PREPORUKA LEKARA: Kako pravilno unositi vitamine i minerale

Vitamini i minerali su stub našeg zdravlja i veoma je važno unosti ih u dovoljnim količinama, pre svega kroz sveže voće i povrće.

Ipak, umesto toga, mnogi biraju drugu, ne tako dobru opciju, pa vitamine unose kroz suplemente, a njihov unos se posebno povećao od pojave korona virusa. Iako su nedostaci vitamina u telu mnogo češći nego hipervitaminoza, tj. predoziranje, i to je moguće. Tako možemo da narušimo svoje zdravlje, i da se jave glavobolja, povraćanje, dijareja i druge komplikacije te dr Ivana Đurić savetuje oprez. 

Vitamin C

– Ovaj vitamin učestvuje u mnogim procesima u organizmu, ali on posebno ima značaj za imunitet, u sprečavanju i odlaganju pojave nekih kancera, kod kardiovaskularnih bolesti, ostalih stanja kao posledice oksidativnog stresa, metabolizma proteina, zarastanja rana, apsorbovanja gvožđa – priča doktorka Đurić za Novu.rs.

Ona napominje da je hrana najbolji izvor vitamina C, pre svega crvena i zelena paprika, pomorandže, grejpfrut, limun, kivi, brokoli, prokelj, paradajz, jagode i spanać.

Međutim, i suplementi su adekvatna zamena ako baš nismo u mogućnosti da se raznovrsno hranimo.

Doktorka ističe i da su doze koje naš organizam toleriše 2.000 mg, ali da je sasvim dovoljno od nekih 200 do 500 miligrama, a doze do 1.000 mg su ako ste pod posebnim naporom i stresom.

– Kad se uzima više od 1.000 mg vitamin C nema poseban benefit za zdravlje. Neželjeni efekti ovog vitamina su retki i obično se ispoljavaju pri veoma visokim dozama i svode na dijareju, mučninu i povraćanje, a moguć je i kamen u bubregu. Kada se organizam prekomerno optereti sa većim dozama ovog vitamina, on počinje da se akumulira u telu, a to potencijalno dovodi do simptoma prekomernog znojenja – priča doktorka Đurić.

Zato ako imate problema sa varenjem zbog prevelike količine vitamina C, jednostavno smanjite dopunsku dozu ili izbegavajte suplemente vitamina C u potpunosti.

Vitamin D

Ako ne unosite dovoljno vitamina D, moguća je demineralizacija kostiju, javlja se rahitis kod dece, a osteoporoza kod starijih. Nedostatak vitamina D je vezan i za povećan rizik od tuberkuloze i težih virusnih infekcija, a nizak nivo vitamina D povezan je sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom.

Među prirodnim izvorima vitamina D jesu masna riba, žumance, crveno meso, jetra i mlečni proizvodi.

Važno je znati da je preporučena dnevna doza vitamina D za bebe do godinu dana 10 mikrograma, za decu, trudnice, dojilje i odrasle 15 mikrograma, a za starije od 70 godine 20 mikrograma. Doza od 10 mikrograma jeste zapravo 400 IJ vitamina D.

S druge strane, telo će proizvesti dovoljno vitamina D ako budete na suncu pet do deset minuta otkrivene kože, i to dva do tri puta nedeljno.

– Ako se tokom nekoliko meseci unosi prevelika doza vitamina D, moguće je predoziranje koje prate povraćanje, glavobolja, srčani problemi, zatvor, dehidratacija i stalna žeđ, slabost mišića, umor – kaže doktorka Đurić i napominje da je hipervitaminoza vitaminom D srećom retka.

Magnezijum

Poznato je da magnezijum pomaže kod opstipacije i nesanice i posebno je važan za zdravlje kostiju i srca. Ako se magnezijum uzima kroz suplemente, optimalne doze za odrasle su do 350 mg dnevno, za decu do osam godina – od 65 do 100 miligrama, a za stariju su od 100 do 350 mg, mada bez konsultacije pedijatra ne bi trebalo sami da određujete dozu detetu, upozorava dr Đurić, a prenosi Nova.rs.

U suprotnom, moguće su štetne posledice zbog velikih doza magnezijuma. 

Doktorka kaže i da su opšte preporuke da se magnezijum može koristiti od četiri nedelje do šest meseci maksimalno u kontinuitetu, s tim što treba napomenuti da korišćenje duže od mesec dana može da bude jedino po preporuci lekara.

Cink

Cink je bitan nutrijent koji deluje kao snažan antioksidant, podstiče normalan rast i razvoj i pomaže jačanju imuniteta. Premala, kao i  preterana konzumacija cinka može biti opasna.

– Ovaj mineral nalazi se u svakoj ljudskoj ćeliji, jača imunitet i poboljšava zdravlje očiju, ali i reguliše metabolizam. Međutim, ako preterate s unosom cinka, očekuje vas čitav niz problema. Neki od njih su probavni problemi, vrtoglavica, glavobolje, umor, pojačano znojenje i halucinacije – ističe Đurić i kaže da je optimalna doza cinka 15 miligrama, a maksimalni unos ne bi trebalo da prelazi 40 mg dnevno.

Ona kaže i da je najbolje vreme za uzimanje cinka kao suplementa sat vremena pre obroka ili dva sata nakon obroka.

Koliko nam je u toku dana potrebno gvožđa, koje su loše kombinacije vitamina i minerala i da li ih je bolje uzimati na prazan stomak ili uz obrok, pročitajte na sajtu Nova.rs.