrada i priznanja, među kojima je najznačajnije makedonsko priznanje za prozu "Racinovo priznanje" za roman "Peto godišnje doba", Evropsko priznanje za novu evropsku dramu "Eurodram" za dramski tekst "Između zmaja i njegovog besa", "Specijalna nagrada za savremeni scenski izraz IFAD Stobi 2017", a Ministarstvo za kulturu R. S. Makedonije konkursno je otkupilo njegov tekst "Gospođice iz Avinjona". Za svoj rad u kniževnosti i pozorištu, kao mladi umetnik, dobitnik je najvišeg državnog priznanja "Uspešni mladi", koje dodeljuje Predsednik Republike S. Makedonije. Od 2014. je dramaturg Narodnog pozorišta "Jordan Hadži Konstantinov - Džinot", Veles, a od 2020. je njegov direktor, selektor i direktor Internacionalnog festivala antičke drame "Stobi" i profesor na predmetu "Istorija i teorija svetske drame i pozorišta" na Unverzitetu "Europa Prima" u Skoplju.

– Film "Skupljači perja" odavno živi u šarenim oblicima legende, poput izvezenih ukrasa sa romskih marama, zauzimajući tako različita a ključna mesta ne samo u sferi naše, već i planetarne kulture. Kao film koji je svojevremeno prikazan u više od stotinu zemalja i imao 200.000 prodatih ulaznica samo u Parizu, prestonici Francuske ali i evropskog filma, i uz to dugo bio najgledaniji film u bivšoj Jugoslaviji, onda se i statistički može dokazati njegov izuzetan značaj... "Skupljači perja" su osvojili Gran Pri kanskog festivala i bili nominovani za Oskara, ali su i počasno prikazani na otvaranju Prvog svetskog kongresa Roma, u Londonu 1971. godine. Film je tako uveo u svetsku popularnu kulturu zvukove i boje i Romske i balkanske kulture, te 1967. godine, za šta i tada i kasnije nije uvek bilo razumevanja kod nas. Stvarajući u kolektivnoj svesti junaka kakav je Beli Bora, zaslepljen svojom strašću za mladom Tisom koja se i sama grčevito bori za njenu slobodu i pravo izbora, Aleksandar Saša Petrović je proizveo retko hrabar film čiji glavni junak Bora kao da nas iz svoje marginalizovane pozicije pita da li smo predaleko otišli sa našom civilizacijom... Izuzetan izazov je latiti se ovog filmskog teksta iznova, ali izazov svakako vredan pokušaja, makar bili osuđeni na put Belog Bore. Nema sumnje da će i ovaj poduhvat ponovnog oživljavanja Petrovićevog teksta otvoriti prostor za neku novu muziku koja će nam velikodušno zaraziti duše, probuditi tako nove strastvene emocije i prizvati obrise ljudske slobode obasute nebeskim perjem. Na pozorišnim daskama u Novom Sadu, u Vojvodini gdje su Skupljači perja pre više od pola veka većinom i snimljeni, reditelj Dejan Projkovski nas sada vraća na duge drumove romske, u potrazi za perjem koje se nikad ne da sakupiti – napisao je Vlastimir Sudar.