Preminuo novosadski kardiohirurg dr Pavle Kovačević

Profesor dr Pavle (Radoslav) Kovačević umro je u subotu u Novom Sadu, u 65. godini života.

Rođen je 1961. godine u Zrenjaninu, u porodici pravnika. 

Osnovnu i srednju školu završio je u Sremskoj Mitrovici. 

Novosadski Medicinski fakultet, na smeru Opšte medicine, upisao je 1979. godine. Diplomirao je pet godina kasnije, sa prosečnom ocenom 9,45.

Prof. dr Pavle Kovačević je još od studentskih dana bio orijentisan ka hirurškim disciplinama, a posebno u domenu kardiovaskularne patologije. Kao student IV i V godine medicine svakodnevno je volontirao na urgentnoj hirurgij Instituta za hirurgiju pokrajinske bolnice u Novom Sadu.

Naučni rad je započeo u studentskim danima i objavio je dva rada: jedan iz oblasti patološke anatomije a drugi iz oblasti hirurgije. Oba rada su bila iz domena kardiovaskularne patologije. 

Nakon završetka studija medicine i volonterskog staža na klinikama Instituta za Hirurgiju Pokrajinske bolnice u Novom Sadu, zaposlio se na klinici za Vaskularnu i transplantacionu hirurgiju, kao asistent u naučnom radu.

Specijalizaciju iz opšte hirurgije započeo je 1989. godine a završio 1993. sa odličnim uspehom. U toku specijalizacije isticao se ambicioznim pristupom poslu i velikom samostalnošću u hirurškom radu.

U toku specijalizantskog staža samostalno je uradio više od hiljadu operacija iz oblasti opšte, vaskularne i traumatske hirurgije. U toku specijalizacije je u više navrata boravio na stručnom usavršavanju u Francuskoj (Pariz i Lion) u trajanju od godinu dana. Ovaj boravak je ostvario kao stipendista francuske Vlade i Lionskih bolnica. 

Magistarske studije, smer klinička farmakologija upisao 1988. godine, završio 1990. godine, a magistarsku tezu odbranio je 1991. godine.

Doktorsku disertaciju pod naslovom "Neurološke komplikacije nakon karotidne hirurgije" odbranio je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, 1998. godine.

Kao specijalista opšte hirurgije, 1995. godine je pozvan da pređe na kliniku za kardiovaskularnu hirurgiju na Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, kako bi pojačao aktivnosti u oblasti vaskularne hirurgije ove kuće, ali i kako bi sam počeo da radi kardijalnu hirurgiju. Sa jednogodišnjim prekidom, kada se 2005. vratio na Kliniku za kardiologiju KCV-a, vratio se na Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine (IKVBV) u Sremskoj Kamenici, gde ostaje do 2019. godine – na mestu Načelnika odeljenja za aortalnu hirurgiju. 

Od 2019. godine je živeo i radio u Bocvani, gde razvija vaskularnu i kardijalnu hirurgiju, edukuje specijalizante i drži brojna predavanja.

U toku svog radnog veka edukovao se u najeminentnim svetkim centrima za kardiovaskularnu hirurgiju kao što su Bolnica “Pitie - Salpetriere", kod profesora E. Kieffera, Heart and Vessel Institute Cleveland Clinic, kod profesora Svenssona, Lytlea, Mihaljevića... Texas Heart Institute St Luke’s Hospital Huston, kod profesora Cooleya, Cossellia, Gregorića, Fraziera, Peoples Liberation Army Hospital, Bejing, China (Prof X.Gao) i drugim…

Bio je vizionar hirurgije aorte, njegov san je bio Aorta centar gde se bi se zbrinjavale i lečile bolesti aorte i u tom duhu je organizovao, u nekoliko navrata, kontinuiranu medicinsku edukaciju iz domena hirurgije aorte na Medicinskom fakultetu u Novim Sadu i Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.

U toku rada na Klinici za Kardiovaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici uradio je više od 4.000 samostalnih operativnih zahvata iz oblasti kardijalne i 1.000 operacija iz domena vaskularne hirurgije.

Uveo je nove operativne procedure u kardiovaskularnu hirurgiju, pre svaga u sferi minimalno invazivnog pristupa u kardiohirurgiji, kao i u hirurgiji luka aorte supraaortalnih grana.

Sa profesorom Kiferom je uradio operaciju kompletne zamene aorte, koje ja do tada urađena svega 30-ak puta.

Zahvaljujući dobroj saradnji sa stručnjacima iz francuskih bolnica, prepoznat je i od francuske ambasade u Beogradu, koja svake godine preko njega daje stipendije mladim stručnjacima sa IKVBV radi usavršavanja u Francuskoj.

Akademska karijera

Uporedo sa karijerom hirurga, profesor Kovačević razvijao je i svoju akademsku karijeru pa je u zvanje asistenta na Predmetu hirurgija sa ratnom hirurgijom izabran 1994 godine, u zvanje docenta pet godina kasnije, 2004. i 2009. izabran je vanrednog, a 2011. godine – u redovnog profesora.

Saglasnošću Ministarstva zdravlja Republike Srbije, a rešenjem  medicinskog fakulteta u Novom Sadu, 2006. godine mu je priznata uža specijalizacija iz Vaskularne hirurgije, a 2008 – uža specijalizacija iz kardijalne hirurgije.

Bio je predsednik komisije za polaganje subspecijalističkog ispita iz kardiohirurgije, član komisije za polaganje subspecijalističkog ispita iz vaskularne hirurgije.

Bio je Redovni profesor i jedan od osnivača na katedri za biomedicinski inženjering Fakulteta Tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu. 

Pod njegovim mentorstvom su subspecijalistički ispit i radove iz ove oblasti položila tri kardiohirurga a doktorske disetacije odbranila četiri kandidata.

Autor je više stručnih radova koji su objavljeni u celini u međunarodnim i domaćim stručnim časopisima

Napisao je jednu monografiju i autor je više poglavlja u knjigama i udžbenicima.

Januara 2016. godine odlikovan najvišim akademskim ordenom Francuske Republike u rangu viteza Akademske palme (Les Chevalieres des Palmes Academiques) koju mu je u ime Francuske Republike uručila njena ekscelencija Christine Moro na ceremoniji u Francuskoj Ambasadi.

Govorio je engleski, francuski, italijanski i rumunski jezik. 

– Najvažniji je njegov doprinos i ultimativna borba i briga za svakog svog pacijenta. Davao je šansu svakom bolesniku, izgarajaći u operacionoj sali i boreći se za svaki ljudski život. Brojna su svedočanstva ljudi koje je spasao iz celog regiona, a naročito njegovih Novosađana – navodi se u biografiji.

Ispraćaj dr Kovačevića je u sredu, 12. novembra, u 12.45 časova na Novom groblju u Novom Sadu.